Nagrada “Gordana Suša”
Druga dobitnica Regionalne novinarske nagrade “Gordana Suša” za televizijsko novinarstvo je Ivana Dragičević, novinarka zagrebačke redakcije Televizije N1, odlučio je žiri. U najužoj konkurenciji bili su i Branislav Šovljanski (N1 Srbija), Nadina Maličbegović (Al Džazira Balkans) i Jagoda Bastalić (HRT).
Nagradu “Gordana Suša” od prošle godine dodeljuje Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) u saradnji sa Udruženjem BH novinari, Hrvatskim novinarskim društvom (HND) i porodicom Suša. Cilj je da se sačuva i održi sećanje na jednu od najboljih srpskih i jugoslovenskih televizijskih novinarki i njen rad koji se odlikovao profesionalnim i fer odnosom u izveštavanju, borbom za medijske slobode i ljudska prava, toleranciju među svim nacionalnim i društvenim grupama i antiratni aktivizam.
Nagrada se dodeljuje za izuzetna dostignuća u televizijskom novinarstvu, a po oceni žirija, Ivana Dragičević je svojim profesionalnim angažmanom ispunila ključne kriterijume.
“Ivana Dragičević je ispoljila redak novinarski talenat i sposobnost za rad u različitim i kompleksnim televizijskim formatima, neretko u komplikovanim radnim uslovima i pod velikim pritiskom događaja i vremena. U svom bogatom profesionalnom životu izveštavala je sa svih iole bitnih svetskih žarišta, intervjuisala svetske lidere, snimala dokumentarne filmove od Afrike, preko Bliskog istoka do Kine i uvek je išla ispred svoga vremena pridržavajući se najviših novinarskih standarda. Poznata po oštrom stilu intervjuisanja i sposobnosti da uđe u suštinu stvari, Ivana je sa istim žarom razgovarala sa ribarom u Senegalu, taksistom u Alžiru i slučajnim prolaznikom u Laponiji pokušavajući da oni i njihove lične priče budu zapaženi kao i razgovori koje je vodila sa svetskim vođama”, navodi se, između ostalog, u obrazloženju žirija. Nagrada će biti uručena u petak uveče, na svečanosti u Centru za kulturnu dekontaminaciju.
Popis poljoprivrede
Rezultati popisa poljoprivrede, obavljenog u oktobru prošle godine, pokazuju da je smanjen broj registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, kao i ukupna poljoprivredna radna snaga, manje su površine zemljišta koje se koristi u poljoprivredi, a umanjen je i stočni fond u odnosu na podatke od pre pet godina.
Po podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), u Srbiji je registrovano 508.365 poljoprivrednih gazdinstava, što je 10 odsto manje u odnosu na anketu iz 2018. godine, ali je povećan za 24 odsto broj pravnih lica i sada iznosi 2.042. Iskorišćeno poljoprivredno zemljište se prostire na 3.257.100 hektara, što je šest odsto manje nego 2018. godine – livada i pašnjaka ima za 29 odsto manje, površina pod voćnjacima za 10, a pod vinogradima za 11 odsto.
Po popisu je u stočnom fondu 725.408 goveda, za 18 odsto manje nego pre pet godina, broj svinja je 2.263.705 i manji je za 31 odsto, ovaca je popisano 1.702.682 (umanjenje za 5 odsto), a koza 149.558 (manje za 32 odsto), a za pet godina smanjen je i broj živine (22.022.439) za pet odsto. Smanjen je i broj drugih domaćih životinja, izuzimajući pčele kojih je za 38 odsto više nego 2018. godine.
Prosečna starost nosioca porodičnog poljoprivrednog gazdinstva je 60 godina i tek je svaki 11. nosilac gazdinstava mlađi od 40 godina.
Revizija i rehabilitacija
Kalendar u izdanju Ministarstva unutrašnjih poslova i pod motom “220 godina Prvog srpskog ustanka, 220 godina policije u Srbiji”, izazvao je kritike u delu javnosti zbog dveju fotografija Srpske državne straže, kvislinške žandarmerije tokom Drugog svetskog rata, jer se time rehabilituju i veličaju kolaboracionisti i saučesnici u zlodelima nacističkih okupatora.
Kalendar je oslikan umetničkim slikama i fotografijama od početka XIX veka do polovine prošlog, a među njima su i te dve sporne fotografije iz 1942. godine, sa parade Srpske državne straže na beogradskim Terazijama. MUP u saopštenju objašnjava da su uradili istorijski kalendar sa idejom da se u različitim segmentima, kroz istorijske epohe, predstavi razvoj i izgled srpske policije, bez obzira na ideološki koncept i ulogu u pojedinim vremenima.
“Srpska državna straža je deo istorijskog razvoja srpske policije, pa su njihove fotografije uvrštene u kalendar (…) da bi ilustrovale izgled policije tokom okupacije”, kaže se u saopštenju policije.
Istoričar Milivoj Bešlin, pak, smatra da je policijski kalendar kontinuitet rehabilitacije srpske kolaboracije u Drugom svetskom ratu.
“Ovaj skandal, osim što nam šalje poruku i o mogućim metodama kojima će se Srbije služiti u budućnosti, s obzirom na to sa kim žele da uspostave istorijski kontinuitet, nastavak je politike brutalnog istorijskog revizionizma. Ali ovo nije samo odlika aktuelnog režima… Svi režimi, od sloma socijalizma devedesetih godina, provodili su sličan ideološki koncept”, izjavio je Bešlin za naš portal.
Srpska državna straža osnovana je 1942. godine odlukom marionetske vlade Milana Nedića kako bi pomagala okupacionim snagama nemačkog Vermahta u uspostavi novog poretka i suzbijanju antifašističkih oružanih formacija. Iako je propala zajedno sa Trećim rajhom, osam decenija kasnije našla se na kalendaru srpske policije.
Lista Transparensija
Novi izveštaj međunarodne organizacije Transparensi internešenal (Transparency International – TI) o Indeksu percepcije korupcije u svetu potvrdio je da se Srbija i dalje nalazi među visoko korumpiranim državama. Naša zemlja je dobila ocenu 36 na skali od nula (izuzetno korumpirana zemlja) do 100 (zemlja bez korupcije) i to je najniža ocena Srbije od kada TI objavljuje izveštaje. Na globalnoj listi nalazi se na 104. mestu od 180 zemalja, odnosno deli to mesto sa Alžirom, Brazilom i Ukrajinom.
“Srbija se suočava sa propadanjem demokratije, a njena autokratska vlada koristi posebne zakone da ograniči transparentnost u velikim projektima… Zbog ranjivosti na politički pritisak, pravosudni sistem u velikoj meri nije u mogućnosti da krivično goni i sankcioniše javne funkcionere koji zloupotrebljavaju svoj položaj. Slabi zakoni, institucije za nadzor i kanali za izveštavanje takođe su doprineli stalnom padu indeksa u ovoj zemlji”, navodi se u izveštaju Transparensija.
Indeks percepcije korupcije za prošlu godinu pokazuje da je većina zemalja postigla mali ili nikakav napredak u borbi protiv korupcije u javnom sektoru. Na prva tri mesta, kao zemlje sa najmanje korupcije, i dalje su Danska, Finska i Novi Zeland, a na začelju svetske tabele su Sirija, Venecuela i Somalija.
Srbija je u “zlatnoj sredini”, rekli bi tvorci “zlatnog doba”.
Barak Bahar vs. Crvena zvezda
I dok Vladan Milojević, novi-stari trener Crvene zvezde, priprema na Kipru prvotimce za drugi deo domaćeg prvenstva, njegov prethodnik Barak Bahar iz Izraela je podneo tužbu protiv bivšeg kluba, a sa njim i njegova trojica pomoćnika zahtevajući obeštećenje zbog raskida ugovora. Bahar i saradnici Gaj Serfati, Gaj Vajzinger i Adam Dejvid traže od Zvezde plate koje nisu isplaćene na vreme, kao i sve što im sleduje za preostale zarade po ugovoru od tri godine, preneo je Sport klub pisanje izraelskih medija.
Nakon neuspešnog jesenjeg dela (poslednje mesto u grupi Lige šampiona i druga pozicija na tabeli Super lige Srbije), generalni direktor Zvezdan Terzić je na konferenciji za medije krajem decembra objasnio da se sa Baharom rastaju kao prijatelji i da klub neće plaćati nikakve penale, već će Bahar imati pravo na platu dok ne nađe novi posao. Slično je rečeno u Zvezdinom saopštenju početkom januara, povodom informacije da je viši trener pisao FIFI i najavio tužbu zbog raskida ugovora i neizmirenih obaveza. A nakon vesti da bivši trener tužbom zahteva isplatu kompletnog trogodišnjeg ugovora, oglasio se predsednik Crvene zvezde Svetozar Mijailović i ponovio da klub nema dugovanja prema Baharu.
“Crvena zvezda ima ozbiljnija posla nego da svakoga dana demantuje medijske gluposti koji imaju za cilj da destabilizuju klub”, poručio je Mijailović i zamolio medije da “ne prenose neproverene informacije iz drugih zemalja”. Ali, kako je izjavio Mirko Poledica, predsednik Sindikata profesionalnih fudbalera “Nezavisnost”, biće da su u Zvezdi pobrkali propise FSS i FIFE, i da izraelski stručnjak ima pravo.
Prvi čovek kluba za sada ćuti, a bilo kako da se rasplete ovaj slučaj, nepobitno je da je upravo Terzić letos uz veliku pompu doveo Bahara, dao mu godišnju platu od milion i po evra, a uz njega kupio i hrpu stranih igrača potrošivši najviše novca do sada (samo je In-Beom Hvang koštao pet miliona evra), i sve to kako bi Zvezda bila “Bajern u našim okvirima”.
Okviri su, izgleda, uzani.
Manje od dva dana blokade – toliko je vremena bilo potrebno da se uvidi koliko je javni medijski servis slab i nemoćan, kako spolja tako i iznutra. U trenutku pisanja ovog teksta, osmi je dan blokade, a šesti kako RTS ne emituje svoj program. Izgleda i da se suočavaju sa štrajkom unutar kuće. A suština blokade RTS-a nije u onome što objavljuje, nego u onome što prećutkuje
U mesecima nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu plamen pobune proširio se po celoj Srbiji. Prvi protesti krenuli su u Novom Sadu odmah nakon tragedije. Vlast je odgovorila hapšenjima, kordonima policije i zastrašivanjem, ali umesto smirivanja demonstranata usledili su novi protesti
Rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić mesecima je na meti najviših državnih funkcionera i režimskih tabloida, koji ga označavaju kao podmuklog podstrekivača studentskih protesta, oportunistu, “lice zla” i “vođu zločinačke hobotnice”. Kako i zbog čega je jedan rektor postao “državni neprijatelj broj jedan”
“Stojim u kordonu, a moja ćerka mi viče ‘av, av, ubice’. Kako da postupim? Da mi narede – bacio bih pendrek i pancir i stao na stranu svog deteta”, kaže za “Vreme” policajac sa juga Srbije koji po potrebi radi u Policijskoj brigadi Beograd
Nedavno formiranje vlade Đure Macuta jeste deo režimske osvete i cinizma. Najviše se to vidi po “crnoj trojci” novih ministara postavljenih da se obračunaju sa delovima društva koji su predvodnici i simboli velikog višemesečnog bunta, čiji je povod bio pad nadstrešnice u Novom Sadu koji je odneo 16 ljudskih života. Treba rasturiti prosvetu, univerzitete, nepoćudne medije i delove pravosuđa koji odbijaju da slušaju naredbe, što javno, saopštenjima, što krijući se iza zakonskih procedura. Za to su izabrani oni koji neće imati problem da urade sve što im se kaže, pa i da pojačaju naredbe svojim invencijama
Srpski studenti su sto puta ponovili da je ovo maraton. Slično kao Adam Mihnjik osamdesetih u Poljskoj, kada je govorio o „dugom maršu“. Vlast u Srbiji je na putu kraja – samo treba imati strpljenja
Sa inkluzivnošću stvorenoj na plenumima, studenti bi trebalo da nastave i prilikom izbornog angažmana. Svaki glas je važan, svaki postotak dragocen. I niko tu nije suvišan, uključujući u nekom koraku i opoziciju – kakva god bila
Ko to pominje vanredne izbore kad rejting stranke na vlasti pada, a po svim istraživanjima Vučić nije najvažniji politički faktor u zemlji, već su to studenti?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
