Nedelja

Univerzitet

Desetkovanje u Pazaru

Državni univerzitet u Novom Pazaru (DUNP) je u stanju raspada pošto ga napuštaju predavači i studenti, te gubi akreditacije. Mnogi studenti i profesori kažu da je to “pokazna vežba” za celu Srbiju.

Kako kažu sagovornici “Vremena”, od postavljanja Zane Dolićanin na mesto rektorke pre tri godine, otišlo je tridesetak profesora i docenata. Studenti u blokadi traže uvođenje prinudne uprave.

Aleksandra Popin, bivša vanredna profesorka na departmanu filoloških nauka, kaže da joj je istekao ugovor jer nije otvorena nijedna pozicija na koju može da se prijavi. Prethodno je dobila upozorenje pred otkaz zbog objave na Instagramu.

“Prvo su na naš univerzitet došli da tuku i izbacuju studente. Kod nas sve počinje, jer ne odjekne toliko u akademskoj zajednici i medijima, pa se onda prelije dalje”, kaže ona za “Vreme”.

Nedavno je DUNP raspisao konkurse za 32 radna mesta, ali bivši zaposleni tvrde da oni sami nisu bili dobrodošli.

“Očigledno je da DUNP želi da ostane samo sa ljudima koji će slušati instrukcije, da je ovo eksperimentalna laboratorija na kojoj radi grupa naučnika koja smišlja i oprobava neke metode, pa se takav princip kasnije prenosi na ostale univerzitete”, kaže nam Anida Vrcić Amar, donedavno docentkinja u Novom Pazaru, koja sada iz Sjenice putuje na posao u – Kikindu.

U odgovoru dostavljenom redakciji, DUNP navodi da nema govora o “čistki”. “Skoro svi nastavnici i saradnici koji su u poslednje tri godine ostali bez posla, svojom voljom su napustili univerzitet birajući za mesto rada gradove iz kojih su došli u Novi Pazar”, navode oni.

A profesori tvrde da je DUNP napustila i većina studenata koji su nedavno iz Novog Pazara pešačili do Novog Sada pred godišnjicu pada nadstrešnice.

Medijska čaršija

Laži i “seča jezika”

foto: tanjug

Urednica u “Večernjim novostima” Andrijana Nešić prvostepeno je osuđena za krivično delo uvrede. Treba da plati 450.000 dinara globe i godinu dana ne sme da se bavi uredničkom delatnošću.

Nešićeva je osuđena po tužbi advokata Zdenka Tomanovića koji je više puta u “Novostima” nazvan “vođom blokadera terorista”, “veleizdajnikom” i slično.

Sudija Tatjana Bezmarević Janjić iz Prvog osnovnog suda, koja je izrekla presudu, od tada je na udaru tabloida i vlasti. Opisuju je kao “blokaderku”, a Ministarstvo informisanja je navelo da ovakve presude nije bilo još od doba NDH.

Očitovao se i predsednik Aleksandar Vučić: “Oduzeli su hleb mladoj ženi koja se bori za svoju budućnost. Ne može da radi jer je rekla istinu”, naveo je on premda Nešićeva nije dobila zabranu rada nego zabranu uređivanja.

Andrijana Nešić se na sudu pozivala na slobodu mišljenja, a isto je nastavila u “ispovestima” u medijima. “Jasno je da žele da nam iseku jezike i da ne možemo slobodno da pričamo, nekome smeta istina pa primenjuju mehanizme kako bi nas zastrašili”, rekla je ona za “Kurir”.

Kritici presude pridružilo se i Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) navodeći da zabrana obavljanja posla može biti presedan. “Posebno brine što se ovakve mere sve češće traže protiv istraživačkih novinara i redakcija, što može pretvoriti ovu praksu u mehanizam za gušenje kritičkog glasa u društvu”, naveo je NUNS.

NIS i banke

Evri u slamarici

Dok Srbiji prete nestašice i poskupljenja goriva zbog američkih sankcija protiv ruskog NIS-a, nad zemlju se nadvio i mač takozvanih “sekundarnih sankcija”. One bi značile kažnjavanje pravnih lica koja sarađuju sa NIS-om, uključujući banke. Tu mogućnost natuknuo je i predsednik Aleksandar Vučić, dodavši da Narodna banka Srbije (NBS), uprkos upozorenjima Vašingtona, nastavlja da radi sa NIS-om.

Profesor na Ekonomskom fakultetu Veljko Mijušković rekao je za RTS da bi sankcije protiv NBS mogle da izazovu haos – od ograničenja u plaćanjima prema inostranstvu do uskraćivanja pristupa rezervama u bankama van Srbije. “To bi povećalo rizičnu premiju zemlje i dovelo do pada kreditnog rejtinga, jedan set lančanih poteza koji se negativno reflektuje na bankarski sistem”, rekao je Mijušković.

U toj neizvesnosti, sve je više indicija da građani pojačano podižu dinare sa svojih računa i kupuju evre – za slamaricu.

“Došlo je do povećane potražnje za evrima u menjačnicama”, potvrdio je za “Vreme” Borislav Brujić iz Udruženja menjača. “Osigurali smo normalno poslovanje, tako da se do sada nije dogodilo da klijenti dođu, a da mi nemamo da im razmenimo novac.”

Poverenju građana ne doprinosi ni to što je NBS objavila novi kurs dinara – domaća valuta je oslabila prema evru za 0,2 odsto. To bi inače bilo zanemarljivo, no zna se da je NBS do sada po svaku cenu držala maltene fiksni kurs.

U centralnoj banci takođe priznaju pojačanu potražnju za evrom, ali to mahom svaljuju na “pojedine napise u medijima i objave na društvenim mrežama koje nemaju racionalno i realno uporište, i samo doprinose pojačavanju panike”.

Psihologija i tehnika

Kad internet “secka”

Svakome ide na živce kad slab internet ometa video-poziv: sagovornik se zamrzne, svaka druga reč se ne čuje, nastaje mrštenje, ponavljanje, izvinjavanje.

Sada serija eksperimenata otkrivena u naučnom časopisu “Nature” pokazuje da je stvar ozbiljna. Naime, zbog ovog “seckanja” drastično pada poverenje u sagovornika, bilo da je on prodavac, lekar koji obavlja onlajn-konsultacije ili kandidat za radno mesto.

Kako pišu američki naučnici, negativni efekat nastaje čak i kad sitne tehničke smetnje ne ometaju suštinu poruke. Tako je u grupi ispitanika 77 odsto imalo poverenje u video-savete lekara, ali je to palo na 61 odsto kad se uključe smetnje.

Ni tu nije kraj. Istraživači su pogledali 472 sudska saslušanja putem videa – što je u SAD uobičajeno – i ustanovili neverovatnu stvar: ako ima smetnji u prenosu, čak 12 odsto su veće šanse da sudija odbije prevremeno puštanje zatvorenika na slobodu.

Naučnici kažu da smetnja utiče posebno kad se razgovara “licem u lice”. Ako je na ekranu nešto drugo pa ima smetnji, onda to ne mari toliko.

Veruju da to kad se sagovornik “zamrzne” ili “secka”, ometa iluziju razgovora uživo. Smetnje podsećaju da osoba sa kojom bi da se gledaš u oči, zapravo nije u istoj prostoriji, kaže Žaklin Rifkin, naučnica koja je učestvovala u studiji. “Tako nastupa taj čudni, suptilni osećaj.”

Šta pomaže? Osim boljeg interneta, kažu naučnici, pomaže i da se posle tehničke smetnje zbije mala šala sa time umesto da se pretvara da se ništa nije desilo.

foto: amir hamzagić / tanjug

KK Partizan

Ostoja na službenom putu

Bura u košarkaškom klubu Partizan ne smiruje se ni dve sedmice nakon prve vesti da je legendarni trener Željko Obradović podneo ostavku.

Derbi protiv Crvene zvezde (petak, 12. decembar) navijači dočekuju podeljeni iako su skoro plebiscitarno tražili ostanak Obradovića i ostavku prvog čoveka kluba Ostoje Mijailovića. Ne slažu se, međutim, u odnosu prema timu Partizana kojem je upravo Mijailović pripisao isključivu odgovornost za lošije rezultate na početku sezone i odlazak Obradovića.

Tako je prošlog četvrtka (4. decembar) Partizan protiv Bajerna odigrao možda najčudniju utakmici u svojoj istoriji – dominirala je podrška Željku Obradoviću, ali i zvižduci domaćim igračima, posebno četvorici Amerikanaca za koje glasine tvrde da su “rušili svlačionicu”.

Na tribinama je bilo međusobnih svađa i čarki, a mnogi nisu mogli da trpe to što veliki deo navijača navija protiv svog tima pa su napuštali halu. No, Partizan je utakmicu dobio, kao i sledeću u ABA ligi, na gostovanju u Klužu.

To su dve početne pobede za Mirka Ocokoljića, “grobara” od malena, koji je nenadano dobio priliku da vodi Partizan. Kako stvari stoje, u svetlu dešavanja u klubu i načina na koji je Obradović otišao, neće biti lako angažovati neko zvučno trenersko ime.

U međuvremenu, peticija sa više od 25.000 potpisa za smenu Mijailovića predata je Sportskom društvu Partizan i Ministarstvu sporta. Traži se i poništavanje statuta kluba čijim je promenama više moći prešlo u ruke predsednika.

Mijailović je bio na “službenom putu” tokom prošlog meča, a onda navodno produžio na zimski odmor. Nije se oglašavao nakon što je Obradović javno rekao da sa njim nema nikakvu komunikaciju mesecima i doveo u sumnju Mijailovićeve tvrdnje da je budžet Partizana rekordnih 27 miliona evra.

Nema naznaka da Mijailović razmišlja o odlasku iako je u međuvremenu šest članova Upravnog odbora napustilo klub. Množe se nagađanja o promenama u igračkom kadru i odlasku navodno problematičnih igrača.

“Najviše me nervira što smo sve zbrkali u istu čorbu”, kaže za “Vreme” jedan izvor iz kluba. “Prilično je jasno da je pukla tikva u odnosu Obradovića i igrača. A da je drugi par rukava priča između Željka i Ostoje.”

Tako “zbrkani” navijači Partizana dočekuju utakmicu sezone protiv odlične Zvezde. Za njih je sreća u nesreći što će, tokom derbija, teško neko da se usudi da navija protiv voljenog kluba.