Nije kvarno mleko, već režim

Od 30 grla stoke i 500 litara mleka dnevno izdržava se gazdinstvo Mikice Majstorovića u selu Mrsać kod Kraljeva. On, neki bi rekli, još i lepo radi. Majstorović je, u poređenju sa ostalim malim mlekarima po Šumadiji i Pomoravlju, u “odličnoj situaciji” jer mleko prodaje za oko 50 i nešto dinara po litru.

“Pre dve godine ta cena je bila 80 dinara po litru”, kaže Majstorović za “Vreme” dok blokira sa kolegama i 100 traktora Ibarsku magistralu u protestu poljoprivrednika. “Onda smo za litar mleka, od počeka godine, počeli da dobijamo 67 dinara, zatim 62 i sad sam na oko 54 dinara, a svaki dan iskače samo lošija cena.”

Majstorović je gazda sa većom proizvodnjom, pa objašnjava da može da se dogovori o boljoj ceni. Međutim, usled velikog pada nabavne cene mleka, manji proizvođači jedva mogu da pronađu kupca za svoju robu i mnogi od njih dobiju svega 30 dinara za litar.

“Ti ljudi će morati da pogase gazdinstva. Oni ovu cenu ne mogu da prežive jer ja jedva skrpim da budem na nuli”, nastavlja Majstorović koji je predsednik Udruženja proizvođača mleka Šumadije i Pomoravlja. “Sa ovom prosečnom cenom i subvencijama, kada platim kredite i sve što sam uložio u mehanizaciju, meni tu ništa ne ostane, a manji proizvođači će biti u debelom minusu. Država im lepo šalje poruku da dignu ruke.”

MUKA NA MUKU

Uz političku i energetsku, Srbija je u 2026. ušla i mlečnu krizu. Problem je jednostavan. U zemlju se bez ikakve kontrole uvoze ogromne količine mleka u prahu. Ali se ono, umesto da završi kod proizvođača slatkiša, rastvara u vodi i prodaje kao sveže mleko. Malo ko je od krajnjih potrošača i svestan da je nešto od mleka koje nađe na rafovima u prodavnicama – zapravo mleko u prahu. Da to znaju, pitanje je da li bi ga kupovali ili bi pre dali koji dinar više za “pravo” mleko. Ipak, otkupna cena mleka je u proteklih nekoliko meseci dodatno pala, a zbog procenta aflatoksina u mleku srpski mlekari ne mogu svoj proizvod da izvoze u Evropsku uniju iako proizvođači u Nemačkoj, na primer, zbog tamošnje klime mogu da proizvode mleko sa istim nivoom aflatoksina kao u Srbiji.

Zato su mlekari, nakon studenata, učenika, ali i nastavnika, profesora, advokata i brojnih drugih oštećenih i zanemarenih grupa u Srbiji, i sami morali da pravdu traže na ulici. Zato i prosipaju mleko govoreći da u sadašnjoj situaciji nema ko da ga pije. Od vlasti traže zaštitu domaćeg tržišta, uvođenje prelevmana i kvota na uvoz mleka i mesa, kao i uspostavljanje laboratorije za kontrolu uvoza na granici zbog sprečavanja “ekonomskih prevara”. Odnosno – da se kao mleko više ne prodaje sve i svašta.

Predsednik Udruženja poljoprivrednika “Stig” Nedeljko Savić kaže za “Vreme” da oni od države nikako ne traže zatvorenu privredu i povlašćen odnos, kao što su to iz Skupštinskog Odbora za poljoprivredu objavili. “Svi mi prihvatamo slobodno tržište i ne bismo tražili zaštitu države kada bi iz Evrope zaista stizalo sveže mleko. Tu se opet vraćamo na državu, koja treba da uvede kontrole na granicama, a ona to uporno izbegava”, kaže Savić.

LAŽ ZA LAŽ

Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić je pred sastanak sa poljoprivrednicima 17. februara otišao na TV Pink. Tu je rekao da će se vlast dogovoriti “sa onima koji nemaju političku agendu”, a pojedine seljake je optužio da su na blokade išli da piju i ne trezne se. Izjavio je i da Srbija, kada je reč o mlekarskom sektoru, ima najveće podsticaje na svetu, te da će ubuduće poljoprivrednici morati da računima pravdaju podsticaje koje dobiju od države jer “kad dobiju milione na gomili, onda taj novac završi svuda, pa i u kafani”.

Pregovori su, očekivano, propali.

Skupštinski Odbor za poljoprivredu odbio je gotovo sve što su poljoprivrednici tražili – i kvote i prelevmane, prihvativši samo predlog da se 10–15 odsto mleka preradi u mleko u prahu uz državnu subvenciju od 1,5 evra po jedinici mere. Vlast se pravda i kako domaću proizvodnju jednostavno ne može da zaštiti jer mora da uvozi mleko iz EU zbog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

Profesorka Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Natalija Bogdanov za “Vreme” stručno pobija jedno za drugim opravdanje koje dolazi od režima. Na konstataciju da Sporazum o stabilizaciji primorava Srbiju da uvozi mleko iz EU, ona objašnjava kako u njemu izričito piše da on ne isključuje mogućnost zabrane izvoza i prometa.

“Poljoprivreda se razlikuje od ostalih grana privrede jer mnogo zavisi od spoljnih faktora koji nemaju veze sa slobodnim tržištem”, objašnjava Natalija Bogdanov. “Dešavaju se stočne bolesti i epidemije i zato Sporazum sve to naravno uzima u obzir. U njemu postoji ta zaštitna klauzula. Srbija ju je već pokretala mnogo puta, a pokretale su je i druge zemlje prema nama. Zato je nejasno zašto se Odbor time brani.”

Ovo nije puko pitanje kršenja slobodnog tržišta, dodaje profesorka Bogdanov, već jedan regularni mehanizam koji se mahom pokreće privremeno i koji zemlja mora da obrazloži drugoj strani kako ona ne bi uzvratila blokadama koje joj odgovaraju.

U raspravu se uključio i Aleksandar Vučić koji je izjavio kako je budžet za poljoprivredu četiri do pet puta veći nego 2012. i kako su zahtevi za potpunu zabranu uvoza mleka nerealni. Profesorka Bogdanov na to potvrđuje da država ulaže više u subvencije, ali da time samo “baca novac u bunar ako ne reši stanje na granicama”.

KVARNO JE MLEKO ILI LJUDI

Poznavaoci tehnologije kažu da nije kvarno mleko, već preprodavci koji ga prodaju kao sveže iako je dobijeno iz sirupa koji se meša sa vodom. Stvar je sledeća: daleko van Srbije, mleko se isuši, od njega se napravi sirup koji dodatnim isušivanjem postane talog ili prah. Zatim se ovde doda voda i od manje od decilitra sirupa dobije se litar mleka.

“Možete da sipate novac u premije za mleko i subvencije, ali u Srbiji ne postoji niko ko će vam reći kakvo zapravo mleko pijemo. Razlog tome je što se ne radi sistemska kontrola na granicama, već se ona sprovodi samo na zahtev. I to nije samo za mleko. Čitav mehanizam bezbednosti hrane je veoma slab iako je za njega odgovorna država”, pojašnjava Natalija Bogdanov. Dodaje i kako je predlog Skupštinskog odbora za poljoprivredu da se postojeći višak domaćeg mleka pretvori u zalihe mleka u prahu “dodatni apsurd”: “Predlog vlasti je da domaće sveže mleko opet pretvori u mleko u prahu. Tako dobijamo začarani krug proizvoda koji zapravo ne želimo”.

NE KRIVIMO EU, VEĆ SEBE

Profesorka Bogdanov još napominje da EU u ovom slučaju nije krivac jer nije dužna Unija da kontroliše šta će uvesti Srbija. Pitanje je i za neke domaće preprodavce zašto uvoze mleko u prahu i preprodaju ga kao sveže.

“Često imamo vesti da je neki naš proizvod vraćen iz EU ili od komšija. Obrnute vesti se ne objavljuju iz jednostavnog razloga što mi ni ne proveravamo šta ulazi u zemlju, pa ni ne znamo kakvog je kvaliteta”, kaže Natalija Bogdanov.

U trenutku kada mediji objave vest da je i Srbija vratila neku robu koju je uvezla iz inostranstva, znaće se da je počela kontrolisati hranu koju jedu građani.