foto: tanjug
Površinski kop Resavica
Nakon što su odbili predlog Ministarstva rudarstva i energetike o povećanju zarada, rudari svih devet rudnika u sastavu Javnog preduzeća Površinska eksploatacija uglja Resavica obustavili su u utorak rad zbog niskih zarada i ostaće u štrajku do ispunjenja svih zahteva.
A Izvršni odbor Sindikata radnika Resavice traži da se povećaju plate, koje su u proseku 65.000 dinara, jer smatraju da su “neprimereno male za težak i važan posao koji rade rudari”, i zahtevaju povećanje vrednosti radnog sata i naknade za topli obrok. Uz to, Sindikat traži da se što pre nastavi eksploatacija u rudniku Soko koji ne radi od nesreće 1. aprila, kada su u obrušavanju jame poginula osmorica rudara.
Nebojša Milenković, predsednik Sindikata, ne želi da otkrije koliko povećanje traže, samo kaže da je skromno i da se nadaju da će Ministarstvo da ponudi i više, a s druge strane nova ministarka Dubravka Đedović poručuje “da se radi na pronalaženju najboljeg rešenja, koje treba da bude održivo za državu i prihvatljivo za rudare”.
Rudari su pre više od mesec dana uputili zahteve rukovodstvu rudnika, očekujući odgovor do 9. decembra. Kako ga nije bilo, prošle nedelje su organizovali štrajk upozorenja, a u ponedeljak su rešili da štrajkuju u krugu rudnika, uz poštovanje minimuma procesa rada koji obezbeđuje sigurnost ljudi i imovine.
JP Resavica ima 3600 zaposlenih, nastala je pre 30 godina objedinjavanjem devet rudnika (Vrška čuka, Ibarski rudnici, Rembas, Bogovina, Soko, Štavalj, Lubnica i Jasenovac), a iz izvađene rude dobijaju se mrki ugalj, lignit i antracit.
Istraživanje
Istraživanje beogradskog “Demostata” o percepciji fenomena lažnih vesti pokazuje da ispitani građani vide pre svega političare kao glavne kreatore dezinformacija, a za njima kao najodgovornije navode novinare i urednike medija.
Među razlozima za proizvodnju lažnih vesti učesnici istraživanja najčešće pominju skretanje pažnje sa nekog važnijeg problema, te nameru da se javno mnjenje usmeri ka određenom pitanju upravo onako kako političarima i njihovim medijima odgovara.
Ispitanici veruju da su lažne vesti postojale i ranije, ali da se sada samo lakše šire zbog senzacionalizma i hiperprodukcije vesti, a u “Demostatu” objašnjavaju da su građani podložni dezinformacijama, poluistinama, pa i lažima, te da se novi trend koji stiže sa tehnološkim razvojem naslanja na naše stare sklonosti ka teorijama zavere.
Protesti u Vlasotincu
Već mesecima meštani Mesne zajednice Grdelica i nekoliko sela u okolini Vlasotinca glasno protestuju zbog najave gradnje treće mini hidroelektrane na Rupskoj reci, i upozoravaju da će oko 20 hiljada ljudi ostati bez vode ukoliko se planovi za izgradnju MHE “Besko” ostvare.
Na protestu žitelja ovog kraja pre nekoliko nedelja čulo se da je voda u Rupskoj reci često mutna, posebno leti, kao i da su se nadali da će nakon dve izgrađene mini elektrane na ovoj maloj reci “cela priča oko eko-genocida biti završena”. Međutim, sada opravdano strahuju da će izgradnjom treće reka tokom leta potpuno presušiti i prozivaju lokalnu vlast zbog nezakonitosti i nemarnosti.
Građevinska dozvola investitoru “Water Green Energy” iz Kumareva izdata je bez studije o proceni uticaja na životnu sredinu i bez saglasnosti Javnog preduzeća “Vodovod” iz Grdelice, tvrde u vlasotinačkom odboru Stranke slobode i pravde, i ističu da “meštani sela Dadince i ekološki aktivisti udruženja ‘Bitka za Vlasinu’, blokadama prilaznih puteva i protestima, pokušavaju da spreče uništenje reke koja je od vitalnog značaja za njihov život”.
Plate u IT industriji
Industrija informacionih tehnologija (IT) beleži veliki rast u Srbiji, i u ovoj godini zabeležiće izvoz u vrednosti većoj od 2,5 milijardi evra, pa otud i ne čudi što su plate u ovom sektoru daleko iznad prosečnih – u avgustu je iznosila u proseku 1600 evra, a realno je da je sada već za par stotina viša.
Podaci sajta HelloWorld.rs govore da su kandidati u IT industriji sve aktivniji na tržištu rada, a primetan je i veći broj konkurisanja na oglase u novembru, i to za 26 odsto u odnosu na isti mesec 2021. godine. Takođe raste i broj oglasa za zaposlenje u IT industriji, a u poslednjih nekoliko godina promenila se lista najtraženijih zanimanja i beleži se porast interesovanja za pozicije prodžekt i prodakt menadžera, deliveri menadžera i biznis developera.
Po pisanju “Politike”, u Centru za zapošljavanje i razvoj karijere “Infostud” potvrđuju da ovdašnji IT stručnjaci imaju visoka primanja i ističu podatak da je u sekciji “plate” u okviru sajta HelloWorld.rs, gde “ajtijevci” unose svoje zarade, najveći iznos upisao softver inženjer iz Beograda – čak 8500 evra.
Košarkaški transfer
Košarkaški klub Crvena zvezda doveo je u svoje redove argentinskog reprezentativca i donedavnog igrača Denver Nagetsa Fakunda Kampaca i time dodao još jedno ime u nizu stranih igrača koji su od leta došli u taj klub i komšijski Partizan, s tim što je ovaj transfer najvredniji u istoriji domaće košarke, a prevazilazi i sve dosadašnje ugovore fudbalera u Srbiji.
Kako je otkrila španska “Marka”, pošto je Kampacov bivši klub Real Madrid imao pravo “preče kupovine” i odustao, beogradski klub će Argentinca platiti 1,8 miliona evra do kraja ove sezone, što će reći – 300 hiljada svakog meseca, a ako obe strane na leto budu zadovoljne, za narednu sezonu biće mu isplaćeno za naše, ali i evropske prilike ogromnih 2,5 miliona evra.
Predsednik Upravnog odbora Zvezde, Nebojša Čović, objasnio je da “treba sabrati celu sezonu i proceniti trenutne finansijske mogućnosti”, te da su oni “procenili da to u ovom trenutku možda mogu da naprave i da priušte”. Tako je Kampaco dobrano pretekao dosadašnje rekordere u plati po sezoni – svog novog klupskog kolegu Nemanju Nedovića (1.100.000 evra po sezoni), te Partizanove vedete Kevina Pantera (1.500.000 evra), Zeka Ledeja (900.000) i Janisa Papapetrua (850.000).
Kampaco je u NBA ligi nastupao i za Dalas Maverikse, a u evropskoj klupskoj košarci najveći trag je ostavio igrajući za Real sa kojim je dvaput osvojio Evroligu, tri titule prvaka Španije, jednom Kup i četiri puta Superkup. Sa reprezentacijom Argentine bio je vicešampion sveta u Kini 2019. godine.
Srbija je ušla u građansku neposlušnost, a to sa sobom nosi posledice. U danima za nama postalo je nemoguće prebrojati privedene, uhapšene i povređene. Ostaće zabeleženo da su se policijske marice u punoj brzini zaletale u mirne građane i da je jedan čovek hteo da naudi sebi, pod teretom pritiska vlasti
Šta je sve pokazao protest u subotu 28. juna? Kakve poruke i pouke odatle može da izvuče vlast – i čini li to – a kakve studenti i građani koji demonstriraju? Da li je manifestacija nacionalizma na Vidovdan bila očekivana, potencijalno opasna ili predstavlja nešto sasvim drugo? U kakvom se položaju sada nalazi režim, a u kakvom njegovi protivnici
Brojanje glasova na ponovljenim izborima, na jednom izbornom mestu, u varošici od 10.000 ljudi, pratio je lično predsednik države Aleksandar Vučić jer je znao – ako padne Kosjerić, zaljuljaće se mnogo više od jedne opštinske vlasti. Uspeo je SNS na kraju da zadrži izbornu pobedu, uz uobičajeni repertoar – zastrašivanje, demonstraciju sile i medijska blaćenja protivnika
Građani i studenti su tako dobro organizovani da policija izgleda smešno. Trčkaraju od ulice do ulice, od kvarta do kvarta, kao neka zbunjena deca. Ako ovaj bunt iznedri očekivani rezultat, odnosno ako Novi Sad odista postane ovdašnji Gdanjsk – to će u istoriju grada nesumnjivo biti upisano zlatnim slovima. Govoriće se o tome sa ponosom, kao što se sa ponosom ističe da je 1748. godine postao slobodan, autonoman grad, dekretom carice Marije Terezije. Slobodu je tada platio, ona se uvek plaća
“Posle ovih sedam meseci”, kaže psiholog Zoran Pavlović, “represija postaje sasvim jasno kontraproduktivna. Režimi koji koriste prekomernu silu često nehotice mobilišu građane, jer nasilje delegitimizuje vlast, a ljudima daje moralnu jasnoću i emocionalnu snagu da se suprotstave. Represija, drugim rečima, ne samo da neće pasivizovati društvo (što režim planira), već će samo ojačati granicu između ‘nas’ i ‘njih’, ojačaće i identitet otpora i pojačati koheziju unutar grupe koja trpi nepravdu. Broj ljudi koji izlaze na ulice ne smanjuje se već raste”
Gestom pumpanja na Vimbldonu Novak Đoković je na sebe navukao kletve i uvrede režima Aleksandra Vučića. Stavljen je u isti koš sa „blokaderima-teroristima“ i „antisrbima“
I kako će vatrogasci, policajci i lekari da brinu o nebezbednim tunelima? Pa, tako što će da osmatraju brdo i budu spremni ako se brdo obruši na autobus, na primer
Da li biste seli sa Aleksandrom Vučićem za kafanski sto nakon što je pomilovao naprednjačke muškarčine koje su palicom junački polomile vilicu studentkinji? Osim gubitka elementarnih moralnih kočnica, šta još stoji iza ovog čina
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
