Cilj sistematskog praćenja rada aktuelne Vlade Srbije (izabrane 27. jula 2012. godine) bio je da se utvrdi u kojoj meri i na koji način su realizovani predizborne najave i obećanja stožernih stranaka vladajuće koalicije iznete tokom predizborne kampanje, ali i u programima i izbornim platformama stranaka, Ekspozeu mandatara i Koalicinom sporazumu.
Kako je dugoročan cilj projekta ne samo utvrđivanje donetih mera i zakonskih rešenja, već i njihovih efekata na praksu i život građana i građanki, korišćeni su i sekundarni izvori koji sadrže evaluacije javnih politika u različitim oblastima, pre svega Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije, izveštaji Svetske banke, mišljenja međunarodnih institucija. Naravno, efekti mnogih predloženih rešenja mogu biti sagledavani samo dugoročno.
Na osnovu istraživanja koje je sproveo CESID u januaru 2012, identifikovane su četiri oblasti koje su građani i građanke Srbije ocenili kao prioritetne. To su: ekonomski oporavak, u krajnjem cilju povećanje životnog standarda, borba protiv korupcije, poboljšanje stanja u zdravstvu i obrazovnom sistemu. Nije iznenađenje da su i političke stranke ove oblasti prepoznale kao ključne.
PARTIJE I PODELA RESORA: Monitoring predizborne kampanje ukazao je na konkretne reformske mere i poteze koje su u svakoj od ovih oblasti ponudile političke partije kao operacionalizaciju postavljenih ciljeva. Stranke su se međusobno razlikovale po tome kojoj su od tema pridavale najveći značaj, ali i koliko su postavljeni ciljevi bili konkretni. Tako su najveću pažnju ekonomskom razvoju posvetili Ujedinjeni regioni Srbije (URS) i Srpska Napredna stranka (SNS), Socijalistička partija Srbije (SPS) nešto manje, ali je sa druge strane njihov predizborni program bio okrenut pitanjima socijalne pravde i jednakosti, a samim tim i više usmeren ka socijalnim resorima, zdravstvu i obrazovanju (koje se i dalje smatra više socijalnom nego razvojnom kategorijom).
Koalicija URS je, kao što je i očekivano, akcenat stavila na regionalni razvoj i podsticaje privredi, dok je SNS više bio okrenut smanjivanju javne potrošnje i uštedama u budžetu, te smanjenju različitih vrsta zloupotreba u javnom sektoru. Borba protiv korupcije je bila druga tema po zastupljenosti u predizbornim porukama, slabije operacionalizovana od ekonomije. Zanimljivo je da i podela resora koja je usledila nakon izbora Vlade u najvećoj meri odgovara oblastima koje su stranke akcentovale tokom kampanje.
Praćenje rada Vlade od avgusta do novembra 2012. pokazalo je u kojim je oblastima najviše urađeno, koje su konkretne mere donete, kao i u kolikoj meri one odgovaraju ciljevima postavljenim tokom kampanje. Takođe, monitoring rada Vlade omogućio je da se sagleda i u kojoj oblasti je urađeno najmanje, ali i gde su evidentirana najveća odstupanja u odnosu na obećanja i postavljene programske ciljeve. Negde su predložena strateška rešenja koja omogućavaju ostvarivanje postavljenih ciljeva, ali su u praksi primenjena rešenja koja ne odgovaraju ili čak potpuno odstupaju od postavljenih ciljeva i datih obećanja. Kako bi se stekla što celovitija slika rada aktuelne vlade, praćene su i reakcije javnosti, ocene stručnjaka, korisnika mera i onih na koje se promene odnose, a ove debate su omogućile i detaljnije razmatranje nekih od predloženih rešenja u javnosti.
ŠTA JESTE, A ŠTA NIJE URAĐENO: Najviše mera, prvenstveno zakona i predloga zakona, usvojeno je u oblasti ekonomije. To je uslovljeno i rebalansom za 2012, a zatim i predlogom budžeta za 2013. godinu. Ekonomske reforme bile su najintenzivnije upravo u delu budžeta i poreske politike, ali ne i reforme poreske administracije, kao i u oblasti uštede javnih finansija. Mere koje najviše odgovaraju predizbornim obećanjima odnose se na izmene naplate PDV-a kada je mala privreda u pitanju, predlog zakona o rokovima naplate potraživanja i smanjenje parafiskalnih nameta. Obećanje koje nije ispunjeno, odnosno čije je usvajanje odloženo, jeste smanjenje poreza na dohodak. Porez na dobit, porezi po odbitku, PDV su povećani i predstavljaju osnov povećanja priliva u budžet, dok su najveće uštede ostvarene na smanjenju subvencija, za sedam milijardi dinara, ali nije precizirano o kojim je subvencijama reč. Sporne su takođe i odredbe o centralizaciji sopstvenih prihoda, koje su zajedno sa ukidanjem lokalnih taksi izazvale nezadovoljstvo lokalnih samouprava.
Ukidanje agencija je svedeno na predlog od sedam agencija i način uštede je ostao upitan, imajući u vidu i zabranu otpuštanja u javnom sektoru i dalje finansiranje aktivnosti agencija u okviru nadležnih ministarstava.
Ulaganja u poljoprivredu su ostala na nivou subvencionisanja proizvodnje, ne i plana investicionih ulaganja, a budžet za poljoprivredu je povećan za 25 odsto u predlogu budžeta za 2013, što je oko 4 odsto ukupnog budžeta i ne odgovara najavljenom dvostrukom povećanju agrarnog budžeta.
Najveće odstupanje, koje je ujedno izazvalo i najviše polemike u javnosti jeste Zakon o javnim preduzećima, čiji je cilj departizacija i profesionalizacija javnih preduzeća, a iz kog je u poslednjem trenutku izostavljena odredba koja se odnosi na to da direktori javnih preduzeća ne mogu biti članovi stranaka.
Malo je preduzeto u oblasti borbe protiv korupcije, bar kada su u pitanju sistemska rešenja i mehanizmi, odnosno izgradnja kapaciteta nezavisnih mehanizama. Zakon o javnim nabavkama, čiji je nacrt pripremio Ekonomski savet Srpske napredne stranke, nije se još našao u proceduri, iako je njegovo usvajanje bilo predviđeno za oktobar.
U oblasti zdravstva akcenat je više bio na operacionalizaciji ciljeva – najavi izmena i procedura, nego na usvajanju konkretnih mera. Više pažnje posvećeno je kratkoročnim merama (na primer, na omogućavanju zdravstvenih usluga trudnicama i deci bez obzira na uplate doprinosa, u trajanju od tri meseca) nego reformskim rešenjima u sektoru zdravstva. Najavljeno izjednačavanje privatnih i državnih pružalaca usluga ostalo je na privatnim apotekama koje će izdavati lekove na recept. Ono što je izazvalo najviše polemike i ujedno se pokazalo kao strateško pitanje jeste održivost finansiranja predviđenih mera odnosno zdravstvenog sistema u celini.
Obrazovanje je, kao prioritetna oblast, bilo najmanje zastupljeno i u kampanji, ali i u prvih sto dana Vlade. U oktobru je predstavljena Strategija obrazovanja do 2020. godine, koja postavlja opšte ciljeve, ali ne odgovara na izazove obrazovnog sistema, koji se tiču prvenstveno ulaganja u nauku i inovacije, ali i osavremenjivanje obrazovanja i usklađivanje sa tržištem rada.
