Nužne investicije u tehnološki razvoj i infrastrukturu, kako bi se povećala konkurentnost poljoprivrede Srbije
Od 15. do 17. oktobra u Subotici je održan peti po redu poljoprivredni forum „Hrana za Evropu“. Ovogodišnji Forum, čiji je slogan bio „Agroprivreda Srbije u pretpristupnom periodu“, organizovali su Ekonomski institut i Društvo agrarnih ekonomista Srbije. Posetioci su mogli da slušaju razmišljanja učesnika o ukupno sedam tema koje su bile podeljene na sedam panela, održanih u petak i subotu, a širok spektar učesnika na Forumu bio je sastavljen od raznih članova upravnih i nadzornih odbora, direktora i menadžera poljoprivrednih i prehrambenih kompanija. Prisutni su bili i individualni poljoprivredni proizvođači, predstavnici države, stručna javnost, kao i zaposleni u finansijskom sektoru – bankama i osiguranjima.
Dragan Šagovnović, generalni direktor Ekonomskog instituta, jednog od organizatora Foruma, izjavio je da peti Forum ima isti naziv kao i prvi, sa željom da se ukaže da agroprivreda Srbije još nije tržišno emancipovana: „Agroprivreda je decenijama najveći neiskorišćeni potencijal naše privrede, iako ima stratešku ulogu za ekonomski suverenitet Srbije. Neophodni su znatno operativnija strategija, sveobuhvatne strukturne promene, razvoj različitih modela udruživanja i investicije u tehnološki razvoj i infrastrukturu kako bismo mogli da poboljšamo konkurentnost srpske agroprivrede“, rekao je Šagovnović.
Nikola Vujačić, direktor operacija Victorija Groupa, učestvovao je na panelu pod nazivom „Efekti privatizacije i privatnih investicija u agroprivredi Srbije“, naglasivši pritom da je privatizacija Sojaproteina jedna od najboljih privatizacija u srpskoj privredi. „Od fabrike koja je imala krajnje skroman obim prerade zrna uz proizvodnju mahom sojine sačme, danas naša sojara preradi 250.000 tona soje, pri čemu u strukturi proizvodnje 70 odsto čine proizvodi dodate vrednosti visokog stepena tehnološke obrade. Više od 70 odsto prodaje predstavlja izvoz, najvećim delom u zemlje Evropske unije, ali smo prisutni i šire na svetskom tržištu, od Južne Koreje do Čilea“, rekao je Vujačić.
On se osvrnuo i na privatizaciju Victoriaoila: „Fabriku Victoriaoil smo kupili u neoperativnom stanju sa nekoliko zaposlenih, a stigli do situacije u kojoj preradimo 350.000 tona uljarica, dok polovinu prodaje plasiramo u izvoz. Veliki je izazov biti konkurentan na globalnom tržištu, naročito u zemljama gde su subvencije u poljoprivredi velike, za razliku od Srbije gde se suočavamo sa većom cenom koštanja usled nedostatka subvencija za domaće farmere. Uspeh postižemo stalnim ulaganjima u konkurentnost. U poslednjih deset godina smo realizovali zaista ogromne investicije, preko 200 miliona evra, i zahvaljujući tome se danas u našim postrojenjima nalaze najsavremenije tehnologije na svetskom nivou“, zaključio je Vujačić.
Na panelu „Ekspanzija trgovinskih lanaca u Srbiji“ čula su se mišljenja da tzv. supermarket revolucija u Srbiji nije nikome donela koristi, osim pojedincima koji su obezbedili monopolske pozicije. Pomenuta je činjenica da su od 2000. do 2012. znatno porasle maloprodajne cene – na primer, pasulja za 106, a mleka za 119 odsto. Jedan od zaključaka bio je i da u maloprodaji ne postoji zdrava konkurencija, što dovodi do postojećih cenovnih politika.
Miloš Milovanović, internacionalni konsultant UN FAO i koordinator FAO-EBRD projekata u Srbiji, bio je jedan od učesnika poslednjeg, sedmog panela pod nazivom „Finansiranje i osiguranje u poljoprivredi“. Govoreći o forumu „Hrana za Evropu“, Milovanović je istakao da ovaj forum već tradicionalno predstavlja platformu dijaloga privatnog i javnog sektora u oblasti agrobiznisa. „Aktuelni trenutak domaće agroprivrede nameće potrebu donošenja dugoročnih sistemskih rešenja koja mogu biti kreirana i uspešno implementirana jedino na osnovu prethodnog sveobuhvatnog dijaloga svih relevantnih činilaca agrobiznisa zemlje iz oba sektora. Neka od rešenja koja su u Srbiji ustanovili FAO i EBRD, u saradnji sa nadležnim državnim organima, prvi put su prezentovana upravo na ovom forumu, poput Zakona o predžetvenom finansiranju poljoprivrede koji je nedavno stupio na snagu. Ovaj zakon sistemski uređuje oblast finansiranja poljoprivrede na bazi budućeg roda a težište finansiranja prebacuje sa javnih tj. budžetskih na privatne izvore finansiranja“, rekao je Milovanović.
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
