Pilot protiv vatrogasca i korupcije

Kad porastem želim da budem pilot! Ne, ne, bolje predsednik! Ili još bolje i jedno i drugo! Da, to je to! Znam šta ću biti kad porastem!!!

Možda je tako kao mali razmišljao Rumen Radev dok je učio “Аз съм Българче и силна майка мене е родила”, recitaciju koju u pola noći zna svako Bugarče.

Postao je sve to. I upravo tim redosledom – najpre pilot, onda predsednik države, a prošlog vikenda i lider najjače političke grupacije u Sobranju.

Kažu kako je, da bi postao pilot, potrebno dosta učenja i dobro zdravlje. Za ove druge dve funkcije to nije presudno. Dovoljno je biti uporan i strpljiv. Baš to je odlikovalo Radeva poslednje decenije. Od kada je prvi put pobedio političku grupaciju okupljenu oko nekadašnjeg premijera Bojka Borisova i u prvom mandatu osvojio više glasova od protivkandidatkinje Cecke Cačeve, Radev nije odustajao. Nije imao ni razloga.

Za razliku od Srbije, predsednik u Bugarskoj nije direktno upravljao državom. Nije mogao i to ne samo zbog Ustava – u Bugarskoj je gotovo deset godina mandata Radeva u Sobranju glavnu reč uglavnom vodila partija čiju je predsedničku kandidatkinju Cecku pobedio još davne 2016. Zauzvrat, Radev je lagodno sa predsedničke funkcije godinama uglavnom glumio opoziciju vladama.

Kad bi izašao iz te uloge, dodeljivao bi mandate tehničkim premijerima.

Sada će to i sam postati, samo ne tehnički vec legitimni premijer uz ogromna očekivanja građana. Tu se snovi malog Radeva, dok ponavlja “Az sum Bulgarče”, završavaju.

REALNOST

Bivši pilot, bivši predsednik ulazi u realnost bugarske politike. Koliko je to sve živopisno pokazuje i istorija te scene.

Bugari su još 2001. izglasali cara za premijera. Naslednik bugarskog carskog trona Simeon II od Bugarske poznat i kao Simeon Sakskoburgotski, jedinstvena je figura u svetskoj istoriji – jedini je monarh koji je nakon pada monarhije postao demokratski izabrani šef vlade u svojoj zemlji.

Na carski presto je stupio kao šestogodišnji dečak nakon smrti svog oca, cara Borisa III. Vladao je pod regenstvom sve dok monarhija nije ukinuta na referendumu pod komunističkim režimom 1946, nakon čega je otišao u egzil. Potom je, po povratku u Bugarsku, postao 48. premijer od jula 2001. do avgusta 2005. godine. I koliko god suludo zvučalo da car postane premijer, tokom njegovog mandata Bugarska je postala članica NATO-a i potpisala ugovor o pristupanju Evropskoj uniji.

To Bugarima nije bilo dovoljno pa su smislili da bi lider mogao da im bude pevač i TV voditelj Slavi Trifonov. Čak su se setili i njegove pesme Mutri zbogom iz devedesetih godina koja je postala himna otpora i borbe protiv korupcije. Reč “mutri” u bugarskom slengu označava tipične mafijaše iz 90-ih godina, slično terminu “dizelaši” ili “žestoki momci” u Srbiji.

Bilo je i trenutaka kada su se Bugari zasitili monarhije i estrade te izglasali harvardske đake za lidere. Kiril Petkov i Asen Vasilev kratko su upravljali vladom Bugarske kao lideri partije Nastavljamo promene. Ta partija i dalje uživa poverenje Bugara.

Ako su car i šoumen zazvučali kao “too much”, onda biografija Bojka Borisova može da izgleda kao balkanski san. Vatrogasac, policajac i bodyguard, bio je dve decenije vodeća politička figura u Bugarskoj i lider partije GERB. Borisov je bio lični telohranitelj upravo cara-premijera, ali i nekadašnjeg ozloglašenog komunističkog diktatora Todora Živkova.

RADEV

Iako je takvu političku scenu već poznavao i često imao i sporadičnu ulogu, Radev je stupio direktno na nju odlukom da krajem prošle godine podnese ostavku na predsedničku funkciju. Pojedini analitičari nisu tu odluku dočekali sa odobravanjem. Procene su bile da popularnost Radeva kao predsednika ne mora nužno da znači i popularnost na parlamentarnim izborima.

Pogrešili su – Radev je sa koalicijom “Progresivna Bugarska”, koju je predvodio na izborima prošlog vikenda, osvojio većinu – 133 od 240 mesta u Sobranju.

“Ovo je pobeda nade nad nepoverenjem, pobeda slobode nad strahom i konačno, ako hoćete, pobeda morala”, rekao je Radev, šezdesetdvogodišnji bivši pilot lovačkog aviona, koji je zvanje magistra strateških studija stekao na Američkom ratnom koledžu 2003. godine.

Osvojio je ubedljivu pobedu, toliko veliku da je drugoplasirana poltička stranka osvojila oko 30 odsto manje glasova. Prvi put od demokratskih promena u zemlji pre tridesetak godina, Bugarska socijalistička partija je postala vanparlamentarna opozicija. To je upravo ona partija uz čiju je podršku Radev prvi put pobedio na predsedničkim izborima 2016. godine.

Konačno, Radev je dobio toliko glasova da, opet prvi put u demokratskoj istoriji zemlje, neće morati da razmišlja o koalicionom partneru kako bi formirao vladu, za koju je u predizbornoj kampanji tvrdio da će se uhvatiti u koštac sa sistemskom korupcijom.

KORUPCIJA

Najbitnija i najbolnija tema za sve Bugare jer žive u zemlji koja je godinama najkorumpiranija u Evropskoj uniji, prema Indeksu percepcije korupcije Transparency Internationala. U najnovijem izveštaju TI, poslednje mesto deli sa Mađarskom, u kojoj je samo nedelju dana pre bugarskih izbora bez vlasti ostao Viktor Orban.

Pitanje korupcije Bugari godinama personifikuju u dvojici poltičara – Borisovu, lideru GERB-a sa odanim biračima i Deljanu Peevskom.

Peevski je upravo taj čiji se lik poistovećuje sa sistemskom korupcijom. Kontroverzni političar sa velikim uticajem u medijima, uspeo je da se izbori za vodeću poziciju u stranci DPS, koja inače okuplja etničke Turke u Bugarskoj u čijem Ustavu ne postoji pravna kategorija nacionalna manjina.

Peevski ima i “crno na belo” da mu korupcija nije nepoznata i da nije bez osnova u javnosti označen kao kontroverzni biznismen i takoreći lider korupcije u Bugarskoj. Od 2021. godine Peevski je pod sankcijama Sjedinjenih Američkih Država u okviru Magnitski akta. Zbog sumnje da je umešan u korupciju, zloupotrebu političkog uticaja, blokirana mu je imovina u SAD i zabranjeno poslovanje sa američkim firmama.

Kao jedna od najsiromašnijih zemalja Evropske unije, Bugarska je plodno tlo za rast korupcije i zloupotrebe na izborima. Prevelika razlika u bogatstvu i osećaj nepravde, uz verovanje da je zemlja zarobljena u sistemskoj korupciji, uticali su i na birače u Bugarskoj. Oni su ovog puts očigledno uspeli da se odupru uticajima i ucenama.

Ono što analitičari uočavaju pred svake dosadašnje izbore zapravo je preslikano i u Srbiji. “Kupovina glasova je povezana sa romskim naseljem i socijalno slabim ljudima. Ali ako uporedite procenat glasova, možete videti takozvano ‘korporativno glasanje’, gde vlasnici i menadžeri usmeravaju svoje zaposlene da glasaju za različite stranke. I ovo je velika tema. Oni usmeravaju svoje zaposlene jer njihove kompanije previše zavise od države, kroz, na primer, javne nabavke. I u javnom sektoru, posebno u malim gradovima i selima, gradonačelnici, lokalna administracija vrše pritisak na ljude i njihove porodice koje zavise od posla i zavise od socijalne pomoći da će izgubiti sve ako ne podrže određenog gradonačelnika ili stranku. Tako funkcioniše lokalni ‘feudalizam’ u nekim delovima zemlje”, objašnjava Tihomir Bezlov iz Centra za demokratske studije u Sofiji.

Kaže kako se sve stranke pretvaraju da je neka druga stranka korumpirana. “U Bugarskoj imamo jednu veoma popularnu definicije korupcije: korupcija je ono u čemu nisam učestvovao”, kaže on. Sa funkcije predsednika koji nije mogao i da je hteo da učestvuje u koruptivnim državnim radnjama, Radevu je bilo lako da insistiranjem na temi korupcije osvoji glasove birača. Ta tema nije novina na političkoj sceni Bugarske, ali Radev je doživljen kao novo lice među političarima koji decenijama upravljaju Bugarskom, obećavaju antikorupcijske akcije i ništa se ne desi na kraju.

RUSIJA

Osim onih koji su u Radevu videli lidera borbe protiv korumpiranog društva, za njega su glasali i oni koji bi da primaju evropske plate, ali da im spoljna politika države bude malo više nezavisna.

“Verujte mi, snažnoj Bugarskoj i snažnoj Evropi potrebni su kritičko razmišljanje i pragmatizam. Evropa je postala žrtva sopstvene ambicije da bude moralni lider u svetu bez pravila”, rekao je Radev novinarima.

Skoro deset godina Radev je sa funkcije predsednika izražavao saosećanje sa Rusijom. Dosledno se protivio slanju oružja Ukrajini tvrdeći da to samo produžava sukob, Krim je nazvao “trenutno ruskim”, što je kasnije pojašnjavao kao priznanje činjeničnog stanja na terenu, a ne pravno priznanje aneksije i često je izražavao skepticizam prema efikasnosti ekonomskih sankcija EU protiv Rusije, navodeći da one štete i evropskoj ekonomiji.

Ako se pogledaju rezultati skoro otvoreno proruske stranke “Preporod” na poslednjim izborima, a koja je tražila izlazak Bugarske iz NATO-a i protivila se uvođenju evra, jasno je gde su otišli njihovi birači. Sa dvocifrene podrške na prethodnim, na ovim izborima jedva su prešli cenzus od četiri odsto.

Ipak, analitičari tvrde da Radev mora biti oprezan u svojoj budućoj spoljnoj politici sa premijerskog mesta. “On nije tako jak igrač da bi krenuo punom parom protiv Evropske unije i protiv NATO-a”, kaže profesor političkih nauka na Univerzitetu u Sofiji Ognjen Minčev.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!