Nedelja

Medijska scena

Otkaz na Juronjuzu

foto: skrin šot

Voditeljka Marija Šehić dobila je otkaz na Telekomovom kanalu Juronjuz, čija je direktorka Minja Miletić. Obe su pre prelaska na Juronjuz bile voditeljke jutarnjeg programa televizije N1.

Marija Šehić se ranije među prvima pobunila zbog pamflet-saopštenja Juronjuza povodom blokade RTS-a, a podržale su je i gotovo sve kolege. “Meni je tada rečeno: ‘Ako se ti ogradiš od ove kuće, i ova kuća će od tebe’. Rekla sam direktorki da ona radi šta mora, a ja ću raditi šta ja moram. Tad smo završile svaku komunikaciju”, priča voditeljka Šehić za “Vreme”.

“Možda je moj otkaz upozorenje ostalima u redakciji, ali moje kolege su pokazale da su dovoljno časne i da su spremne da se bore za svoju profesiju i objektivnost u izveštavanju, koliko god je to moguće”, dodala je ona.

O tome je Juronjuz izdao saopštenje tvrdeći da je otkaz plod lošeg rada voditeljke te da sve medijske napise vide kao hajku na Telekom koju orkestrira Junajted grupa.

Novinarska udruženja – ova postojeća – kritikovala su i otkaz Mariji Šehić i saopštenje Juronjuza. Udruženje novinara Srbije nazvalo je otkaz “primerom progona novinarke koja se suprotstavila profesionalnom beščašću”. To novinarsko udruženje ističe da se “plaši da će rukovodstvo Juronjuz Srbija nastaviti da se surovo obračunava sa novinarima i medijskim radnicima koji su se imenom i prezimenom potpisali na saopštenje od 18. aprila i tako postali ‘nepoželjni’”. Šehićeva nije jedina koja se ogradila od Juronjuza, a da tamo više ne radi. Ovu medijsku kuću napustila je i direktorka digitalnih operacija Jasmina Koprivica, a potom i producentkinja Ivana Stojadinović. Međutim, i Jasmina Koprivica i Ivana Stojadinović su se sa ovom televizijom “sporazumno razišle”.

Pobuna u redakciji nastala je tokom blokade RTS-a, kada je Juronjuz objavio nepotpisano saopštenje u kojem blokadu poredi sa logorom. “Više od 70 sati, svi mi, ljudi iz medija, novinari, uglavnom nemo posmatramo kako naše kolege teraju u logore i kako nad njima sprovode uličnu, sirovu i brutalnu revolucionarnu ‘pravdu’, i to rade sa onom vrstom sladostrašća, koja, kod svakog normalnog, mora da izazove ne samo strah, nego i gađenje”, pisalo je tu.

Juronjuz, televizija u Srbiji napravljena kao informativni pandan N1, sada je dostupna u svim kablovskim ponudama, kao i drugi kanali koje finansira državni Telekom. Televizija u Beogradu osnovana je pre četiri godine, kada je privukla pažnju nekim spektakularnim “transferima” sa drugih televizija. Gledanost nije nimalo spektakularna – takozvani šer je obično manji od jedan odsto u kablovskom sistemu Telekoma.

Crna Gora

Sedam sati dnevno?

Zvuči kao loš balkanski vic – Crnogorci planiraju da rade još manje nego do sada. Naime, premijer Milojko Spajić rešio je da sprovede predizborno obećanje svog pokreta “Evropa sad” i da dnevno radno vreme skrati na sedam sati.

“Proces implementacije će biti pažljivo planiran, u saradnji sa sindikatima, poslodavcima, akademskom zajednicom i drugim relevantnim akterima”, rečeno je za Dojče vele u Ministarstvu rada u Podgorici.

Kako piše Dojče vele, ima zemalja, poput Francuske, koje su skratile nedeljno radno vreme. Ali Crna Gora bi mogla postati prva evropska zemlja u kojoj se eksplicitno ograničava dnevno radno vreme na sedam sati. Bune se udruženja poslodavaca, pre svega u turizmu, tvrdeći da bi ih takav zakon oterao u propast. I podsećaju da u malenoj Crnoj Gori čak 80.000 ljudi – trećina svih zaposlenih – radi u tromom javnom sektoru.

Nemačka

Pazi s kim spavaš

Seksualni odnosi sa suprugom saborca mogu da znače disciplinski postupak protiv nemačkih vojnika, potvrdio je Savezni upravni sud u Lajpcigu. Prema objašnjenju suda, ne kažnjava se tu sama preljuba već povreda “zajedništva” trupe koje je propisano Zakonom o vojnicima. Učešće u preljubi, kaže sud, “može veoma da optereti svakodnevni život u vojnoj zajednici, kao i spremnost da u kriznim situacijama svi budu tu jedni za druge”.

Konkretno, radilo se o slučaju jednog podoficira koji je spavao sa suprugom prijatelja, vojnika iz istog bataljona. Vojnik je, doduše, već živeo razdvojeno od supruge, ali to nije spaslo oficira ljubavnika.

Sud je našao da je privremeno umanjenje plate ispravna disciplinska mera. Sudije su kao olakšavajuću okolnost uzele to što je podoficir bio uzoran u službi i što nije mislio da čini prestup. Inače, posle nekoliko sedmica pomenuta ljubavna veza oficira i dame je prestala, i brak te žene i vojnika se raspao.

foto: eu info / tanjug

Javno mnjenje

Samo četrdeset odsto za EU

Oko 40 odsto građana Srbije izjasnilo se za ulazak u EU, a više od 50 odsto je protiv, pokazalo je majsko istraživanje agencije Lidington Research. Prema tom istraživanju, oko 60 odsto građana zagovara pristupanje BRIKS-u, dok je 73 odsto protiv članstva u NATO-u.

Podrška EU opada “zbog više neslaganja i po pitanju dijaloga Beograda i Prištine i odnosa prema Rusiji”, prenosi RTS reči politikologa Dimitrija Milića iz ove agencije. On naglašava i da su možda postojala prevelika očekivanja o brzini priključivanja EU i efikasnosti pregovora. “Pretpostavljam da postoji jedno zasićenje u političkoj sferi”, dodaje Milić.

Najveća podrška građana članstvu u Uniji bila je 2009. godine, u periodu vizne liberalizacije, podseća RTS. Od tada konstantno opada ili stagnira, a od početka rata u Ukrajini sve više anketa pokazuje veće protivljenje nego podršku.

Vidovdan

Veliki protest i književno veče

Pobunjeni studenti su pozvali na veliki protest u Beogradu 28. juna. Vidovdan ove godine, zgodno, pada u subotu.

“Što se tiče brojnosti, svakako očekujemo da protest na Vidovdan bude sličan 15. martu. Ali se takođe nadamo da ćemo uraditi više toga i konkretnije nego tada”, rekao je za “Vreme” jedan student Pravnog fakulteta.

Poređenja sa 15. martom su neminovna – taj datum je novi reper srpske istorije protesta s obzirom da se nikada toliko ljudi nije okupilo na jednom mestu. Prema procenama Arhiva javnih skupova, tada je na ulicama bilo više od trista hiljada ljudi.

No onomad su se mnogi razišli nezadovoljni, a neki analitičari su tvrdili da je dan proćerdan jer ništa konkretno nije urađeno. Ostala je od tog dana i misterija upotrebe zvučnog oružja koje je preseklo tišinu tačno u 19.11 u Ulici kralja Milana.

Dok još nema preciznijih planova za Vidovdan, nastaje utisak da se sprema nešto veliko. “Ne znam stvarno šta pripremaju studenti, ali znam šta očekuju građani, oni koji su 15. marta bili na ulicama. Oni sada očekuju neku vrstu akcije”, kaže politikolog Cvijetin Milivojević.

“Studenti bi trebalo da oroče svoje zahteve, nema čekanja unedogled. A ne da sedam meseci predsednik države izigrava neku vrstu božanstva i svevladara i femka se šta će pristati da uradi, a šta ne”, dodaje on za “Vreme”.

“Studenti koji žele da uče” su iz šatorske favele u Pionirskom parku za režimske medije naveli da tobože imaju uvid u planove “blokadera” i kako je jedan od ciljeva da 28. juna postave zahtev da se ukloni šatorski kamp kod Predsedništva.

“Oni izgleda žele da nas ubiju ako se ne pomerimo odavde”, rekao je jedan od studenata iz “Ćacilenda” ne navodeći dokaze za tako nešto.

Iz vlasti je pak prvo stigla najava sopstvenog skupa – istog dana, takođe u Beogradu, ali navodno dalje od Trga Slavija gde će se okupiti studenti i građani.

Te spekulacije prekinuo je predsednik države Aleksandar Vučić koji je rekao da neće biti velikog skupa SNS-a na Vidovdan, ni kontramitinga, već će samo “dečaci iz Ćacilenda” organizovati književno veče.

“Mi ne želimo sukobe. Za tri meseca biću jedan od onih koji će morati fizički da čuva blokadere od naroda”, rekao je Vučić.

U ranijim nastupima Vučić je najavljivao da će baš do 28. juna napisati knjigu “Kako sam pobedio obojenu revoluciju”. Od tada je Vučić još mnogo puta “pobeđivao”, ali nikako da pobedi.

foto: ap photo

Sjedinjene Države

Trampova parada

Šest hiljada vojnika, 128 tenkova, padobranci i 21 topovska salva – tako je izgledala vojna parada glavnom avenijom Vašingtona koju je predsednik Donald Tramp gledao po kišici prošle subote (14. jun).

“Svaka druga zemlja slavi svoje pobede. Bilo je vreme da to učini i Amerika”, izjavio je Tramp na kraju parade koja se poklopila sa njegovim 79. rođendanom. Paradom se zvanično slavilo 250 godina američke vojske.

Istog dana je širom Sjedinjenih Država prijavljeno oko 1.800 protesta protiv Trampa pod parolom “No Kings”. Poručeno je da Amerikanci neće nikoga “prestolom ni krunom”, to jest da neće – Trampa. Parada je izazvala kritike zbog cene od 45 miliona dolara i mogućnosti da tenkovi oštete gradske ulice, ali vojska je preduzela niz koraka da zaštiti kolovoze uključujući postavljanje metalnih ploča. Oko 60 odsto Amerikanaca je reklo da parada nije dobra upotreba državnog novca.

Uprkos pompi koju je budio Tramp i nizu protesta, većina Amerikanaca je ipak prema svemu – ravnodušna. Kako je preneo Asošijeted pres, 78 odsto građana reklo je da niti odobrava, niti ne odobrava paradu.