foto: tanjug
Površinski kop Resavica
Nakon što su odbili predlog Ministarstva rudarstva i energetike o povećanju zarada, rudari svih devet rudnika u sastavu Javnog preduzeća Površinska eksploatacija uglja Resavica obustavili su u utorak rad zbog niskih zarada i ostaće u štrajku do ispunjenja svih zahteva.
A Izvršni odbor Sindikata radnika Resavice traži da se povećaju plate, koje su u proseku 65.000 dinara, jer smatraju da su “neprimereno male za težak i važan posao koji rade rudari”, i zahtevaju povećanje vrednosti radnog sata i naknade za topli obrok. Uz to, Sindikat traži da se što pre nastavi eksploatacija u rudniku Soko koji ne radi od nesreće 1. aprila, kada su u obrušavanju jame poginula osmorica rudara.
Nebojša Milenković, predsednik Sindikata, ne želi da otkrije koliko povećanje traže, samo kaže da je skromno i da se nadaju da će Ministarstvo da ponudi i više, a s druge strane nova ministarka Dubravka Đedović poručuje “da se radi na pronalaženju najboljeg rešenja, koje treba da bude održivo za državu i prihvatljivo za rudare”.
Rudari su pre više od mesec dana uputili zahteve rukovodstvu rudnika, očekujući odgovor do 9. decembra. Kako ga nije bilo, prošle nedelje su organizovali štrajk upozorenja, a u ponedeljak su rešili da štrajkuju u krugu rudnika, uz poštovanje minimuma procesa rada koji obezbeđuje sigurnost ljudi i imovine.
JP Resavica ima 3600 zaposlenih, nastala je pre 30 godina objedinjavanjem devet rudnika (Vrška čuka, Ibarski rudnici, Rembas, Bogovina, Soko, Štavalj, Lubnica i Jasenovac), a iz izvađene rude dobijaju se mrki ugalj, lignit i antracit.
Istraživanje
Istraživanje beogradskog “Demostata” o percepciji fenomena lažnih vesti pokazuje da ispitani građani vide pre svega političare kao glavne kreatore dezinformacija, a za njima kao najodgovornije navode novinare i urednike medija.
Među razlozima za proizvodnju lažnih vesti učesnici istraživanja najčešće pominju skretanje pažnje sa nekog važnijeg problema, te nameru da se javno mnjenje usmeri ka određenom pitanju upravo onako kako političarima i njihovim medijima odgovara.
Ispitanici veruju da su lažne vesti postojale i ranije, ali da se sada samo lakše šire zbog senzacionalizma i hiperprodukcije vesti, a u “Demostatu” objašnjavaju da su građani podložni dezinformacijama, poluistinama, pa i lažima, te da se novi trend koji stiže sa tehnološkim razvojem naslanja na naše stare sklonosti ka teorijama zavere.
Protesti u Vlasotincu
Već mesecima meštani Mesne zajednice Grdelica i nekoliko sela u okolini Vlasotinca glasno protestuju zbog najave gradnje treće mini hidroelektrane na Rupskoj reci, i upozoravaju da će oko 20 hiljada ljudi ostati bez vode ukoliko se planovi za izgradnju MHE “Besko” ostvare.
Na protestu žitelja ovog kraja pre nekoliko nedelja čulo se da je voda u Rupskoj reci često mutna, posebno leti, kao i da su se nadali da će nakon dve izgrađene mini elektrane na ovoj maloj reci “cela priča oko eko-genocida biti završena”. Međutim, sada opravdano strahuju da će izgradnjom treće reka tokom leta potpuno presušiti i prozivaju lokalnu vlast zbog nezakonitosti i nemarnosti.
Građevinska dozvola investitoru “Water Green Energy” iz Kumareva izdata je bez studije o proceni uticaja na životnu sredinu i bez saglasnosti Javnog preduzeća “Vodovod” iz Grdelice, tvrde u vlasotinačkom odboru Stranke slobode i pravde, i ističu da “meštani sela Dadince i ekološki aktivisti udruženja ‘Bitka za Vlasinu’, blokadama prilaznih puteva i protestima, pokušavaju da spreče uništenje reke koja je od vitalnog značaja za njihov život”.
Plate u IT industriji
Industrija informacionih tehnologija (IT) beleži veliki rast u Srbiji, i u ovoj godini zabeležiće izvoz u vrednosti većoj od 2,5 milijardi evra, pa otud i ne čudi što su plate u ovom sektoru daleko iznad prosečnih – u avgustu je iznosila u proseku 1600 evra, a realno je da je sada već za par stotina viša.
Podaci sajta HelloWorld.rs govore da su kandidati u IT industriji sve aktivniji na tržištu rada, a primetan je i veći broj konkurisanja na oglase u novembru, i to za 26 odsto u odnosu na isti mesec 2021. godine. Takođe raste i broj oglasa za zaposlenje u IT industriji, a u poslednjih nekoliko godina promenila se lista najtraženijih zanimanja i beleži se porast interesovanja za pozicije prodžekt i prodakt menadžera, deliveri menadžera i biznis developera.
Po pisanju “Politike”, u Centru za zapošljavanje i razvoj karijere “Infostud” potvrđuju da ovdašnji IT stručnjaci imaju visoka primanja i ističu podatak da je u sekciji “plate” u okviru sajta HelloWorld.rs, gde “ajtijevci” unose svoje zarade, najveći iznos upisao softver inženjer iz Beograda – čak 8500 evra.
Košarkaški transfer
Košarkaški klub Crvena zvezda doveo je u svoje redove argentinskog reprezentativca i donedavnog igrača Denver Nagetsa Fakunda Kampaca i time dodao još jedno ime u nizu stranih igrača koji su od leta došli u taj klub i komšijski Partizan, s tim što je ovaj transfer najvredniji u istoriji domaće košarke, a prevazilazi i sve dosadašnje ugovore fudbalera u Srbiji.
Kako je otkrila španska “Marka”, pošto je Kampacov bivši klub Real Madrid imao pravo “preče kupovine” i odustao, beogradski klub će Argentinca platiti 1,8 miliona evra do kraja ove sezone, što će reći – 300 hiljada svakog meseca, a ako obe strane na leto budu zadovoljne, za narednu sezonu biće mu isplaćeno za naše, ali i evropske prilike ogromnih 2,5 miliona evra.
Predsednik Upravnog odbora Zvezde, Nebojša Čović, objasnio je da “treba sabrati celu sezonu i proceniti trenutne finansijske mogućnosti”, te da su oni “procenili da to u ovom trenutku možda mogu da naprave i da priušte”. Tako je Kampaco dobrano pretekao dosadašnje rekordere u plati po sezoni – svog novog klupskog kolegu Nemanju Nedovića (1.100.000 evra po sezoni), te Partizanove vedete Kevina Pantera (1.500.000 evra), Zeka Ledeja (900.000) i Janisa Papapetrua (850.000).
Kampaco je u NBA ligi nastupao i za Dalas Maverikse, a u evropskoj klupskoj košarci najveći trag je ostavio igrajući za Real sa kojim je dvaput osvojio Evroligu, tri titule prvaka Španije, jednom Kup i četiri puta Superkup. Sa reprezentacijom Argentine bio je vicešampion sveta u Kini 2019. godine.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
