Nevreme koje je u subotu popodne zahvatilo Beograd i okolinu nanelo je dosta štete, a u centru pažnje bio je poplavljeni Aerodrom “Nikola Tesla”, koji se dograđuje, pa je i bez oluje poslednjih meseci na njegovim prilazima haotično i nebezbedno.
Olujni vetar i obilna kiša poplavili su mnoge hodnike i prostorije unutar aerodroma, a kataklizmično je bilo na parkingu i improvizovanom terminalu za dolaske. Za nekoliko minuta stvorilo se pravo jezero, pa su se putnici izbavljali preko blata i klizavih uzvišica, a automobili probijali kroz vodu.
Iz Uprave Aerodroma stiglo je izvinjenje putnicima, uz prebacivanje krivice na prirodnu nepogodu. “U toku su obimni radovi na modernizaciji aerodroma i veliki delovi površina su još uvek pod rekonstrukcijom. Sanacija je u toku i sve ekipe su na terenu”, pojasnili su iz Aerodroma, od pre tri godine pod upravom koncesionara – francuske kompanije “Vansi erports”.
Radovi na rekonstrukciji i dogradnji traju od prošle godine i od tada su putnici, a i oni koji dolaze po njih, na mukama. Kako je primetio Predrag Vujović, bivši direktor JAT-a, preteče Er Srbije, na sajtu Aerodroma Beograd nema informacije da su u toku radovi, niti pomoći za parkiranje, a nema čak ni upozorenja putnicima da zbog vanrednih prilika dođu sat ili dva ranije od planiranog.
Plan koncesionara je da radove na novim terminalima okonča do kraja naredne godine, a nije poznato kada će biti završena rekonstrukcija i proširenje pristupnih puteva aerodromu, tako da će se putnici na beogradskom aerodromu još dugo boriti sa “stazama i bogazama”, uz nadu da ih tamo barem ne zatekne nevreme.
SUĐENJE ZA PALJENJE KUĆE
Šaka pravde za Milana Jovanovića
foto: filip krainčanić / tanjug…
Ponovljeno suđenje za napad na novinara Milana Jovanovića i paljenje njegove kuće u Vrčinu i dalje nije započeto, a četvrto odlaganje obrazloženo je spajanjem dva postupka, nakon što je prošle nedelje Apelacioni sud oborio i osuđujuću presudu na četiri godine zatvora Igoru Novakoviću, jednom od četvorice okrivljenih za teško krivično delo.
Prethodno je krajem prošle godine Apelacioni sud poništio i presudu sudije Drugog opštinskog suda u Beogradu Slavka Žugića, izrečenu nakon trogodišnjeg suđenja, kojom su osuđeni prvooptuženi Dragoljub Simonović, bivši predsednik Opštine Grocka i istaknuti član Srpske napredne stranke (na četiri godine i tri meseca zatvora), te njegovi pomagači Vladimir Mihailović (na četiri godine) i Aleksandar Marinković, neposredni izvršilac koji je u bekstvu (na četiri godine i tri meseca).
Novo suđenje u ovom postupku odlagano je od februara ove godine (dva puta zbog izostanka advokatice odbrane Zore Dobričanin Nikodinović, a jednom zbog bolesti okrivljenog Simonovića), dovoljno dugo da je sačekalo i obaranje presude protiv Novakovića, a ovoga puta je odlaganje tražio tužilac u ovom predmetu Predrag Milovanović, predlažući da se postupci spoje, što je sudija Luka Pantelić prihvatio i zakazao novo ročište za 30. jun.
Milan Jovanović, koji je sa suprugom Jelom u poslednji čas izbegao smrt u požaru podmetnutom krajem 2018. godine, kaže da “očekuje malu šaku pravde”, jer po njegovim rečima, “očigledno da smo od pravde dosta daleko, pošto kod nas pravosudni sistem funkcioniše tako kako funkcioniše i u našem društvu postoji neka zaštićena vrsta ljudi koji treba da su na slobodi”.
“Ovo je 36-37. ročište, četiri godine se vučemo od sudnice do sudnice, pa zar je to život?”, zapitao se Jovanović u gostovanju na TV N1 i sam odgovorio da nije.
NACIONALNI SPORT
Peta svetska titula Srbije u basketu
foto: ap…
Reprezentacija Srbije osvojila je zlatnu medalju na Svetskom prvenstvu 3 na 3 održanom u Antverpenu savladavši u finalu Litvaniju sa 21:16. Ekipu su činili Dejan Majstorović, Mihailo Vasić, Marko Branković i Strahinja Stojačić, koje je selektirao trener Marko Ždero.
Posebno se istakao Majstorović, koji je proglašen za najkorisnijeg (MVP) igrača šampionata, a u finalu je najefikasniji u pobedničkoj ekipi bio Stojačić sa devet poena, za njim Vasić sa pet.
Srbija je do finala savladala Novi Zeland, Portoriko, Brazil i Francusku u grupnoj fazi, potom Letoniju u četvrfinalu i domaćina Belgiju u polufinalu.
Međunarodna košarkaška federacija (FIBA) od 2012. godine organizuje Svetsko prvenstvo u basketu (3×3 World Cup), i od dosadašnjih sedam titula Srbija je osvojila – pet.
VOZAČI GSP-a NISU BEZBEDNI
Napadi sve češći i sve žešći
Foto: Bojan Stekić…
Novi napad na šofere vozila gradskog saobraćaja u Beogradu desio se prošle nedelje u naselju Braće Jerković, na liniji 50, i to je 32. fizički nasrtaj od početka godine.
Napadač je svojim vozilom jurio za autobusom od Plavog mosta do naselja, a kada ga je sustigao, kroz prozor autobusa je vozaču zadao nekoliko udaraca pesnicom u glavu i potom pobegao.
U Gradskom saobraćajnom preduzeću ističu da su fizički napadi na vozače sve češći i sve brutalniji. Prošle godine bilo je 92 nasrtaja, a mnogi napadnuti su završili sa težim telesnim povredama.
Vozači imaju tzv. panik-taster, kojim operativni centar obaveštavaju da su napadnuti, ali to nije dovoljno ni za preventivu, a ni za otkrivanje napadača. Prošle godine registrovano je i skoro 30 napada na vozače privatnih firmi koje obavljaju javni prevoz iako su njihovi autobusi opremljeni kamerama.
Uz to, često se dešavaju tuče među putnicima, poslednja prošle nedelje na liniji 493 za Mladenovac, kako izveštavaju “Večernje novosti”.
Rešenje je možda, kako su još prošle godine predlagali vozači, ugradnja sigurnosnih kamera na stajalištima, posebno na najvećim presedačkim mestima, poput Zelenog venca.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
“Rodio sam se, živim i radim u ovoj zemlji, naravno da me zanima šta se u njoj dešava, pa to je dužnost i obaveza svakog građanina. Ne da pijan na slavi lupetaš o podvizima dedova i pradedova dok paralelno sklanjaš pogled i ćutiš na nepravdu koja se sada dešava oko tebe. Nikada nisam pomislio da će moja zemlja doći u situaciju da naoružani kriminalci sa fantomkama preteći stoje rame uz rame sa policijom, okrenuti ka ljudima koji ne žele da ćute”
Kako bismo dobili odgovor na pitanje kakav bi predsednik vlade bio Aleksandar Vučić, nije potrebno da zamišljamo budućnost, već samo da se podsetimo nešto davnije prošlosti i proteklih 14 godina provedenih u znaku inicijala A. V. i interesne grupe poznate po skraćenici SNS
Branimir Nestorović (na slici) je tvrdio da je u Moskvi primljen “na najvišem nivou” i da je dobio zadatak da okupi proruske snage. Izvor “Vremena” kaže da do vrha Kremlja nije stigao, već da su mu kontakte otvorili lobisti Aleksandra Vulina. Sada sa Narodnom strankom predvodi prorusku koaliciju
Kada se rak proširi, ne možete ga jednostavno hirurški odstraniti, već pokušavate da ga smanjite, lokalizujete drugim metodama, poput zračenja, da biste ga eventualno na kraju operisali i izvadili. Korupcija i kriminal koje je vlast SNS-a uvela u sve pore društva i kojima je država predata na tanjiru, duboko su metastazirali. Na nama je da probamo da ih umanjimo i lokalizujemo raznim merama koje su predložene u programu Studentske liste, poput formiranja specijalne tužilačke policije ili lustracije javnih funkcionera, pa da ih, nadamo se, jednog dana i operišemo, ili bar svedemo na minimum
Zoran Kesić je sada samo na Jutjubu, među stotinama podkasta i drugih uradaka. Mogu li televizijske emisije i novinarstvo da prežive na ovoj platformi i od nje
Kada je Evropa videla da je listi od 250 poslaničkih kandidata predvođenim profesionalnim političkim huliganima suprotstavljena lista od 250 političkih amatera i časnih ljudi? Zvuči kao bajka. Hoće li i ishod biti kao u bajci: pobeda dobra nad zlom?
Šta se može očekivati od Vučićevog podnošenja ostavke? Zbog čega će je građani usvojiti 25. oktobra i omogućiti mu da do mile volje pere škodu, peca i peva uz Radio Lolu
Pokušaj debate Ane Brnabić i prof. Mirjane Nikolić na TV N1 pokazao je još jednom ono, što se slutilo: funkcioneri SNS-a ne žele, ili nisu sposobni da vode civilizovan dijalog
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
