Nedelja

EU i srpski režim

Tvrdo u Briselu

“Mrdiću treba dići spomenik”, rekao je jedan izvor “Vremena” u Briselu. Mislio je na “Mrdićeve zakone”, nazvane od milošte po poslaniku Uglješi Mrdiću kojem je dopalo kraće palidrvce da ih podnese. Tim zakonima, koji su sasekli nezavisnost tužilaštava i pogodili Tužilaštvo za organizovani kriminal, bavi se i Venecijanska komisija.

Opaska o “spomeniku” duguje se tome što u Briselu postoje dve škole mišljenja. Jedna, da EU mora da zaoštri odnos prema vlastima Aleksandra Vučića koje demokratija ič ne zanima. I druga, koja je blagonaklonija Vučiću.

Prva struja je u naletu, najviše zahvaljujući Vučićevom stavljanju pravosuđa na kratku uzicu. Komesarka za proširenje Marta Kos je u ponedeljak (20. aprila) rekla da Srbija neće dobiti evropske novce ako ne primeni preporuke Venecijanske komisije, ako mediji i izbori ne budu slobodni.

“U suprotnom, nećemo moći da im isplatimo novac iz Plana rasta – za Srbiju je namenjeno 1,5 od šest milijardi evra”, navela je Marta Kos.

Milijardu i po evra je taman koliko, po zvaničnoj računici, košta kompleks Ekspa plus povećanje penzija za jednu godinu. Iako vlasti SNS tvrde da će ispuniti sve što traži Venecijanska komisija, Vučić je nastavio sa prozivkama posle susreta Marte Kos i rektora Vladana Đokića.

Vučić je rekao da su u EU “puna usta” vladavine prava, a da je prekrše “dok si rekao keks” tvrdeći da se rektor bavi politikom, a to ne bi smeo. Đokiću je spočitao što se sastaje sa svakim “levim smetalom” u Briselu, a neće da priča sa svojim predsednikom.

Protiv SNS još traje postupak za moguće isključenje iz redova Evropske narodne partije. Kako prenosi nemački portal Table.Briefings, za to se zalažu konzervativci iz Beneluksa i Skandinavije, a protive se Italijani, Grci i Kiprani.

Nemački Demohrišćani su podeljeni. “Kod Demohrišćana se čuje da ne žele da ugroze mogućnosti uticaja na predsednika (Vučića). Uz to dolaze sumnje u sposobnost delova ultranacionalističke opozicije da se saglasi oko jedne platforme i kandidata po uzoru na Tisu Petera Mađara”, piše portal.

RTS

Manja tumba

Gonjena okolnostima pod kojima je izabrana za direktorku i glasom da je bliska režimu, prva žena RTS-a Manja Grčić dala se u kadrovske i programske promene.

Pisac Vladimir Kecmanović tiho je podneo ostavku na mesto glavnog urednika kulturno-umetničkog programa i sporazumno raskinuo ugovor. Kecmanović nije želeo da govori za “Vreme” ni za druge medije.

Upravni odbor RTS-a neće produžiti ugovore za emisije “Ja volim Srbiju”, “Stigni me ako znaš” i “Na večeri kod” koje vode Dragana Kosjerina, Kristina Radenković i Stefan Popović. Natuknuto je nešto o padu gledanosti, a ranije se pisalo da neke od emisija koštaju 30.000 evra po epizodi.

Menjaju se format i svi voditelji jutarnjeg programa Radio Beograda 1. Muzičar Dejan Cukić ostaje bez emisije “Ode ponedeljak” koja se emitovala u ponoć između ponedeljka i utorka na Radiju 202.

Kako je Cukić rekao za “Vreme”, preneto mu je da Radio više ne potpisuje ugovore sa penzionerima. “Ja sam otišao u penziju pre godinu i po dana, i prema Javnom servisu, više ne mogu da sarađujem sa njima”.

Objašnjenje je bizarno s obzirom da su donedavno čelni ljudi RTS-a bili Dragan Bujošević i Nenad Lj. Stefanović, koji su takođe u godinama za penziju.

Uto je Udruženje novinara Srbije, posle intervencije Poverenika za dostupnost informacija, dobilo dokumentaciju koju je Manja Grčić podnela konkurišući za mesto direktorke. Onde se vidi ono što od početka tvrde – diploma Grčićeve iz Velike Britanije “vredi” samo 180 ESPB bodova, umesto 240 koliko je potrebno za direktorsko mesto.

Na to je ukazivano i ranije, kao i na mogući sukob interesa Manje Grčić koja dolazi iz kosmosa privatizovanog Tanjuga i drugih televizija koje finansira Telekom. Ali, nikom ništa.

Lekarski izbori

Bitka za Komoru

U Srbiji je pitanje trenutka kada će izbori za odeljenskog starešinu kakve osnovne škole postati visoka politika, a SNS podmetnuti svoje kandidate. Jer, svi su izbori – od mesne zajednice do studentskog parlamenta – pitanje života i smrti. Prošlog vikenda se stiglo i do izbora za Lekarsku komoru.

Dok “Vreme” ide u štampu, zvanični ishod se čeka, ali pristalice “nezavisnih kandidata” kažu da su pobedili u regionalnim ograncima za Beograd i Vojvodinu. Drukčije je navodno u odsecima za centralnu i zapadnu, odnosno za južnu i istočnu Srbiju.

Zajednička je deset puta veća izlaznost nego ranije, kao i pritužbe na brojanje listića i birački spisak. Lekari tvrde da nije moglo da glasa barem stotinu njih od oko trideset hiljada upisanih u birački spisak.

“Vremenu” su poznati primeri lekara koji rade i uredno plaćaju članarinu, ali im u nedelju nije bilo dopušteno da glasaju. Emilija Orestijević iz CeSID-a kaže da ima i obrnutih navoda – da su na spisku neki koji tu više ne treba da budu.

Bilo je i drugih mahinacija, opasnih po život. “Vreme” je objavilo snimak na kojem se vidi da direktorka Zdravstvenog centra Aranđelovac sa kolegama stiže na glasanje u Kragujevac – sanitetskim vozilom. Koje sme da se koristi samo za prevoz pacijenata i službu hitne pomoći, a saniteta u Srbiji uvek manjka.

foto: vladimir šporčić / tanjug

Stanovanje

Podstanarske muke

Na tržištu najmljenih stanova, koje je u Srbiji mahom u sivoj zoni, podstanari su ostavljeni kapricu stanodavaca. Žale se na iznenadna povećanja cena, propale stanove, zadiranje u privatnost ili da stanodavci ne dopuštaju kućne ljubimce.

Kako je pokazalo istraživanje 4zida, sajta za oglašavanje nekretnina, u Beogradu četvrtina podstanara za kiriju daje više od pola plate, dok 44 odsto daje između četvrtine i polovine. U unutrašnjosti “samo” 14 odsto podstanara daje više od pola zarade za najam.

U Beogradu 36,4 odsto podstanara kiriju plaća između 300 i 500 evra, dok 10 odsto ispitanika plaća 500-700 evra, a 7 odsto stan plaća više od 700 evra mesečno. Van prestonice, svega 7,6 odsto plaća kiriju više od 500 evra.

Poznavaoci prilika kažu da se tržište “hladi” posle naleta naseljavanja Rusa i Ukrajinaca od 2022. godine kada su stanodavci mahom odvrnuli cene na bezobrazno. No trećina ljudi u Beogradu u anketi portala 4zida tvrdi da odgovarajući stan traži duže od šest meseci.

Bugarska

Radev, ubedljivo

Bivši predsednik Rumen Radev (62) i njegova Progresivna Bugarska osvojili su oko 45 odsto glasova na parlamentarnim izborima, što bi trebalo da je dovoljno za komotnu apsolutnu većinu.

To bi mogao da bude kraj političke krize i serije vanrednih izbora – Bugari su išli na birališta osam puta za pet godina.

“Učinićemo sve kako bismo sprečili da ponovo moramo da održavamo izbore. To bi značilo kliziti iz jedne krize u drugu, a mi moramo ozbiljno raditi da te krize prevaziđemo”, rekao je Radev, bivši komandant ratnog vazduhoplovstva.

Veruje se da će sa savezom liberalnih stranaka imati dvotrećinsku većinu da udari na glavnu metu – Vrhovni savet sudstva i glavnog državnog tužioca. Pravosuđe se vidi kao ključni sluga prethodnih elita, a upravo je borba protiv korupcije bila glavna tema u kampanji.

Radev cilja na konzervativnu stranku GERB s dugogodišnjim premijerom Bojkom Borisovim te u Pokret za prava i slobode (DPS) oligarha Deljana Pejevskog. Obe su stranke na izborima izgubile i u novom parlamentu zajedno neće držati ni trećinu mesta.

Van Bugarske, Radev se percipira kao “novi Orban” zbog veza sa Moskvom, tvrde konzervativne politike i kritike naoružavanja Ukrajine. Od njega bitne promene ne očekuju u Skoplju u pogledu “makedonskog pitanja” – bugarskog saplitanja Severne Makedonije dok se ne odrekne nacionalnog identiteta.

Radev je u prvim istupima rekao da je privržen Evropskoj uniji i NATO, ali da je Evropi potrebna realnija politika.

“Mislim da je Radev populista”, rekao je politikolog i novinar Javor Siderov. “Verovatno će zemlju usmeravati u pravcu Viktora Orbana, evroskeptičnije, vrednosno konzervativnije – ali neće biti radikalan kao Orban”.

Afera Generalštab

Selakovićevi revizori

foto: zoran mrđa / fonet

Ministar kulture Nikola Selaković idući put 10. juna mora pred Specijalni sud zbog predmeta “Generalštab”. Na poslednjem ročištu (15. aprila) iznosio je kao “odbranu” napade na tužilaštvo i svedoke iz zavoda za zaštitu spomenika. Među njima i na konzervatorku Estelu Radonjić Živkov. “Bez dokaza može da optužuje koliko hoće”, kaže ona za “Vreme”.

Istovremeno, kako smo prvi pisali, revizori Ministarstva kulture od februara ne izbivaju iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika. Svakog dana češljaju dokumenta, a zaposleni ne znaju da li nešto traže ili su tu da bi ih zastrašivali.

Našim izvorima sve deluje kao nova Selakovićeva zloupotreba položaja. On je i optužen da je zloupotrebio položaj i podstakao falsifikovanje dokumenata kojim bi se zgradama Generalštaba ukinuo status kulturnog dobra, što je Vlada i učinila.

Selakovića može zaštititi Vlada ukoliko mu izglasa imunitet. Pred poslednje ročište, njegov advokat i stranački drug Vladimir Đukanović rekao je “Vremenu” da ne zna da li će se to desiti i kada. Ranije je predsednik Vučić obećavao da će amnestirati ministra.