Od izvora dva putića

Krajem prošle nedelje objavljena je vest da je Međuresorna vladina komisija zadužena da razvrze vlasničko zamešateljstvo u prvom operateru mobilne telefonije u Srbiji – Mobtelu, završila posao i predala svoj izveštaj Vladi. Već sledećeg dana neke dnevne novine objavile su do čega je Komisija došla, između ostalog da BK Trejd nije uplatio ni početni osnivački kapital, ali i da kao preduzeće nigde nije registrovan pa samim tim ne može biti osnivač drugog preduzeća, da je osnivački akt u sukobu sa zakonima, da Vlada Srbije nije dala saglasnost za osnivanje ovog preduzeća, odnosno da jeste, ali neovlašćeno…

„Malo je od toga što je objavljeno zaista i tačno“, izjavio je za „Vreme“ član Komisije Tihomir Živković. „Pre svega, nije tačno da je izveštaj predat Vladi.“ Prava vest, dakle, glasi da je izveštaj napisan ali da još nije potpisan, te, prema tome, do Vlade još nije ni mogao stići, bar ne zvanično. To je za „Vreme“ potvrdio i predsedavajući Komisije prof. Branko Kovačević i objasnio da je u pitanju veoma obiman materijal i da ga trenutno članovi Komisije u poslednjoj superviziji iščitavaju i da će, nakon toga, ako primedbi ne bude bilo, na izveštaj staviti svoj potpis. Negira, takođe, mogućnost da bilo ko, sem članova Komisije, ovaj izveštaj ima.

UPOZNAT ČOVEK: S druge strane, u nekoliko izjava ministar Dinkić se poziva na nalaz Komisije i tvrdi da država od osnivanja Mobtela nije dobila ni dinar od dividendi iako je nominalno vlasnik 49 odsto preduzeća, da je osnivanje Mobtela izvedeno nelegalno, da BK Trejd nije ispunio svoje ugovorne obaveze, da je profit Mobtela isisavan preko raznih „of-šor“ kompanija, da je u pitanju jedna od najvećih prevara… Najavio je i mogućnost da Vlada zatraži dopunu izveštaja i konkretne procente vlasničkih udela jer je „jasno da Karić ima manje od 50 odsto vlasništva“. Po izrečenom moglo bi se zaključiti da ministar Dinkić zna do kakvog je zaključka Komisija došla. Predstavnik za štampu Ministarstva finansija Marija Belić rekla je za „Vreme“ da nema informaciju da li primerak izveštaja u Ministarstvu postoji ili ne, ali je i dodala da Ministarstvo finansija ima svog predstavnika u ovoj Komisiji i da je stoga ministar sigurno dobro obavešten.

Sve ovo pojačalo je lavinu svakodnevnih saopštenja za javnost poslovodstva Mobtela u kojima se tvrdi da je sve što se osnivanja Mobtela tiče urađeno u skladu sa propisima, da su sudovi i drugi nadležni sudski organi u postupku registracije Mobtela proverili usklađenost svih osnivačkih akata sa važećim zakonskim propisima i o tome doneli pozitivna rešenja, ali da je na delu zavera protiv najuspešnije srpske kompanije. Po onome što u saopštenju piše moglo bi se zaključiti da i poslovodstvo Mobtela ima primerak izveštaja a za međuresornu komisiju nemaju lepih reči: „Vrlo je impresivan pokušaj inženjera i ekonomista koji čine ovu Komisiju da se bave pravnim pitanjima“, piše u jednom od saopštenja. Komisiji se spočitava da „svesna svoje nenadležnosti, ona dokumenta koja nije pribavila proglašava nepostojećim“ i da „posle deset godina od osnivanja preduzeća i po isteku svih rokova zastarelosti dovodi u pitanje postojanje dokumenata“ iako su „njihovo postojanje i validnost utvrđivali u zakonitim postupcima nadležni organi…“.

Posebno optužuju potpredsednika Vlade Miroljuba Labusa i ministra finansija Mlađana Dinkića da su naložili Komisiji da na silu promeni vlasničku strukturu Mobtela i umanji mu vrednost, kako bi mogao biti prodat, za male pare sumnjivog porekla, nekom s kim su ova dvojica u dosluhu.

KO JE ZATEZAO: Što se bilo čijeg uticaja na rad i zaključke komisije tiče, prof. Kovačević je kategoričan: „Niko nije pokušao tako nešto, a i da jeste, ne bi mu pošlo za rukom.“ Dodaje da zadatak Komisije nije da odlučuje o vlasničkim udelima, jer to može samo sud, već da posle analize raspoloživih dokumenata utvrdi činjenično stanje na osnovu koga će Vlada da donese odluku šta dalje da čini po ovom pitanju, što će se dogoditi, kako tvrdi, najranije krajem ove nedelje. Rekao je i da je Komisija imala velikih problema u svom radu, prevashodno jer je poslovodstvo Mobtela uporno izbegavalo da Komisiji da na uvid sva relevantna dokumenta potrebna za njen rad te da zbog toga, a ne zbog izbora, posao nije završen u prvobitno zadatom roku. „Samo još malo strpljenja i saznaće se sve do čega je Komisija došla“, završio je.

Istina je: tek kada izveštaj najzad bude dostupan javnosti, znaće se šta u njemu zaista piše. Za sada se, međutim, sigurno zna, a znalo se i ranije, da iz ovog spora države i „prvog srpskog domaćina“ postoje dva izlaza: direktna nagodba ugovornih strana i potpisivanje trećeg aneksa ugovora kojim će se definisati novi vlasnički odnosi ili sve prepustiti sudu, odnosno Arbitražnom veću Privredne komore u Cirihu. Prvi način je brži i svima draži, drugi može potrajati najmanje godinu a najviše tri godine. Nagodba otvara mogućnost da se prodajom državnog dela Mobtela u anemičnu srpsku ekonomiju upumpa svež novac u respektivnom iznosu, ali za sobom može vući hipoteku zataškavanja eventualnih krivičnih dela u privredi. Ako se rešenje bude tražilo i dobilo na sudu, pored jasnih vlasničkih odnosa epilog mogu biti i pojedinačni krivični procesi zbog zloupotrebe ovlašćenja u privredi, odnosno sklapanja nepovoljnog ugovora, odnosno činjenja i nečinjenja koje je prouzrokovalo finansijsku štetu državi. Zanimljivo je da su neki od potpisnika dokumenata, koji su sada pod lupom, državni službenici zaduženi baš za rašomon Mobtel.