Do sredine septembra, više od 21.000 Beograđana u pretprodaji je nabavilo elektronske kartice za prevoz
Ispravka
(Iz broja 1082)
U tekstu su objavljene su netačne informacije koje se odnose na personalizovanu elektronsku karticu, onu koja se smatra zamenom za povlasticu (sa fotografijom i ličnim podacima). Naime, u tekstu piše da se na ulasku u vozilo podaci sa ove kartice očitavaju (što je TAČNO) i da se sa čipa „skida“ 50 dinara, koliko košta jedna vožnja (što NIJE TAČNO).
Očitavanjem personalizovane elektronske kartice u vozilu GSP-a ne skida se nikakav iznos sa nje, već se samo evidentira kategorija korisnika. Naravno da korisnici personalizovane kartice imaju pravo na neograničen broj vožnji tokom meseca za koji su platili, kao i do sada. Mesečni iznos je fiksan i uplaćuje se kao i za dosadašnje markice. Cena jedne vožnje od 50 dinara skida se sa druge, nepersonalizovane elektronske kartice koja se dopunjuje po potrebi. Mogućnost uštede imaće korisnici ove kartice kada zaživi opcija check in–check out (plaćanje za jednu, dve ili više stanica).
Izvinjavamo se čitaocima i BusPlusu.
Redakcija „Vremena“
Savremena verzija povlastice sa likom korisnika i čipom – elektronska kartica – biće obavezna od sledeće godine. Novi sistem javnog gradskog prevoza podrazumeva i nove vrste karata za prevoz – elektronske beskontaktne smart kartice, koje u sebi sadrže čipove i antene za beskontaktnu komunikaciju sa više vrsta čitača kao što su validatori u vozilima, uređaji za kontrolore, uređaji za dopunu karata i sl. Podatke sa kartice očitava uređaj za očitavanje (validator), moći ćemo sami da biramo tip kartice, a kad potrošimo kredit, idemo do najbližeg od 800 punktova u gradu. Elektronska kartica je deo novog sistema „Busplusa“ za elektronsko praćenje i analizu (videti okvir Sistem „Busplus“).
Pola miliona Beograđana koristi povlastice za GSP i redovno kupuje mesečne markice, i oni su među prvima nabavili elektronske karte. Karte se prodaju od 29. avgusta i pretpostavlja se da će se broj korisnika povećati zato što građani mogu da biraju karticu kakva im odgovara. Ipak, najveće je interesovanje za personalizovanu elektronsku karticu, koja će se prodavati po istoj ceni po kojoj su se izdavale markice (250 dinara), s tim što će važiti tri godine. Osim ove, u prodaji su još dve vrste elektronskih kartica, ali putnici će i dalje moći da kupuju papirne karte za pojedinačne vožnje koje će koštati 50 dinara. Dodatan razlog za izdavanje personalizovanih kartica za korišćenje javnog prevoza su popusti koje će vlasnici ovih kartica imati u Tempu, MTS-u i Erste banci: od popusta na kupovinu proizvoda do otvaranja bankovnog računa bez nadoknade i dobijanja besplatnih poruka ili minuta u mobilnoj telefoniji.
Postoje četiri vrste karata – personalizovana elektronska beskontaktna smart kartica, nepersonalizovana elektronska beskontaktna smart kartica, papirna elektronska beskontaktna smart kartica, papirna pojedinačna karta koja se prodaje isključivo kod vozača.
KAKO SE KORISTI e–POVLASTICA: Elektronska karta liči na čipovanu ličnu kartu, na njoj se nalaze fotografija i lični podaci korisnika. Izdaje se na 24 mesta u gradu (GSP, Tempo, Erste banka, MTS, Lasta), a dopunjuje se uplatom na nekom od 800 punktova. Personalizovana karta je zamena za povlasticu, s tim što se lakše izdaje i dopunjava. Personalizovana elektronska karta namenjena je ljudima koji svakodnevno koriste javni prevoz i važi za neograničen broj vožnji. Overava se na ulasku u autobus (check in) tako što se kartica prinese uređaju pored vrata (validator), koji očitava podatke sa čipa i „skida“ 50 dinara, koliko košta jedna vožnja. Sve to traje par sekundi, i ukoliko se kartice na vreme pripreme gužve pri ulasku u prevoz neće biti. Iako predstavljaju važan tehnološki napredak, pa bi trebalo i da više koštaju, cena izdavanja neće biti uvećana, ostaje 250 dinara. Ovo je kartica za radni svet Beograda.
Kada se sistem ustali, a građani naviknu na elektronske kartice, biće uvedeni sistem naplate na izlasku (check out) iz vozila – kartica se registruje na ulasku, a vožnja naplaćuje na izlasku iz prevoza. Na taj način, vožnja trolejbusom od Slavije do Terazija (jedna stanica) koštaće manje nego vožnja od Crvenog krsta ili Učiteljskog naselja.
Druga vrsta je nepersonalizovana beskontaktna smart kartica, predviđena putnicima koji ne koriste baš svakodnevno prevoz, ali ga koriste više dana u nedelji. Izdavanje ove kartice takođe košta 250 dinara, i korisnik sam određuje visinu dopune. Slična je pripejd sistemu – kad se kredit potroši, dopunjava se. U autobusima se koristi isto kao i personalizovana kartica, s tim što ovu karticu može koristiti više osoba. Idealna je za studente.
Papirna elektronska kartica je za turiste i goste Beograda kojima je prevoz potreban na kraći rok. Izdavanje ove karte košta 40 dinara, važiće tri meseca i moći će da se dopuni sa 500 dinara. Podaci govore da ova vrsta putnika u javnom gradskom prevozu čini samo 2 odsto od ukupnog broja putnika. Sa druge strane, činjenica da i ova karta sadrži čip i antenu omogućava da Direkcija za javni prevoz sa nje dobija identične podatke kao i sa plastičnih karata. Karte za pojedinačnu vožnju biće iste kao i do sada, ali će se u početku prodavati isključivo kod vozača. Elektronske kartice neće važiti u autobusima na noćnim linijama. Beograđani stariji od 65 godina i dalje će moći besplatno da se voze javnim autobusima. Umesto povlastica, koristiće personalizovanu elektronsku karticu, koju će morati da nabave od 1. januara 2012. godine.
Očekuje se da će se većina Beograđana, kao i oni koji su često u glavnom gradu, opredeliti za kupovinu personalizovanih i nepersonalizovanih elektronskih beskontaktnih smart kartica. Troškovi im se smanjuju jer će samu karticu kupiti jednom u tri godine, a ukoliko se kartica kupi u pretprodaji cena je još niža. Vlasnicima ovih kartica mogućnosti su veće jer će osim pretplate i sami po potrebi moći da dopunjuju iznose na svojim karticama. Osim toga, vlasnici ovih karata imaće i niz drugih pogodnosti – popusti pri kupovini i druge vrste povlašćenih akcija.
Uporedo sa izdavanjem personalizovanih kartica, u vozila javnog gradskog prevoza ugrađuje se neophodna oprema za funkcionisanje sistema koji bi trebalo da počne sa radom najkasnije do početka sledeće godine. Preko 1000 vozila je u potpunosti opremljeno za monitoring (praćenje vozila i komunikaciju sa vozačem), a tokom prethodne nedelje u više od preko 100 vozila ugrađeni su aparata za naplatu karata (validatori). Sva aparatura biće postavljena do kraja godine, a ovim tempom i pre tog roka. Posle puštanja u rad sistema „Busplus“ biće ostavljen prelazni period tokom kojeg će istovremeno važiti povlastice i elektronske karte. Kontrolori će biti opremljeni uređajima za očitavanje kartica, a oni koji se zateknu bez karte platiće kaznu ili će se pisati prijava.
Izdavanje personalizovanih BusPlus kartica za gradski javni prevoz počelo je krajem avgusta, a do 15. septembra izdato je 21.866 personalizavanih kartica. Najviše ih je izdato učenicima srednjih škola ( 810), zaposlenima (5887), penzionerima (4384), nezaposlenima (1842) i studentima (716). Izdavanje personalizovanih kartica omogućeno je na čak 24 mesta u svim delovima grada. Mesto za izdavanje prepoznatljivo je po pultu koji izgledom simulira mali autobus (slika u foto galeriji). Najveći broj personalizovanih kartica izvađen je u užem centru grada (GSP – Skender-Begova, GSP – Deligradska, GSP – TC Trg Republike, MTS – Bulevar kralja Aleksandra 84) i na prodajnim mestima u opštini Novi Beograd. Najmanje izdatih kartica je na prodajnim mestima Laste, na glavnoj autobuskoj stanici, u opštinama Barajevo, Lazarevac i Sopot.
Kolektivi imaju i mogućnost podnošenja zahteva za sve svoje članove (zaposlene, studente, srednjoškolce, osnovce) i posredstvom interneta jer na veb-sajtu BusPlusa postoji veb-aplikacija. Trenutno se prikupljaju i obrađuju podaci i izrađuju kartice pa će tokom sledeće nedelje biti izdate i prve personalizovane kartice kolektivima koji su podneli zahteve.
Sve potrebne informacije sugrađani mogu dobiti u BUSPLUS korisničkom centru na broj 011/ 7155155 ili na veb-sajtu www.busplus.rs.
BUSPLUS u brojkama
– 6397 validatora za očitavanje kartica
– 1851 ugrađeni kompjuter (vozački panel) u:
– 1516 autobusa
– 187 tramvaja
– 139 trolejbusa
– 9 kompozicija Bg-voza
– 24 auto-baze (depoa)
– 4400 stajališta (broj zavisi od zimskog i letnjeg reda vožnje)
– 450 linija gradskog prevoza (broj zavisi od zimskog i letnjeg reda vožnje)
– 24 mesta za izdavanje personalizovanih kartica
– 800 mesta za izdavanje i dopunu svih ostalih kartica
Sistem Busplus
Grad Beograd je, po ugledu na evropske i svetske metropole, odlučio da uvede savremeni sistem upravljanja i nadgledanja javnog prevoza, kao i novi sistem elektronskih karata za prevoz, nazvan BUSPLUS. Sistem nazvan BUSPLUS bazira se na najsavremenijim svetskim tehnologijama primenjenim u ovoj oblasti. Opremanje najmodernijom tehnologijom novog Operativno-kontrolnog centra Direkcije za javni prevoz omogućava znatno unapređenje javnog prevoza, praćenje svih vozila uključenih u Integrisani tarifni sistem (ITS) u realnom vremenu i dobijanje niza podataka koji će podići nivo bezbednosti javnog prevoza putnika, a takođe i ukupnog saobraćaja u Beogradu. Istovremeno, ovaj sistem obezbeđuje i znatno bolje upravljanje javnim prevozom.
Puno funkcionisanje sistema, uz opremu u Operativno-kontrolnom centru, obezbeđuje i povezivanje još dva izvora informacija u sistem. Jedan izvor predstavljaju kompjuteri koji se instaliraju u vozilima, a drugi su putničke karte za prevoz. Komunikacija se ostvaruje primenom savremenih komunikacionih tehnologija, kao što su GPRS i WiFi (bežični internet), a pozicija vozila se utvrđuje satelitski, posredstvom GPS-a. Operativno-kontrolni centar obavlja funkcije prijema, slanja, obrade i čuvanja podataka, što omogućava veću bezbednost saobraćaja, kontrolu vozila, ali i kupovine karata i plaćanje prevoza, evidenciju broja prevezenih putnika, analizu funkcionisanja saobraćaja, redovniji i tačniji prevoz, veći komfor za putnike, različite vrste analiza i zbog svega toga bolje planiranje, efikasnije i efektivnije poslovanje, dakle i – uštede.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Bez širokog i suštinski jedinstvenog fronta “tvrdih”, “mekih”, “levih”, “desnih”, “stranačkih” i “vanstranačkih”, “studentoljubaca” i “studentoskeptika”, nas antinaprednjačkih veterana i onih “odskora progledalih” – nema i neće biti promene koju svi priželjkujemo i za koju nam se čini da je nadohvat ruke. Na kraju krajeva, ne moraju i verovatno neće svi biti u istoj koloni i na istoj listi. Ali ukoliko se stvarno i iskreno želi smena ovog nakaradnog režima, svi koji su protiv njega moraju biti u istom stroju i istom frontu
Istraživanje agencije “Sprint Insight”: Većina Srbije protiv Vučićevog režima (2)
Od pada nadstrešnice u Novom Sadu deluje kao da je marketinško-strateški tim Srpske napredne stranke prepustio sve konce odlučivanja timu za eskalaciju. Ukoliko je odavanje počasti stradalima ispred Fakulteta dramskih umetnosti predstavljalo “mali požar” koji je, iz ugla SNS stratega, trebalo lokalizovati, aktuelni predsednik i njegova stranka učinili su sve suprotno: podstakli su širenje vatre koja je na kraju zahvatila i njihovu sopstvenu političku “kuću”. Upravo iz te kuće, svojim političkim amaterizmom, oterali su nemali broj dotadašnjih pristalica
Za režim Aleksandra Vučića, građevina je alat političke propagande, prilika za slikanje i izvor moći. Zato se sve mora otvarati u najkraćem roku, pa makar hitna pomoć dežurala na novom auto-putu ili pucali betonski stubovi na Prokopu
Računi za struju, putno osiguranje, parking... Uplate građana slivaće se na račun male Alta banke koju drži biznismen blizak režimu. Šta je sve mutno u ovim poslovima?
Umesto da se okome na obolele ćelije, odbrambene ćelije srpskog organizma su se okrenule protiv zdravih ćelija. Lek je počeo da kola krvotokom, ali je proces ozdravljenja dug i neizvestan
Mitropolit žički Justin otvoreno je stao na stranu studenata i upozorio vlast da “moć nije data radi nasilja, nego radi služenja“. Šta je to trebalo arhijereju poznatom po tome da se kloni sukoba
Kao što je Šešelj početkom devedesetih potezao pištolj na tadašnje studente, tako Vučić na njihove pobunjene kćerke i sinove danas poteže svoje batinaše. Ista je to politika, samo prilagođena vremenu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
