Vlast ima nekoliko mogućnosti. Prva je da poništi konkurs i tako prizna da je nesposobna da dva puta sprovede jasnu proceduru izbora članova Saveta REM. Druga je da se vrati nekoliko koraka unazad i “očisti listu” od predlagača i kandidata koji ne ispunjavaju uslove konkursa i tako pokuša da nastavi proces. Treća je da od kandidata koji su sada u igri, dakle i onih spornih, izabere svoj Savet. Slutim da će izabrati poslednju opciju. Tako ćemo opet imati REM i medije koji služe kao propagandni poligon moći Aleksandra Vučića i njegovih skutonoša
Ishod je mogao da bude potpuno drugačiji. Vlast je mogla da kandiduje udruženja i kandidate koji ispunjavaju precizno napisane zakonske uslove za izbor članova Saveta REM. Većinom koju imaju u skupštinskom Odboru za kulturu i informisanje, a zatim i u Skupštini Srbije, mogli su da izaberu novi Savet, u kojem bi takođe imali većinu od ukupno devet članova. Mogli su da pod pritiskom studenata, javnosti, pa i Evropske unije, “puste” nekoliko nezavisnih kandidata i tako završe proces koji kasni mesecima i koji je već jednom, početkom ove godine, doživeo debakl jer je bio nezakonit. Mogli su, ali nisu.
Ana Brnabić je na samom početku procesa, kada su već istaknuti prvi prigovori o nezakonitostima u prihvatanju predlagača i kandidata, poručila da su svi oni isti. Njenu intonaciju horski su prihvatili članovi Odbora za kulturu i informisanje iz redova vladajuće većine, odbacili su sve prigovore, prihvatili sve koji su u ponudi ponavljajući: svi su isti. Zbog toga je 78 predlagača i 16 kandidata istupilo iz daljeg procesa iz jednostavnog razloga što – nismo svi isti.
ZAKON JE SAMO REČ
Zakon o elektronskim medijima precizno navodi da novinari koji se kandiduju moraju da imaju “najmanje deset godina iskustva na poslovima proizvodnje i uređivanja sadržaja ili rukovođenja u elektronskim medijima, na radiju i televiziji”. Sada je u užem izboru novinar Bojan Bilbija, koji ima nula dana rada na radiju ili televiziji. Onoga čega u njegovoj priloženoj biografiji nema, ima u odgovoru Odbora: oni tvrde da je godinama uređivao emisije na TV Pinku, Informeru i radio Politici. Nula dana rada u elektronskim medijima ima i Nada Vujović iz novosadskog Dnevnika. Za Odbor ona nije sporni kandidat jer je bila urednica sajta, iako Zakon jasno navodi da su elektronski mediji “sadržaj radija i televizije, kao i programski sadržaj dostupan na zahtev putem mreža elektronskih komunikacija”.
Zakon takođe propisuje da je neko ko obavlja javnu funkciju u sukobu interesa ukoliko se kandiduje za savet REM. To je verovatno razlog iz kojeg je Miloš Garić, koji je do 17. aprila 2025. bio državni sekretar u Ministarstvu za informisanje i telekomunikacije, izostavio da je u trenutku kandidovanja savetnik ministra u istom Ministarstvu. Iako Zakon ne prepoznaje savetnika kao javnog funkcionera, neobično je da je on tu svoju funkciju prikrio, pa se otvara sumnja koliko su i ostali podaci koje je naveo o sebi potpuni i tačni.
Zakon ističe načelo afirmacije i zaštite ljudskih prava i sloboda i zabranu svih oblika govora mržnje, ali to ne važi za kandidatkinju Sanju Anđelković, koju su predložili SPC i druge crkve i verske zajednice, a koja je još 2020. postala poznata javnosti zbog – govora mržnje protiv Roma.
Propisani su jasni kriterijumi ne samo za kandidate već i za ovlašćene predlagače. Jedan od njih je da su registrovani najmanje tri godine pre dana raspisivanja javnog poziva i da u poslednje tri godine imaju najmanje tri realizovana projekta iz oblasti u kojoj se kandiduju. Brojni predlagači koji su se prijavili ne ispunjavaju te uslove, a posebno je zanimljivo što je najveća “gužva” u kategoriji onih koji se bave zaštitom dece. Tu su se našli, recimo, Centar projektnih ideja, Tour de Fruška, Udruženje Ustani prijatelju, Savez srpskih udruženja Severnobačkog okruga, pa i Udruženje starih zanata Lane. U odnosu na prošli, neuspeli konkurs, sada se pojavilo mnogo više predlagača, pa tako, na primer, i Centar za istraživanje Dunavskog regiona. Cilj je, naime, da se brojčano nadjačaju oni koji ne odgovaraju režimu i da se tako, u finalu odlučivanja, preglasaju.
Ovo su samo neki od 30 prigovora upućenih Odboru za kulturu i informisanje. Ni jedan od njih ne samo da nije prihvaćen nego nije ni razmotren na sednicama. Jasno je bilo koga vlast hoće, jasno je bilo i da ne postoji namera da se osvrnu na Zakon, a još manje da ga poštuju. Pobunjenim predlagačima je nametnuta tema da diskutuju o tumačenju Zakona, da raspravljaju da li su portali štampanih medija elektronski mediji, da li su deca od 15 do 18 godina deca ili nisu, te da li je uobičajeno da se njima bavi udruženje za stare zanate.
FIJASKO U NASTAVCIMA
Pun naziv REM glasi Regulatorno telo za elektronske medije i zamišljen je kao nezavisna kontrolna institucija sa nizom nadležnosti koje bi trebalo da obezbede sprovođenje utvrđene politike u oblasti pružanja medijskih usluga, unapređivanje kvaliteta i raznovrsnosti usluga elektronskih medija, zaštitu i razvoj slobode mišljenja, izražavanja i slobodnog protoka informacija, pluralizam i zabranu diskriminacije, a sve u cilju interesa javnosti. Posao mu je da nadzire, analizira, kontroliše, izdaje dozvole za rad, ali i kažnjava one koji krše zakone i standarde profesionalnog rada.
Tako piše u Zakonu o elektronskim medijima. Ali u realnosti, ključna uloga REM poslednjih godina jeste da obezbedi kontrolu sadržaja emitera i promociju vlasti. Deo te “moći” REM je da bira Upravne odbore javnih servisa – RTS i RTV – a posao tih Upravnih odbora je da biraju direktore. Lanac komandi je utvrđen, a svaka disharmonija, poput nekakvog nezavisnog REM i članova Saveta koji misle svojom glavom opasnost je za vlast.
Iz tog razloga se o radu REM malo pričalo, odluke su donošene netransparentno, a značaj institucije je devalviran do te mere da je nedavno osvanula nova Niš TV, koja je program započela ekskluzivnim intervjuom sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, uprkos tome što je Savetu REM, nadležnom da izda dozvolu za rad, još početkom novembra 2024. istekao mandat.
Malo ko bi se setio da REM uopšte postoji da nije obaveze Srbije prema EU i klastera 3 koji između ostalog podrazumeva formiranje novog Saveta REM i donošenje paketa medijskih zakona. Ne bi ni vlast u Srbiji požurila da do kraja jula ispuni ove zahteve da otvaranje klastera 3 nije vezano za deblokadu sredstava EU. Naime, prema rečima ministra za evropske integracije Nemanje Starovića, Srbija je u martu podnela zahtev Evropskoj komisiji za isplatu prve tranše iz Plana rasta u iznosu od 68 miliona evra.
Od tri medijska zakona, dva su stigla do Skupštine bez javne rasprave, o jednom se raspravljalo tokom novogodišnjih praznika. Očekivalo se da se tako zbrza i formiranje novog Saveta REM, ali je konkurs oboren početkom godine odlukom sedmoro od 18 kandidata koji su ušli u uži krug da povuku kandidature zbog nezakonitosti procesa izbora. Ponovljeni konkurs, te izlazak brojnih predlagača i kandidata, novi je fijasko vlasti. Sednice Odbora za kulturu i informisanje na kojima je trebalo da se usaglašavaju predlozi kandidata, zakazane za 16. jun, odložene su do daljnjeg.
PROPAPANDNI POLIGON MOĆI
Niko od nas koji smo se povukli iz procesa nije očekivao da će se u zemlji u kojoj je vlast pregazila sve institucije desiti čudo, da će se napraviti REM koji će urediti medijski prostor i oduzeti dozvole za rad emiterima koji truju mržnjom sa ekrana i radio-talasa.
Niko od nas ne veruje da vlast može da promeni svoju narav i svoje namere preko noći. Moja ideja je bila da je došao trenutak kada lični primer i akcija imaju smisla u novonastaloj atmosferi u društvu, kada se svakodnevno sa ulica, iz cele Srbije, zahteva da institucije rade svoj posao i da unutar njih treba raditi na promeni.
S druge strane, vlast je mogla ovo da prihvati kao šansu da pokaže da je sposobna i spremna da poštuje zakone, da ume da sluša i da čuje. Mogli su, ali nisu. Još jednom su pokazali nesposobnost i bahatost. Pokazali su i apsolutno odsustvo osećaja za realnost jer – nismo svi isti. Ima nas koji se suprotstavljamo i zahtevamo jasne procedure i poštovanje zakona. A oko toga nema pregovora i nema kompromisa.
Studenti, podržani građanima, blokirali su 14 dana RTS zahtevajući izbor novog Saveta REM. Sada mogu da notiraju da im još jedan zahtev nije prihvaćen. Zvaničnici Evropske unije upoznati su sa celim procesom i svim neregularnostima. Na njima je odluka hoće li zažmuriti na očiglednu manipulaciju vlasti ili će tražiti da se poštuje zakon i standardi koji važe i u zemljama Unije.
Vlast ima nekoliko mogućnosti. Prva je da poništi konkurs i tako prizna da je nesposobna da dva puta sprovede jasnu proceduru izbora članova Saveta REM. Druga je da se vrati nekoliko koraka unazad i “očisti listu” od predlagača i kandidata koji ne ispunjavaju uslove konkursa i tako pokuša da nastavi proces. Treća je da od kandidata koji su sada u igri, dakle i onih spornih, izabere svoj Savet. Slutim da će izabrati poslednju opciju. Tako ćemo opet imati REM i medije koji služe kao propagandni poligon moći Aleksandra Vučića i njegovih skutonoša.
“Niko od nas ne može da bude ni dovoljno stručan, niti treba da procenjuje svaku deonicu puta, svaku kupovinu aviona, svaki državni projekat, kao što je Ekspo, kao što je nacionalni stadion. Država je ta koja treba da dokazuje da nam je to potrebno, bez obzira na to šta mi mislili. Ali toga nema”
Propali su Vučićevi kontramitinzi i kontramitovi, cena vlasti sve je skuplja, a privreda sve slabija, pobeđen je strah u društvu a gnev postao hroničan, poslušnost otkazuju delovi policije i pravosuđa. Manevarski prostor režima se suzio, pitanje je kako će to pobunjeni građani predvođeni studentima da iskoriste
“Ideja je jednostavna – hoćemo da pričamo sa ljudima”, kaže za “Vreme” Vuk, student Elektronskog fakulteta. “Tu smo da pokažemo da nismo teroristi. Tu smo da saslušamo i pokažemo da, za razliku od nekih ljudi, poštujemo kada se nečije mišljenje razlikuje od našeg.” Vrlo brzo stiže i dokaz: u trenutku dok Vuk pokušava da popriča sa jednim meštaninom, oko njih se okuplja još ljudi. Međusobno se raspravljaju. Čuje se, gotovo istovremeno, “napred, deco, borite se za budućnost ove zemlje” i “na vreme se okanite ovoga što radite”. A studenti, uprkos raznim povicima i uvredama koje im pojedini dovikuju, mirno stoje, slušaju sagovornike, gledaju ih u oči i pokušavaju da ih navedu na dijalog. Ali pravi
Predstojeći izbori za predsednika Saveza samostalnih sindikata Srbije dolaze u trenutku kada radnici sve češće ostaju bez jasnog posla i glasa, a sindikati bez poverenja. Dok inflacija nagriza plate, a vlast najavljuje minimalac u evrima – sindikat ćuti. Ili barem većina ćuti. U trku za mesto predsednika ove najveće sindikalne organizacije u zemlji ulazi i Duško Vuković, potpredsednik SSSS-a, s porukom da “sindikat mora da bude kičma otpora, a ne hladna birokratija”
Za Mihaljčića “istorizovati se” ne znači dobiti mesto u istorijskoj prošlosti, među svedočanstvima nacionalne istorije, koje će istorijska nauka na odgovarajući način proučiti i oceniti. Suprotno od toga, “istorizovati se” za neko predanje, za neku legendu, pa tako i za predanje o Kosovskoj bici, znači dobiti mesto u sadašnjosti, u živoj kolektivnoj svesti o prošlosti, odnosno, kako kaže Mihaljčić, u “narodnoj istorijskoj svesti” koja se aktualizuje kao podstrek za akciju, za stvaranje nove istorije
Zaposleni u prorežimskim propagandnim glasilima osnovali su svoje udruženje – Asocijaciju novinara Srbije, još jednu tvorevinu paralelnog kosmosa odlazećeg režima
Mogu li studenti i opozicija da nadoknade 51 glas na ponovljenim izborima na biračkom mestu broj 25 u Kosjeriću? Da li je to nemoguća misija ili još jedan pokušaj koji menja sve
Srpska Vlada je izabrala komandanta „Belih orlova“ Dragoslava Bokana za predsednika Upravnog odbora Narodnog pozorišta ne bi li se u njemu orilo „Aco Srbine“ umesto „Ruke su vam krvave“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
