Nova epizoda šizenja

Bakir Izetbegović, bošnjački član Predsedništva BiH, sagovornik je kakve novinari vole zato što teži jakim izjavama, a jezik mu je često brži od pameti, pa je sva prilika da će iz toga izaći jak naslov praćen skandalčićem.

Imao je tih momenata i u razgovoru za „Dojče vele“ koji je vođen sredinom oktobra u Sarajevu, a emitovan u ponedeljak, 13. novembra. Na pitanje šta će ukoliko Republika Srpska proglasi nezavisnost, rekao je: „Ako proizvedu drugo poluvrijeme, mislim da će oni koji ga proizvedu izgubiti – nadam se politički, a ne vojno.“ Mada je više puta aludirao da ako mora – biće i vojno.

U redakciji DW je ovom novinaru dopalo da taj intervju od 35 minuta presluša i izvuče najzanimljivije delove za propratni tekst. Šta bi moglo da bude jače od ovih izjava o RS? Bošnjački hadžija vežba ratničku retoriku baš dok srpski hadžija Dodik – prenele su „Večernje novosti“ – govori da će Srpsku otcepiti bez sukoba.

Pričao je još Izetbegović da je Erdoganov prijatelj, a ne njegov politički igrač, da nije zadovoljan stanjem u Sandžaku, da je uticaj Rusije na Balkanu porastao, ali ništa ni izbliza tako seksi za medije kao što je ovo junačenje spram srpskog secesionizma u BiH. U ponedeljak u 10.17 poluživa državna agencija Tanjug prenosi tekst DW svojom omiljenom metodom poznatom kao kopi-pejst.

Bilo je još nešto u tom intervjuu što mi nije posebno privuklo pažnju – na rutinsko pitanje o tome zašto BiH nije priznala Kosovo, Izetbegović je ponovio poznati stav: on bi hteo, ali ne ide jer se jedna glava troglave BiH sa tim ne slaže. „Što se mene tiče, Kosovo je do sada trebalo biti priznato. Evo, sada će se naljutiti, naravno, moje kolege iz Srbije. Ali naši pokušaji da se to uradi samo su nanijeli štetu odnosima unutar Bosne i Hercegovine. Ništa nisu pomogli Kosovu“, rekao je doslovce.

Tanjug se u ponedeljak oko podneva provrednio, pa se sam dao u slušanje intervjua i prenošenje delova koji nisu tekstualno objavljeni na portalu DW. Trebalo bi obratiti pažnju kako je Tanjug slobodno preneo gornji citat: „‘Što se mene tiče, dosad je Kosovo trebalo da bude priznato. Sad će se naljutiti naše kolege, a naši pokušaji da se to dogodi samo su doneli probleme unutar BiH, a nisu pomogli Kosovu’, rekao je Izetbegović u intervjuu za ‘Dojče vele’.“

Tanjug dalje: „Na direktno pitanje hoće li BiH priznati kosovsku nezavisnost, Izetbegović je kratko rekao: ‘Da’.“

„BRIGA ZA STABILNOST„: Najčitaniji srpski portali, takođe praktičari drevne novinarske veštine kopi-pejst, smesta su „citate“ preneli. Po Izetbegoviću je na javnom i drugim servisima krenulo naprednjačko ređanje: Nebojša Stefanović („Jedan od najtežih udaraca koje Srbiji može da nanese jedna susedna zemlja“), Nikola Selaković, Milovan Drecun („Ostao je zarobljen u ratu“), Zorana Mihajlović („Srbija se neće ponašati neozbiljno kao gospodin Izetbegović“), Nenad Popović, Dragan Marković Palma („Pozivam međunarodnu zajednicu da reaguje“)…

Šumove je pojačala klasična paraanalitičarska ekipa (Dejan Vuk Stanković i ini), sva zabrinuta za stabilnost regiona. U hor je, kroz RTS-ov studio, upao i bivši američki ambasador u Srbiji Vilijam Montgomeri, koji je Izetbegovićevu izjavu nazvao jednostranom i izrazio nadu da će međunarodna zajednica „snažno reagovati“.

Nevolja je samo što Izetbegović nikada nije rekao to na šta je vesela družina skočila. Na kraju intervjua za DW postavljen mu je niz blic-pitanja uz molbu da odgovori sa „da“ ili „ne“. Na pitanje da li će BiH priznati Kosovo, on je ipak odgovorio izašavši iz tog okvira: „Nadam se da“.

U neko doba se Tanjugu obratio Izetbegovićev kabinet, ali tada je već voz otišao. U agenciji su priznali da su neprecizno preneli reči, ali da je „njegov politički stav“ precizno prenet. Ispada tako da je isto kada neko kaže da je za priznanje Kosova – što je odavno poznat stav bošnjačkih i hrvatskih predstavnika u BiH – i kada kaže da će zemlja zaista i priznati Kosovo – što je, kao što je Izetbegović lepo objasnio, nemoguće bez promene stava srpskih političara.

Na posletku se oglasio i lično On, jer razume se da su svi njega čekali: „Taj intervju komplikuje mnogo toga u regionu“, rekao je predsednik Aleksandar Vučić novinarima. „Mnogo se toga promenilo tim intervjuom, i nije samo priča o tome da se (Izetbegović) nada priznanju Kosova i da je to trebalo da se učini, i nije samo to da se teritorijalni integritet BiH brani ratom, a da Srbija treba da isporuči, uz šoljicu kafe i ratluk, delove svoje teritorije. Dakle, reč je i o drugim delovima naše teritorije gde se neko meša u naše unutrašnje odnose, a da za to nema nikakav osnov jer nemamo nikakav potpisan međunarodno-pravni ugovor“, primetio je Vučić.

Epilog: u četvrtak (16.11) zaseda ni manje ni više nego Savet za nacionalnu bezbednost pod dirigentskom palicom njegovog novopečenog sekretara, ministra Stefanovića. Političari iz Republike Srpske su pozvali srpske predstavnike da napuste institucije u Sarajevu.

ŽIVOT LAŽNE VESTI: Tako su Izetbegović i njegova nepostojeća izjava postali najnovije izdanje medijske groznice kakve dolaze silovito i nestaju tiho, kao trodnevna povišena temperatura kod dece. Tih dana neprijatna pitanja za režim ne nalaze mesta u dnevnicima i na naslovnicama. Ovog puta su to pitanja o načinu na koji SNS pere pare u kampanji, milionima ministra Popovića u poreskim oazama, kolapsa u Beogradu…

Setiće se čitalac epizoda sa državnim udarima, išaranog voza za koji se znalo da na Kosovo neće stići, pompeznih policijskih akcija u kojima se zapleni par kesa marihuane… Režim i medijski kopljanici pri tome ne ostavljaju dojam bogzna kakve organizacije – više je to uigrana ekipa koja zna kada svako za svoj račun, a u istom cilju, treba da skoči na neku temu.

U tom je smislu „Srpskom telegrafu“ za utorak (14.11) svakako upisan neopravdani izostanak – na naslovnoj strani ni reči o Izetbegoviću, već nekakva priča o tome da će muškarci u Srbiji uskoro moći da rađaju decu. Ostali su zablistali: „Priprema se brz odgovor na Bakirovu provokaciju“ („Večernje novosti“), „Bakir Izetbegović nam zabio nož u leđa“ („Kurir“), „Bakir zabio Srbima nož u srce“ („Alo“), „Bakir bi opet da kolje“ („Informer“).

Tako Tanjugov fejk njuz – a nije im prvi – živi tipičan život providne lažne vesti. Brzo se raskrinka, ali to više nije bitno jer se zapati i razvija dejstvo. Naivno je misliti da Vučić i ekipa ne znaju da sami odu na Jutjub i čuju šta je Izetbegović tačno i kako rekao. Čuli bi da je, recimo, rekao da je napad na Vučića u Srebrenici „sramotan“ za Bošnjake, ili da je simpatično kad Dačić peva. Ali fejk njuz preživljava jer je podesan za novu epizodu šizenja.

Što se čitalaca tiče, tu Tanjugova interpretacija preživljava kao jedina. Nju je mogao da vidi svako ko u Srbiji makar letimično prati vesti, dakle, nekoliko miliona ljudi. Dočim je izvorni intervju na Jutjub kanalu DW na srpskom u utorak imao tek oko 20.000 pregleda.