Nevreme koje je u subotu popodne zahvatilo Beograd i okolinu nanelo je dosta štete, a u centru pažnje bio je poplavljeni Aerodrom “Nikola Tesla”, koji se dograđuje, pa je i bez oluje poslednjih meseci na njegovim prilazima haotično i nebezbedno.
Olujni vetar i obilna kiša poplavili su mnoge hodnike i prostorije unutar aerodroma, a kataklizmično je bilo na parkingu i improvizovanom terminalu za dolaske. Za nekoliko minuta stvorilo se pravo jezero, pa su se putnici izbavljali preko blata i klizavih uzvišica, a automobili probijali kroz vodu.
Iz Uprave Aerodroma stiglo je izvinjenje putnicima, uz prebacivanje krivice na prirodnu nepogodu. “U toku su obimni radovi na modernizaciji aerodroma i veliki delovi površina su još uvek pod rekonstrukcijom. Sanacija je u toku i sve ekipe su na terenu”, pojasnili su iz Aerodroma, od pre tri godine pod upravom koncesionara – francuske kompanije “Vansi erports”.
Radovi na rekonstrukciji i dogradnji traju od prošle godine i od tada su putnici, a i oni koji dolaze po njih, na mukama. Kako je primetio Predrag Vujović, bivši direktor JAT-a, preteče Er Srbije, na sajtu Aerodroma Beograd nema informacije da su u toku radovi, niti pomoći za parkiranje, a nema čak ni upozorenja putnicima da zbog vanrednih prilika dođu sat ili dva ranije od planiranog.
Plan koncesionara je da radove na novim terminalima okonča do kraja naredne godine, a nije poznato kada će biti završena rekonstrukcija i proširenje pristupnih puteva aerodromu, tako da će se putnici na beogradskom aerodromu još dugo boriti sa “stazama i bogazama”, uz nadu da ih tamo barem ne zatekne nevreme.
SUĐENJE ZA PALJENJE KUĆE
Šaka pravde za Milana Jovanovića
foto: filip krainčanić / tanjug…
Ponovljeno suđenje za napad na novinara Milana Jovanovića i paljenje njegove kuće u Vrčinu i dalje nije započeto, a četvrto odlaganje obrazloženo je spajanjem dva postupka, nakon što je prošle nedelje Apelacioni sud oborio i osuđujuću presudu na četiri godine zatvora Igoru Novakoviću, jednom od četvorice okrivljenih za teško krivično delo.
Prethodno je krajem prošle godine Apelacioni sud poništio i presudu sudije Drugog opštinskog suda u Beogradu Slavka Žugića, izrečenu nakon trogodišnjeg suđenja, kojom su osuđeni prvooptuženi Dragoljub Simonović, bivši predsednik Opštine Grocka i istaknuti član Srpske napredne stranke (na četiri godine i tri meseca zatvora), te njegovi pomagači Vladimir Mihailović (na četiri godine) i Aleksandar Marinković, neposredni izvršilac koji je u bekstvu (na četiri godine i tri meseca).
Novo suđenje u ovom postupku odlagano je od februara ove godine (dva puta zbog izostanka advokatice odbrane Zore Dobričanin Nikodinović, a jednom zbog bolesti okrivljenog Simonovića), dovoljno dugo da je sačekalo i obaranje presude protiv Novakovića, a ovoga puta je odlaganje tražio tužilac u ovom predmetu Predrag Milovanović, predlažući da se postupci spoje, što je sudija Luka Pantelić prihvatio i zakazao novo ročište za 30. jun.
Milan Jovanović, koji je sa suprugom Jelom u poslednji čas izbegao smrt u požaru podmetnutom krajem 2018. godine, kaže da “očekuje malu šaku pravde”, jer po njegovim rečima, “očigledno da smo od pravde dosta daleko, pošto kod nas pravosudni sistem funkcioniše tako kako funkcioniše i u našem društvu postoji neka zaštićena vrsta ljudi koji treba da su na slobodi”.
“Ovo je 36-37. ročište, četiri godine se vučemo od sudnice do sudnice, pa zar je to život?”, zapitao se Jovanović u gostovanju na TV N1 i sam odgovorio da nije.
NACIONALNI SPORT
Peta svetska titula Srbije u basketu
foto: ap…
Reprezentacija Srbije osvojila je zlatnu medalju na Svetskom prvenstvu 3 na 3 održanom u Antverpenu savladavši u finalu Litvaniju sa 21:16. Ekipu su činili Dejan Majstorović, Mihailo Vasić, Marko Branković i Strahinja Stojačić, koje je selektirao trener Marko Ždero.
Posebno se istakao Majstorović, koji je proglašen za najkorisnijeg (MVP) igrača šampionata, a u finalu je najefikasniji u pobedničkoj ekipi bio Stojačić sa devet poena, za njim Vasić sa pet.
Srbija je do finala savladala Novi Zeland, Portoriko, Brazil i Francusku u grupnoj fazi, potom Letoniju u četvrfinalu i domaćina Belgiju u polufinalu.
Međunarodna košarkaška federacija (FIBA) od 2012. godine organizuje Svetsko prvenstvo u basketu (3×3 World Cup), i od dosadašnjih sedam titula Srbija je osvojila – pet.
VOZAČI GSP-a NISU BEZBEDNI
Napadi sve češći i sve žešći
Foto: Bojan Stekić…
Novi napad na šofere vozila gradskog saobraćaja u Beogradu desio se prošle nedelje u naselju Braće Jerković, na liniji 50, i to je 32. fizički nasrtaj od početka godine.
Napadač je svojim vozilom jurio za autobusom od Plavog mosta do naselja, a kada ga je sustigao, kroz prozor autobusa je vozaču zadao nekoliko udaraca pesnicom u glavu i potom pobegao.
U Gradskom saobraćajnom preduzeću ističu da su fizički napadi na vozače sve češći i sve brutalniji. Prošle godine bilo je 92 nasrtaja, a mnogi napadnuti su završili sa težim telesnim povredama.
Vozači imaju tzv. panik-taster, kojim operativni centar obaveštavaju da su napadnuti, ali to nije dovoljno ni za preventivu, a ni za otkrivanje napadača. Prošle godine registrovano je i skoro 30 napada na vozače privatnih firmi koje obavljaju javni prevoz iako su njihovi autobusi opremljeni kamerama.
Uz to, često se dešavaju tuče među putnicima, poslednja prošle nedelje na liniji 493 za Mladenovac, kako izveštavaju “Večernje novosti”.
Rešenje je možda, kako su još prošle godine predlagali vozači, ugradnja sigurnosnih kamera na stajalištima, posebno na najvećim presedačkim mestima, poput Zelenog venca.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
“Studenti me jesu pitali da li bih hteo da budem na listi i ja sam potvrdno odgovorio”, kaže rektor Vladan Đokić u razgovoru za “Vreme”. Pričali smo o udarima na univerzitet, njegovim odlascima u Brisel i tome da li se boji da studentski pokret skreće udesno. A na konstataciju da će morati otići sa mesta rektora ako postane poslanik ili, ko zna, premijer, profesor Đokić kaže: “Videćemo da li će i kada doći taj trenutak. Može da bude pre, a možda i posle završetka mog rektorskog mandata”
Ukoliko se ne ujedine, već odluče da se kao fragmenti pojave na izborima, opozicione stranke proevropskog usmerenja ne samo da će izvršiti političko samoubistvo već će to samoubistvo proizvesti štetu po okolinu. U slučaju da neke stranke izađu same na izbore, bilo bi to kao da skaču sa zgrade ispod koje se okupila gomila ljudi protiv režima
“Našao sam se okružen poražavajuće mladim ljudima. A i inače znam da su mladi – nama vandalizuju prostor bezmalo nekoliko puta mesečno, imamo nadzorne kamere, to su uvek mlada golobrada lica. To je muški svet, sačinjen od mladih muškaraca, koji zaista nemaju ništa pametnje da rade nego da uništavaju nečiju imovinu ili da nekog tuku. Ali sa strahovitim uverenjem”
Iz godine u godinu medijski konkursi su postajali sredstvo kojim režim plaća svoju medijsku poslugu, što pojednostavljeno znači: građani izdvajaju pare da im neko nudi lažnu stvarnost i da ih dodatno truje radioaktivnom mržnjom. Odnosno, plaćaju da ih neko laže i od njih pravi budale
“Je li moguće da neko misli da je u redu i dobro za Srbiju da bude jedna od nekoliko zemalja na svetu koje nemaju nikakvo regulatorno telo? Je li moguće da neko misli da je dobro da se raspada Upravni odbor Javnog medijskog servisa? Nisam uopšte optimista i realno je očekivati da ćemo naići na zid, ali treba pokušati”
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Šta govore ubistvo Aleksandra Nešovića Baje i ranjavanje Milana Ostojića Sandokana? Zašto su porasli apetiti podzemlja? Kakvu tu ulogu igra policija? I zbog čega Vučić stalno najavljuje najave izbora
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
