Poseta Kini
Usred sveg domaćeg haosa i protesta, predsednik Srbije Aleksandar Vučić boravi na Dalekom istoku, u Kini, gde se obeležava 80. godišnjica pobede nad Japanom u Drugom svetskom ratu.
Onde Vučić ima prilike da vidi predsednika Sija Đinpinga, kao i ruskog kolegu Vladimira Putina. Ova dvojica su prethodno, na samitu u Tjenđinu, predvodila susret lidera koji se zalažu za “multipolarni svet”.
Domaći tabloidi insistirali su na tome da je Vučić u društvu najmoćnijih i da se produbljuje takozvano “čelično prijateljstvo” sa Kinom.
“On se obraća pre svega svom biračkom telu, pokušava da stavi znak jednakosti između toga da ima odlične odnose sa svetskim liderima i da je pozvan na ovakav događaj, što samim tim ukazuje da je on poštovan, znači i Srbija je poštovana”, kaže za “Vreme” Dragoslav Rašeta, istraživač iz organizacije Novi treći put.
Moglo bi se reći da se Vučić vraća proverenoj taktici – suočen sa i dalje stidljivim, ali ipak glasnijim kritikama Zapada, on očijuka sa Istokom.
Junajted grupa
“Da je sjajno – nije”, kaže jedan novinar iz medija Junajted grupe dok traju nagađanja o sudbini N1 i Nove S, jedine dve televizije u Srbiji sa kojih se čuje nerazređena kritika vlasti. Ali i dnevnog lista “Danas”, nedeljnika “Radar” i brojnih drugih medija koji pripadaju istoj korporaciji.
Svi izvori “Vremena” iz tih redakcija govore o nesigurnosti i sumornom raspoloženju. Ne znaju ništa više od onoga što javnost zna.
U novoj epizodi sage, istraživačka mreža OCCRP pribavila je i objavila audio-snimak razgovora prvog čoveka Junajted grupe Stena Milera sa direktorom srpskog Telekoma Vladimirom Lučićem. Tu se podseća na neke ranije zahteve predsednika Aleksandra Vučića i priprema smena Aleksandre Subotić, direktorke Junajted medija.
“Nedvosmisleno je razotkriveno do koje mere je vlast u Srbiji, predvođena Aleksandrom Vučićem, spremna da ide ne bi li utišala i oslabila nezavisne glasove N1 i Nove – medije koji su danas, u vremenu represije i manipulacija, važniji i potrebniji nego ikada”, saopštila je o tome Aleksandra Subotić.
Junajted grupa, sa sedištem u Holandiji, potvrdila je da je razgovor autentičan, ali stvar protumačila kako joj volja – niko nije smenjen niti će biti.
No, upućeni se sećaju Vučićevog “proročanstva” da N1 i Nova S neće potrajati do novembra. Sada je dodao da ih ne gasi on – da je hteo, odavno bi to uradio – nego se tobože gase sami.
Poznavaocima medijskog tržišta pak skandalozni odnos menadžmenta prema medijima u Srbiji potvrđuje da je prodaja delova grupe srpskom Telekomu početkom godine imala i zakulisnu klauzulu – ućutkivanje kritičkih medija.
Ostavljeni na vetrometini, čelni ljudi medija čine šta mogu uprkos šefovskoj etaži korporacije za koju rade. Programski direktor N1 Igor Božić iznosi nadu – da vlasnika cele operacije, investicioni fond BC Partners, zaplaši reakcija javnosti i međunarodnih organizacija.
“Da će neko u odboru našeg većinskog vlasnika shvatiti da ovo što se sprema medijima u Srbiji nije dobro za njihovu reputaciju, da će zakočiti celu stvar i vratiti je u normalu”, pojasnio je Božić za “Dojče vele”.
In memoriam
Dugogodišnji šef-dirigent Beogradske filharmonije Gabrijel Felc iznenada je preminuo u petak 29. avgusta, u bolnici u nemačkom Esenu. Bile su mu svega 54 godine.
Filharmonija je saopštila da se Felc upisao u stogodišnju istoriju te institucije kao “jedan od najuspešnijih i najvažnijih šefova-dirigenata”. Na tom mestu bio je od 2017. godine nastavljajući istovremeno da radi i u rodnoj Nemačkoj.
Povodom smrti, o njemu su hvalospeve objavili brojni nemački mediji, nazivajući Felca jednim od najvećih dirigenata svoje generacije. Podsetili su da je živeo za novu muziku, ali i za Betovenove i Malerove simfonije.
Felc je muziku počeo da studira u Istočnom Berlinu, gde je i rođen. Od 2001. do 2005. godine bio je generalni muzički direktor u Altenburg-Geri, a od 2004. do 2013. godine generalni muzički direktor Štutgartske filharmonije. Generalni muzički direktor Dortmundske opere i šef-dirigent Filharmonije u Dortmundu bio je od 2013. godine do nedavno, a trebalo je da karijeru nastavi kao muzički direktor u Kilu.
O Beogradu i Srbiji govorio je rado i lepo. Brzo je naučio srpski jezik i insistirao da ga govori i u medijima. Za njime tuguju supruga i četvoro dece iz dva braka.
Prosveta
Talas otkaza nastavnicima zaprepastio je prosvetnu zajednicu, đake i roditelje pred početak školske godine. Prvi školski dan bio je ponedeljak, a mnogi nastavnici sa ugovorima na određeno do subote uveče nisu znali da li da dolaze na posao.
Ispostavilo se da ugovori masovno nisu produžavani onde gde je nastavni kolektiv podržao proteste maturanata, poput Pete beogradske gimnazije ili gimnazije u Mladenovcu. U Požarevačkoj gimnaziji smenjena je direktorka.
Koliko je ljudi ostalo bez posla? To može samo da se nagađa, ali sindikalac Dušan Kokot za “Vreme” tvrdi da su u pitanju stotine.
“Gde će ti ljudi je prvo pitanje, a već drugo – ko je došao na njihova mesta? Sistem nema pravo da angažuje nestručne ljude dok god su na birou stručni, ali se plašim da će takvi krenuti da niču po školama u zemlji.”
Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković je rekao da je zamenjeno 25 direktora, sve na osnovu izveštaja prosvetne inspekcije. “Nema govora o masovnoj represiji i crnim listama.”
O tome što nastavnicima nisu produžavani ugovori, ministar je lakonski rekao da bi i on tako isto da je direktor – kaže, ko je opstruirao nastavu, onome i nije mesto u školi.
Nastavnici i sindikati pak govore o dramatičnom manjku nastavnog kadra. Ove godine je, recimo, nastavnički smer na Fizičkom fakultetu u Beogradu upisao jedan jedini student. Naprednjačka odmazda će, tvrde, školstvo dovesti do katastrofe.
Eurobasket
Više navijača košarkaške reprezentacije Srbije svedoči da su na Evropskom prvenstvu u Rigi prisutne desetine “batinaša”, poslatih da spreče publiku da unosi transparente u znak podrške studentskim protestima ili da uzvikuje takve parole.
“Upravo me je presrela grupa od petorice ćacija u Rigi u Areni i zapretila mi da prestanem da vičem ‘pumpaj’. Ako mi se nešto desi, znate od koga je”, objavio je na Tviteru Bogdan Raonić, mladić iz Kragujevca koji je na postdiplomskim studijama u Švajcarskoj.
Više navijača je za “Vreme” potvrdilo slično. “Videli smo neke naše čudne momke ispred Arene, ali ne u samoj blizini, već kod kafića u kom se pušta naša muzika. Oni su malo čudno delovali i mrštili se”, kaže jedan.
Tokom utakmice Srbija-Češka, ta grupica počela je da vice: “Aco, Srbine”, ali je onda mnogo veći broj navijača počeo sa čuvenim povikom “Pumpaj, pumpaj!”.
Kako za “Vreme” tvrdi Savo Manojlović, prvi čovek pokreta Kreni-Promeni, naprednjaci su za posao disciplinovanja navijača angažovali ljude iz kriminalnog miljea, ali i privatno obezbeđenje bivšeg rukometaša Vladimira Mandića, poznatog po delovanju u Ćacilendu.
“To su Firme T&M Vladimira Mandića i Sectra, čiji je osnovni posao u Rigi da ljudi slučajno ne viču nešto protiv Vučića”, kaže Manojlović. “To smo saznali pre nego što su otputovali jer su skupljali ljude, a onda se ispostavilo i da su počeli da rade na terenu.”
Avganistan
Najmanje oko hiljadu ljudi poginulo je u strašnom zemljotresu koji je u nedelju pogodio planinsku provinciju Kunar na samom istoku Avganistana, uz granicu sa Pakistanom. Strahuje se da će crni bilans rasti.
U pitanju su sela do kojih je ionako teško stići, a posle zemljotresa to je skoro nemoguće osim helikopterima. Zemljotres je bio jačine šest Rihtera i osetio se i preko sto kilometara dalje – u glavnom gradu Kabulu i pakistanskom Pešavaru.
Avganistan je trusno područje, na susretu indijske i evroazijske tektonske ploče. Onde su i 2022. i 2023. godine zabeleženi zemljotresi sa po više od hiljadu žrtava.
Zemlja se broji u najsiromašnije na svetu. Od 2021. njome upravljaju radikalni Talibani, čime je uglavnom okončano oko četiri decenije neprekidnih ratova.
Populističke mere, koliko god se Vučić upinjao, nemaju šanse. I to što sada deluje da je on u ofanzivi i da se konsolidovao, daleko je od istine. Kako može da bude konsolidovan čovek koji jednom rukom nudi kuću za sto evra, a drugom pokazuje policiji znak da bez milosti nasrće na građane
“Nakon petooktobarskih promena napravili smo brojne propuste. To se ne sme ponoviti. Moraju se pokrenuti postupci, utvrditi odgovornost i sankcionisati svi oni koji su činjenjem ili nečinjenjem doveli do sadašnje situacije. Za nečinjenje moraće odgovarati svi oni koji su pasivno posmatrali, a nisu smeli, pokušaj jednog čoveka da protivustavnim sredstvima uzurpira celokupnu vlast”
Posledice po društvo već su tu – institucije su paralisane, pravde nema, a mnogi ne vide ni privid svetlije budućnosti u ovakvom sistemu. Ipak, paradoksalno, ova represija rađa i novi talas solidarnosti i otpora. Uprkos hapšenjima, pokret protesta se ne gasi, već prilagođava: studenti mesecima istrajavaju u kreativnim oblicima otpora, od blokade fakulteta i ulica do performansa koji osvajaju podršku javnosti. Solidarnost među različitim društvenim grupama – učenicima, roditeljima, nastavnicima, advokatima – sve je jača, jer mnogi u hapšenjima prepoznaju nepravdu koja već kuca i na njihova vrata
Ko peva zlo ne misli! Srbija je u skladu sa svojom neutralnom politikom, odlučila da učestvuje na ovogodišnjem izdanju festivala Intervizija u Moskvi, koji je oživljen kao alternativa Evrosongu, na kojem je Rusiji zabranjeno učešće. Ovaj festival šezdesetih godina okupljao je izvođače sa “one” strane Gvozdene zavese, osamdesetih se samougasio, da bi danas postao muzički BRIKS, odnosno pokušaj da se u svemu pronađe alternativa “kolektivnom Zapadu”, kako se to govori na našim ТВ kanalima.
“Zašto mi, građani ove neproglašene diktature, pristajemo da mesecima sedimo u kolonama automobila zaobilazeći Ćacilend, koji nam se ruga u lice svojim besmislom i primitivizmom? Zašto živimo, drugujemo, razgovaramo sa bilo kojim pripadnikom policije i specijalnih jedinica koji nemilosrdno tuče studente i građane? Zašto ne koristimo beskrajne mogućnosti građanske neposlušnosti koje su nam na raspolaganju”
Nova kampanja za brzometnu legalizaciju za 100 evra ne razlikuje se u suštini mnogo od one od pre deset godina. Zanimljive su, međutim, finese, poput legalizacije divlje gradnje u nacionalnim parkovima
U novom broju „Vremena“ Jovo Bakić je rekao da ne bismo opstali kao društvo i pojedinci kada bi režim pobedio. U pravu je. Reč sloboda u takvoj Srbiji bila bi zabranjena, lični integritet bio bi razlog za hapšenje, a kukavičluk – način preživljavanja
Na režimskim vikend-okupljanjima nema energije jer stvarnost prodire kroz pukotine alternativne stvarnosti. A bez strasti nema ničega, što reče Hegel
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Dok polovinom juna nije objavljeno da je Dragan Šolak odlukom BC Partners smenjen s operativnih funkcija, delovalo je da je u United Group-i sve po starom. Otvoreno je pitanje – da li je ovo uvod u prodaju medija i ako jeste, kome se prodaju? Da li će uređivačka politika biti slobodna? Te jednostavne odgovore i dalje čekamo od BC Partners
Hajde da pričamo o onome što je stvarno bitno i aktuelno – o letećim vozilima! Parkiraju li se u vazduhu ili na zemlji? Hoće li i taj parking biti zoniran (moj predlog: prva zona do 100 metara visine, druga zona – troposfera, treća zona – stratosfera, slobodna zona – sve od Meseca pa nadalje). Da li ćemo mi što imamo vozačku dozvolu za B kategoriju automatski dobiti i dozvolu za leteće automobile ili ćemo morati da polažemo i pilotski ispit? Kako će saobraćajci regulisati saobraćaj i naplaćivati kazne? Tako što će visiti sa dronova, ili direktno iz helikoptera
