Nepreglednu i depresivnu listu posledica globalnog zagrevanja u Srbiji u hladnijoj polovini godine možemo da guramo pod tepih, ali već u junu, kada se ponovo vrati osećaj da nešto debelo nije u redu, vreme je da se suočimo sa činjenicama i zapitamo koliko je stanje loše, radimo li išta na umanjenju štete i dokle možemo ovako
Možda vam se ne čini tako, naročito pošto je prošao toplotni talas, ali životi miliona Evropljana pretvorili su se u pravi pakao.
Dok na samom početku leta brojni gradovi u Srbiji danima beleže temperature od 39 i 40 stepeni Celzijusa, toplotni talas je još jače oprljio dobar deo Evrope, uzrokujući smrt hiljada ljudi i brojne druge posledice.
U Francuskoj je za četiri dana prošle nedelje bilo oko 1000 više smrtnih slučajeva nego što se očekivalo – uglavnom osoba starijih od 65 godina koje su umirale u svom domu, bukvalno od vrućine. Posle nekoliko dana sa rekordnim temperaturama od gotovo 42 stepena, u javnosti se govori kako Nemačka uopšte nije pripremljena za klimatske ekstreme. Vreli talas koji se kretao ka Češkoj i Poljskoj oborio je i u ovim državama mnoštvo temperaturnih rekorda. Škole su u mnogim delovima Evrope privremeno zatvorene, radnici su ostali kod kuće, javni događaji su otkazani, a kvarovi na električnim mrežama ostavili su ogroman broj ljudi bez struje.
“Evropa je kontinent na Zemlji koji se najbrže zagreva, dvostruko brže od globalnog proseka”, naveo je direktor Svetske zdravstvene organizacije Tedros Adhanom Gebrejesus, pozivajući evropske države da sprovedu akcione planove za zaštitu zdravlja tokom vrućina.
U Srbiji je nacrt Akcionog plana za vrućinu i zdravlje bio izrađen još 2014. godine. Nikada nije usvojen.
Naša zemlja, kao i širi region Balkana, jedna je od četiri evropske tačke u kojima su klimatske promene najizraženije. To znači da možemo iz godine u godinu da očekujemo sve češće klimatske ekstreme: rekordno visoke temperature i suše, ekstremne padavine i sve češće oluje razarajućih moći. Sve smo to već videli u proteklih desetak godina – od stravičnih poplava 2014. godine preko uzastopnih godina suše, do superćelijske oluje u julu 2023, kada je vetar čupao i lomio stabla i dizao krovove u nebo. Predviđanja kažu da će sve ovo biti samo češće i intenzivnije.
Šta znamo o klimatskim promenama na našem prostoru i globalno? I šta su uopšte, ogoljene činjenice?
ISPOD TEPIHA
Da nešto nije u redu s klimom, u naučnim krugovima se govori još od polovine 20. veka – redovna merenja ugljen-dioksida u atmosferi već 1960. godine jasno su potvrdila da se nivo ovog gasa stalno povećava. Tokom šezdesetih godina postaje očigledno da je izvor tolikog ugljen-dioksida sagorevanje fosilnih goriva, a prvi dokument koji na to upozorava sačinio je Naučni savetodavni komitet predsednika Sjedinjenih Američkih Država 1965. godine. Tu se jasno navodi da će se – ukoliko trend rasta ostane isti – klima za nekoliko decenija primetno promeniti.
U poslednjih 30 godina, prosečna globalna temperatura rasla je za 0,27 stepena Celzijusa po deceniji, ali ona ne raste svuda ujednačeno. U Evropi je u isto vreme rasla više nego dvostruko, za 0,56 stepena po deceniji, a najbrže se zagreva Arktik, sa 0,75 stepena po deceniji.
Zbog čega se neki delovi brže zagrevaju? Kopno se više zagreva od okeana. Koliko će se zemlja zagrevati zavisi od kombinacija faktora, od reljefa, preko vetrova i atmosferske cirkulacije do zagađenja. S porastom globalne temperature smanjuje se površina pod snežnim pokrivačem, pa se sunčeva svetlost u manjoj meri reflektuje. Ovo, takođe, dovodi do većeg zagrevanja.
Čak i sa ovim nivoima porasta globalne temperature, posledice po živi svet su bolne. U uticajnoj studiji iz 2021. godine, pod nazivom Global, regional, and national burden of mortality associated with non-optimal ambient temperatures from 2000 to 2019: a three-stage modelling study, u kojoj su učestvovali istraživači iz 66 institucija širom sveta, navodi se kako je od 2000. do 2019. godine od vrućina umiralo oko 489.000 ljudi godišnje.
Globalno zagrevanje je jedan od najvećih uzroka takozvanog šestog masovnog izumiranja vrsta koje je izazvano isključivo ljudskim aktivnostima. Stopa izumiranja ubrzana je 100 do 1000 puta u odnosu sa prirodni evolutivni tempo – pred našim očima u ovom veku nestali su zapadni crni nosorog, pirinejski kozorog, zlatna žaba, plava makao papiga…
Mnoge vrste koje žive u Srbiji na ivici su izumiranja – od ptice velike droplje, preko šarenog tvora do crnog daždevnjaka. Jedan od simbola Srbije i najpoznatija endemska vrsta našeg prostora, Pančićeva omorika, zbog ekstremne letnje žege i suše ne podmlađuje se uobičajenom stopom. Dok se odrasla stabla za sada dobro bore sa klimatskim izazovom, mladice se mahom suše. Rešenje za ovaj problem za sad ne postoji.
Zagrevanje izaziva učestalije požare, koji sada u nekim delovima planete postaju uobičajeni i “nova normalnost”. Suše utiču i na sve aspekte poljoprivrede, što otežava ionako lošu globalnu raspodelu hrane. Delovi planete postaju ne samo nepogodni za poljoprivredu već i sasvim negostoljubivi za život.
S druge strane, topljenje lednika povećava nivo okeana i preti mnogim priobalnim gradovima kao što su Majami, Njujork, Džakarta, Mumbaj, Bangkok, Šangaj i mnogi drugi, a takođe i brojnim ostrvima.
OBEĆANJA
Sve primetniji problemi i zabrinutost doveli su 2015. godine do čuvenog Pariskog sporazuma, koji je usvojilo 195 država, uključujući i Srbiju, plus Evropska unija. Usput vredi reći i da se drugi najveći svetski emiter gasova staklene bašte, Sjedinjene Američke Države, povukao iz sporazuma 2020. godine, tokom prvog mandata Donalda Trampa. Zatim se SAD ponovo pridružio Pariskom sporazumu 2021. godine, tokom predsednikovanja Džoa Bajdena, i onda ponovo povukao kada se Tramp vratio u Belu kuću.
Cilj ovog – činilo se revolucionarnog dokumenta – jeste zauzdavanje rasta prosečne globalne temperature i to na nivo koji je 1,5 stepen Celzijusa iznad predindustrijskog nivoa. To je granica po kojoj upravo hodamo, već sad. Kako se svi delovi planete ne zagrevaju jednako, ako računamo prosek u poslednjih pet godina, Evropa je već sad za 2,5 stepena Celzijusa toplija od predindustrijskog nivoa, a Arktik za 3,2. Ako se zagrevanje nastavi istom brzinom kao u poslednjih 30 godina, granicu od globalnih plus 1,5 stepeni iz Pariskog sporazuma preći ćemo do kraja ove decenije.
Globalni rast temperature viši od 1,5 stepena smatra se “tačkom preokreta” – ili tačkom bez povratka. Predviđanja kažu da klimatski sistem nakon toga može ući u novu fazu, koja je nezaustavljiva i nepovratna: topi se večni sibirski led koji oslobađa velike količine metana (još jednog od gasova staklene bašte), tope se ledene ploče Grenlanda i Antarktika. Nivo mora raste, pa ostrvske države poput Maldiva i Maršalskih ostrva nestaju ispod površine okeana. Na povećanju za 1,5 stepen nestaje više od tri četvrtine koralnih grebena, a na 2 stepena svi koralni grebeni bivaju trajno uništeni, što dalje izaziva urušavanje okeanskog ekosistema. I stopa izumiranja kopnenog života takođe vrtoglavo raste. U tim uslovima i 37 odsto stanovništva planete izlaže se redovnim jakim toplotnim talasima, koji nose još daleko više žrtava.
Potpisnice Pariskog sporazuma obavezale su se zato na zajedničku borbu protiv klimatskih promena i mere smanjenja emisija gasova staklene bašte, sa idejom da svakih pet godina postavljaju sve ambicioznije ciljeve i stroža pravila. Takođe su se obavezale da razvijaju i primenjuju nacionalne strategije za prilagođavanje posledicama klimatskih promena.
Fotografi je: Jaroslav Pap; Rade Prelić // TanjugVELIKA PODRUČJA SRBIJE SVE VIŠE OSTAJU BEZ VODE: Ugroženo ratarstvo i stočarstvo
LOKALNI SCENARIO
Kao jedna od potpisnica Pariskog sporazuma, Srbija se obavezala na iste te ciljeve. Međutim, blizu 70 odsto struje Srbija i dalje dobija iz termoelektrana, koje sagorevaju niskokvalitetni lignit – onaj koji daje malo struje, ali mnogo zagađuje. Prema proračunima Oksfordove naučne publikacije Our World in Data, prosečan stanovnik Srbije godišnje troši oko četiri puta više električne energije iz uglja u odnosu na evropski prosek. Naše termoelektrane na ugalj godišnje proizvedu iznad 65 odsto potrošene struje, zbog čega se Srbija našla na četvrtom mestu u svetu po udelu uglja u proizvodnji električne energije.
Prema upravo objavljenom godišnjem Indeksu energetske tranzicije Svetskog ekonomskog foruma, koji prati stanje energetskih sistema u 120 zemalja, Srbija je tek na 79 mestu i daleko ispod svetskog proseka. Indeks se izračunava na osnovu 44 pokazatelja kao što su snabdevanje, otpornost i pouzdanost energetskog sistema, broj izvora iz kojih se uvozi energija, procenat uvoza energije, gubici u distribuciji, pristup stanovnika i privrede električnoj energiji, cene, subvencije, uvoz energenata, potrošnja po stanovniku, emisija ugljen-dioksida, udeo potrošnje čiste energije… Među faktorima koji pokazuju spremnost za energetsku tranziciju ocenjeni su regulatorni okvir, investicije, infrastruktura, inovacije i ljudski kapital.
Ovi i drugi podaci navode na zaključak da nadležnima u Srbiji klimatske promene nisu u fokusu, da je naš doprinos borbi protiv klimatskih promena neznatan, da smo prepušteni okolnostima i da ne možemo da se nadamo da će nam za neku godinu biti bolje – čak suprotno.
Foto: TanjugPOSEBNO IZLOŽENI POSLEDICAMA PROMENE KLIME: Radnici koji rade na otvorenom
NAJUGROŽENIJI
Poslednjih jedanaest godina bilo je jedanaest najtoplijih u istoriji.
Posledice klimatskih promena Srbija očigledno dugo oseća, a o tome najbolje mogu da svedoče stariji poljoprivrednici, koji svaki dan provode na otvorenom i sećaju se kako je u njihovoj mladosti zimi sneg zatrpavao kuće do krova, a letnje žege jedva da su se dešavale. Broj tropskih dana, kada je temperatura veća od 30 stepeni, u prve dve decenije ovog veka dvostruko je veći nego u referentnom periodu od 1961. do 1990. godine. Dramatično je porastao i broj vrelih dana, kada je najviša dnevna temperatura iznad 35 stepeni. Podaci navedeni u dokumentu Vlade Republike Srbije “Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove za period od 2023. do 2030. godine” pokazuju i da je u Srbiji u periodu od 2001. do 2020. srednja temperatura porasla za 1,4 stepena Celzijusa u odnosu na period 1961–1990. Još su crnji podaci o deceniji u kojoj živimo. Od 2020. do 2024, u poređenju sa referentnim periodom, srednja temperatura je bila viša za čak 2,5 stepena i broj toplotnih talasa povećao se za tri do četiri godišnje.
Dosadašnje zagrevanje Srbiji je donelo niz posledica.
Prema podacima koje u autorskom tekstu za “Klimu 101” iznosi prim. dr Elizabet Paunović, penzionisana direktorka Evropskog centra za životnu sredinu i zdravlje Svetske zdravstvene organizacije, Srbija u poređenju sa većinom evropskih zemalja ima veći udeo radnika koji rade na otvorenom. Čak 21,4 odsto radnika u Srbiji – od kojih su mnogi u poljoprivredi ili građevinskoj industriji – trpi negativne uticaje visoke temperature. Zapravo, veći udeo radnika na otvorenom od Srbije imaju samo određene skandinavske zemlje, Ukrajina i Rumunija.
Dr Paunović kaže kako je neophodno što pre otpočeti aktivnosti predviđene u dokumentu o nacionalnom utvrđenom doprinosu Srbije, koji Vlada Srbije podnosi Okvirnoj konvenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama, kako bi se zaštitila radna populacija tokom toplotnih talasa. Prema dr Paunković, još jedna ugrožena grupa jesu – deca. Broj dana sa toplotnim stresom po decu veći je oko pet puta u odnosu na poslednju deceniju 20. veka.
PRAVO NA VODU
Tokom tri najtoplija meseca 2025. godine, inicijativa “Pravo na vodu” sprovela je među građanima anketu o prekidima u snabdevanju vodom. Evidentirali su čak 108 lokacija širom Srbije na kojima se to dešavalo, a na prvom mestu među navedenim razlozima za nestašicu vode bile su restrikcije zbog suše.
Srbija tu nije u posebno lošijem položaju od mnogih zemalja: prema podacima Ujedinjenih nacija, milijardu ljudi nema stalan pristup bezbednoj vodi za piće, a sкоrо dvе trеćinе svеtsке pоpulаciје dоživljаvа оzbiljnu nеstаšicu vоdе tокоm nајmаnjе јеdnоg mеsеcа godišnje. Mnoge mediteranske zemlje leti imaju restrikcije na potrošnju vode, a Kipar i Malta su u posebno kritičnoj situaciji. Ipak, naša nacionalna nebriga za vodu je očigledna – na primer, prečišćava se manje od petine komunalnih otpadnih voda Srbije, a ostatak direktno ispušta bez tretmana.
Zanimljivo je, međutim, to što je, iako je suša sveprisutna, ukupna godišnja količina padavina u Srbiji za sada na sličnom nivou kao pre više decenija. Razlika je u raspodeli: povećao se broj dana sa veoma jakim ekstremnim padavinama, dok su ređi dani sa malim i umerenim padavinama.
Ekstremne padavine su u periodu od 2001. do 2020. godine bile duplo češće u odnosu na referentni period od 1961. do 1990. godine. Modeli pokazuju da će se količina padavina u Srbiji u drugoj polovini veka dramatično smanjivati, naročito u letnjim mesecima, kada bi ih moglo biti i 40 odsto manje.
SUVE ŠLJIVE
Poljoprivrednici se već decenijama žale na smanjeni prinos: sistemi za navodnjavanje postoje na izrazito maloj površini obradivog zemljišta. Regenerativna poljoprivreda, koja bi poštedela zemlju od velikog gubitka humusnog sloja, nije još na agendi pa zemlja postaje jalova. Sa tim su uvezani i gubici u stočarstvu. Naime, oni nastaju usled visokih temperatura, koje su i životinjama teško podnošljive, a time i suše, nestašice vode, smanjene produktivnosti livada i pašnjaka, poskupljenja stočne hrane. Sve u svemu, smanjuje se stočni fond i to ne samo zbog klimatskih promena! Manje stoke znači manje stajnjaka na oranicama, a poljoprivrednici su primorani da se oslanjaju na veštačko đubrivo. Kada se na njivi stajsko đubrivo zameni veštačkim, postepeno se gubi dragoceni i teško obnovljivi humusni sloj zemlje. To za sobom povlači i sve manje vlage u zemlji pa se javlja takozvana dezertifikacija tla, što je, sasvim uprošćeno, tranzicija ka pustinji. Srbija svake godine izgubi oko 250 kvadratnih kolometara poljoprivrednog zemljišta – to je 35.000 fudbalskih terena.
No, nije samo suša mučna za poljoprivrednike. Iz godine u godinu, već kao pravilo pre nego izuzetak, prolećni toplotni talasi pokreću vegetaciju, a zatim su praćeni mrazom koji uništava voće. I ekstremni letnji događaji poput oluja, grada i toplotnih talasa gomilaju nenadoknadive gubitke.
Prema pomenutom dokumentu o nacionalnom utvrđenom doprinosu Srbije, gubici i šteta Srbije izazvani klimatskim promenama procenjuju se na oko 10,45 milijardi evra od 2000. do 2024. godine. Od te sume, milijarda evra pripisana je štetama i gubicima tokom leta 2024. godine, kada je 92 odsto teritorije Srbije bilo pogođeno ekstremnom sušom.
Suše su postale uobičajena pojava – njihova učestalost u periodu od 2001. do 2020. veća je 30 odsto u odnosu na period 1961–1990. Očekuje se da će za deceniju i po svaka godina biti sa sušom.
Vlada Republike Srbije, koja svoje izveštaje redovno boji u ružičasto, u zvaničnim dokumentima upućenim Ujedinjenim nacijama predviđa da će se do kraja veka Srbija zagrejati za između 4,5 i 5,8 stepeni Celzijusovih. Te brojke znače da će već sledeća generacija građana živeti u pravom pravcatom paklu na Zemlji.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
“Studenti me jesu pitali da li bih hteo da budem na listi i ja sam potvrdno odgovorio”, kaže rektor Vladan Đokić u razgovoru za “Vreme”. Pričali smo o udarima na univerzitet, njegovim odlascima u Brisel i tome da li se boji da studentski pokret skreće udesno. A na konstataciju da će morati otići sa mesta rektora ako postane poslanik ili, ko zna, premijer, profesor Đokić kaže: “Videćemo da li će i kada doći taj trenutak. Može da bude pre, a možda i posle završetka mog rektorskog mandata”
Ukoliko se ne ujedine, već odluče da se kao fragmenti pojave na izborima, opozicione stranke proevropskog usmerenja ne samo da će izvršiti političko samoubistvo već će to samoubistvo proizvesti štetu po okolinu. U slučaju da neke stranke izađu same na izbore, bilo bi to kao da skaču sa zgrade ispod koje se okupila gomila ljudi protiv režima
“Našao sam se okružen poražavajuće mladim ljudima. A i inače znam da su mladi – nama vandalizuju prostor bezmalo nekoliko puta mesečno, imamo nadzorne kamere, to su uvek mlada golobrada lica. To je muški svet, sačinjen od mladih muškaraca, koji zaista nemaju ništa pametnje da rade nego da uništavaju nečiju imovinu ili da nekog tuku. Ali sa strahovitim uverenjem”
Iz godine u godinu medijski konkursi su postajali sredstvo kojim režim plaća svoju medijsku poslugu, što pojednostavljeno znači: građani izdvajaju pare da im neko nudi lažnu stvarnost i da ih dodatno truje radioaktivnom mržnjom. Odnosno, plaćaju da ih neko laže i od njih pravi budale
“Je li moguće da neko misli da je u redu i dobro za Srbiju da bude jedna od nekoliko zemalja na svetu koje nemaju nikakvo regulatorno telo? Je li moguće da neko misli da je dobro da se raspada Upravni odbor Javnog medijskog servisa? Nisam uopšte optimista i realno je očekivati da ćemo naići na zid, ali treba pokušati”
Voženo lice Aleksandar Vučić će u predizbornoj kampanji voziti staru škodu. Dok traje odmazda prema svakome ko pisne, paradni deo kampanje biće otužniji nego ikad jer se Vučić obraća svom hardkor biračkom telu
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
