Tropski talas i naš nemar
Pisali smo na ovim stranama kako su žitelji Topole ostajali bez vode tokom julskoj toplotnog talasa, a avgustovske tropske vreline produžile su njihove muke, ali i napravile istovetne probleme širom Srbije, pa su se proteklih dana i nedelja ređale vesti o restrikcijama vode u Majdanpeku, Čačku, Nišu, Gornjem Milanovcu, Beogradu, Mladenovcu, Smederevskoj Palanci, Lebanu, čak i u Vrnjačkoj Banji.
Kako saopštava Inicijativa “Pravo na vodu”, najgora situacija trenutno je u opštini Sjenica i tamo je proglašena vanredna situacija pošto je ugroženo više od dvadeset sela.
“Zbog izrazito visokih temperatura i male količine padavina u proteklih više od mesec dana, širom Srbije presušila su jezera, izvori i reke, stanovnici su ostali bez vode za piće i za osnovne potrebe, ali i za poljoprivredu i stočarstvo”, upozorava “Pravo na vodu”. Po njima, klimatske promene jesu jedan od ključnih uzroka nestašica vode, ali kod nas su uzroci i neplanska urbanizacija, nagomilano zagađenje, neracionalno korišćenje vodnih dobara u privredi i zastarela infrastruktura sa ogromnim gubicima na vodovodnim sistemima. Primer Vrnjačke Banje, koja se naglo proširila bez prateće infrastrukture i ovog leta ostala bez vode, najbolje oslikava našu stvarnost.
Prošle godine su 23 lokalne samouprave imale problema sa vodosnabdevanjem, a ove godine taj broj će biti najmanje udvostručen.
Pusta ruralna Srbija
Prema podacima Popisa stanovništva od pre dve godine, u Srbiji postoje 24 mesta bez stanovnika, 21 mesto sa samo jednim stanovnikom, 23 mesta sa dva i 22 mesta sa tri žitelja. Po Republičkom zavodu za statistiku nešto preko hiljadu sela ima manje od 100 stanovnika, a po statistici Privredne komore Srbije isto toliko sela nema ni prodavnicu.
“Večernje novosti” pišu da će se od 4720 sela i zaselaka, koliko ih bilo 2022. godine, blizu 3000 ugasiti do sredine ovog veka. Reporteri ovog lista bili su u selima u blizini Pirota: Milojkovac ima tri stanovnika, Planinica četiri, Čerev Del šest, Bela osam…
“U Visočkoj Ržani nekad smo imali osnovnu školu i porodilište, a sada imamo 13 stanovnika. Mnogi ljudi žive u Pirotu, a samo povremeno dolaze u sela. Danas u 46 sela naše opštine nema ni prodavnice. U mnogima nema ni škola, jer su deca otišla u grad. Lekari iz doma zdravlja obilaze seljane dva do četiri puta mesečno, po potrebi. Poštar im ide bar jednom nedeljno”, izjavio je pomoćnik gradonačelnika Pirota Vidojko Panajotović.
Poražavajuće istraživanje
Čak 51,9 odsto omladine u Srbiji smatra da nasilje može biti opravdano i radi se o porastu takvog stava od čak 10 odsto u odnosu na prošlu godinu, saopštila je Krovna organizacija mladih Srbije u svom “Alternativnom izveštaju o položaju i potrebama mladih u Republici Srbiji”.
Na pitanje u kojim situacijama bi opravdavali nasilje, mladi su najčešće odgovorili (55%) da misle na nasilje nad počiniocima najtežih krivičnih dela, a na drugom mestu (25%) su situacije kada policija odnosno država ne radi svoj posao.
“Dok god se nasilje plasira i normalizuje u javnom govoru i medijima, mladi će nasilje doživljavati kao nešto što se ne kažnjava, i kao nešto poželjno. Veliki uticaj na mlade ima frustracija koja vlada u društvu u kome su svi pod nekim pritiskom. Stres roditelja i nastavnika ne može da se ne odrazi na decu. Kada vlada doživljaj opšte krize i pritiska, to najlakše ispoljavaju oni koji su najmanje zreli. Sve je to direktna posledica nasilja koje se promoviše u društvu”, objasnila je za “Vreme” psihološkinja Tamara Džamonja Ignjatović.
U KOMS-u ističu da je u odnosu na prošlu godinu opao procenat mladih izloženih fizičkom nasilju, ali i da se nasilje u velikoj meri “preselilo” u digitalni prostor.
Zemlja košarke
Naši vodeći košarkaški klubovi i u novu sezonu ulaze sa velikim ambicijama na domaćoj i evropskoj sceni, sa velikim budžetima za naše i evropske prilike, i sa skoro potpuno izmenjenim timom, što je slučaj sa Partizanom, ili sa znatno izmenjenim, kao što će biti u Zvezdi. U skladu sa reputacijom košarkaškog kluba sa najviše navijača, Partizan je u MTS dvorani organizovao pompeznu promociju nove ekipe, dok su se igrači i stručni štab Crvene zvezde, koji brane državnu i regionalnu titulu, okupili na prvom treningu u Sportskom centru FSS-a u Staroj Pazovi.
Za malo više od minuta prodate su sve karte za “Crno-belu simfoniju” u nekadašnjem Domu sindikata i oko hiljadu i po navijača imalo je priliku da uživo vidi novu postavu Željka Obradovića. Od prošlogodišnjeg tima pretekao je samo Balša Koprivica, iz juniora je prebačen Aleksa Dimitrijević (18), a nakon pet godina vratio se Vanja Marinković, dok su ostalih 15 novajlije u crno-belom dresu. Čak sedmorica su nastupali u američkoj NBA ligi, a trojica dolaze direktno iz najjačeg košarkaškog takmičenja: Dvejn Vašington junior iz Njujork niksa, te francuski reprezentativac Frenk Nilikina i naš reprezentativac Aleksej Pokuševski iz Šarlot hornetsa. Došli su i Brendon Dejvis (Valensija), Sterling Braun (Alba), Isak Bonga (Bajern), Karlik Džuns (Kina), Ife Lundberg (Virtus), Ajzea Majk (Burg), Tajrik Džons (Efes), Mario Nakić (Igokea), Arijan Lakić (Zadar), te iz madridskog Reala mladi reprezentativac Srbije Mitar Bošnjaković (18).
Orile su se Partizanove pesme na promociji, skandiralo se treneru i igračima, a jedino je izviždan predstavnik “Telekoma”, dugogodišnjeg sponzora, koji oličava naprednjačku državu i koji se tokom prošle sezone predomišljao o nastavku saradnje. A Ostoja Mijailović, reprezentativni naprednjak na skupu i predsednik kluba, i ovoga puta se provukao.
S druge strane, Crvena zvezda je počela pripreme bez pompe i sa šestoricom novih igrača, odnosno dvojicom novih-starih: iz Barselone se vratio Nikola Kalinić, a iz Virtusa Ognjen Dobrić. Tim je pojačao još jedan srpski reprezentativac, Uroš Plavšić, koji je došao iz Mege, te trojica Amerikanaca – Kodi Miler Mekintajer (Baskonija), Ajzeja Kenan (Olimpijakos) i Majk Daum (Efes). Dočekali su ih Miloš Teodosić, Dejan Davidovac, Branko Lazić, Džoel Bolomboj, Nemanja Nedović, Luka Mitrović, Jago Dos Santos, Rokas Gedraitis, Dalibor Ilić i Stefan Lazarević.
Jasno je da će osnovu “rostera” Partizana činiti strani igrači, a Zvezde domaći, posebno ako se vrati i Filip Petrušev iz Olimpijakosa, ali obe ekipe će koštati papreno i velikim delom biće finansirane iz javnih izvora, posebno Zvezda, pošto Partizan ostvaruje veću zaradu od ulaznica. Nebojša Čović najavio je da će budžet za igrače u ovoj sezoni iznositi 12,5 miliona evra, dok njegov rival Mijailović još nije obznanio cifru, ali čini se da će biti veća.
Srbi će morati da odgovore na pitanje na koje su morali i Mađari – da li prihvataju da su ono što jesu, ni manje ni više… To u intervjuu za novi dvobroj „Vremena“ kaže istoričar Stefano Botoni koji poredi političku situaciju u Srbiji i Mađarskoj
Šatre sa džigera-muzikom, prasetinom i alkoholisanjem pojavljivale su se u nekom obliku tokom cele radikalsko-naprednjačke karijere, a u ovoj predizbornoj kampanji, bar se tako sada čini, postaju njen najvažniji element. Nije sramota biti siromašan i neobrazovan, glavna je poruka te kampanje. Kada pevaju i plešu pod šatrama, naprednjaci poručuju da su i oni slični raji. Imaju nešto malo više para, ali mani to. A oni drugi – studenti, obrazovani i ostali – bogata su đubrad koja čita nekakve opasne knjige, sluša narkomansku muziku i hoće da se dokopa vlasti kako bi raji oduzeli sve što ima. Kako bi se reklo – nismo imali ništa, a onda su došli okupatori i uzeli nam sve
Cela Srbija je išarana parolama da su studenti ustaše (vidi slike) ili da je to rektor beogradskog univerziteta Vladan Đokić. Funkcioneri vlasti rutinski koriste ovu reč, čak i najviši, poput gradonačelnika Niša ili brojnih odbornika SNS-a širom Srbije. Kako je režim slabio i sve više ulazio u poziciju ranjene zveri sabijene u ćošak, tako su se i planovi pretvarali u stihiju. Radikalski jurišnici, inače ne baš poznati po inteligenciji i obrazovanju, preuzeli su inicijativu, delom iz straha za sopstvene pozicije, delom iz želje da se umile gazdi
Stoji činjenica da je, u celini gledano, protivnika ove vlasti u Srbiji nesumnjivo više od podržavalaca. I to čak za nekih desetak procenata. Uostalom, nezavisno od ovih stranačkih rejtinga, pogledajte na primer, rezultate odgovora na pitanje o Ekspu
“Nova vlast u Budimpešti je izuzetno besna na političke elite mađarske manjine u susednim zemljama. Poruka upućena Ištvanu Pastoru i Kelemenu Hunoru u Rumuniji bila je jasna: ‘Sada ćete da ućutite i slušate naređenja. Neće vam biti prijatno. Dobićete znatno manje novca pod neuporedivo oštrijim uslovima, jer ste od prvog minuta bili lojalni, entuzijastični saučesnici Orbana i ko zna kojih sve lokalnih diktatora u regionu.’… U današnjim okvirima, glas mađarske dijaspore u Berlinu će za Budimpeštu verovatno nositi veću političku težinu od glasa Mađara u Subotici. To jeste politički škakljivo, ali to je ideja nacionalnog identiteta konačno usidrena u 21. vek – svesno odvojena od toksične prošlosti koja nam je trovala društvo decenijama”
Političke partije i organizacije koje su protiv režima Aleksandera Vučića sve drže u svojim rukama. Ako na izborima, kad god da budu bili, budu poražene, biće same krive
Hoće li će Veslin Milić biti proglašen u tabloidima za „blokadera“? Da li je njegova krivična prijava protiv Marka Krička poruka za Aleksandra Vučića? I, ako jeste, mogu li se očekivati nove kamare prljavog veša iz MUP-a?
Predsednik Aleksandar Vučić opet kaže da će priznati poraz i čestitati jer će „blokaderi“ pobediti. On bi time da istera zeca iz šume, ali niko sa druge strane nije dužan da obeća Vučiću sličnu čestitku
Sve naprednjačke kampanje: Pevaj i kad ti se plače
Raja pod šatru, a oni u Dubai Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
