Republika Srpska
U ponedeljak (18. avgust) je Republika Srpska u jednom danu ostala bez predsednika i premijera. Prvo je premijer Radovan Višković podneo ostavku, a onda je stigla očekivana odluka Suda BiH – odbačena je žalba Milorada Dodika na raniju odluku Centralne izborne komisije da mu oduzme mandat.
Dodik tako zvanično više nije predsednik Republike Srpske mada niko ne sumnja da će u dogledno vreme i dalje vući sve konce. Mandat mu je oduzet na osnovu presude kojom mu se zabranjuje obavljanje funkcija na šest godina zbog nepoštovanja odluka Visokog predstavnika. Osuđen je na godinu dana zatvora, ali je to pretvorio u novčanu kaznu.
Izborna komisija BiH sada mora da raspiše nove izbore za predsednika entiteta u roku od 90 dana. Ali, iz Banjaluke najavljuju da će ti izbori biti sprečeni.
“Ako sada izgubimo, izgubili smo za sva vremena. Nemojte dozvoliti da nam cinični Muslimani uzmu našu slobodu”, rekao je Dodik. “Republika Srpska će u narednih, ne duže od 90 dana, održati svoj referendum o samostalnosti”, rekao je Dodik, ali nije eksplicitno pominjao otcepljenje od BiH.
“Dojče vele” beleži da će najave “biti pripisane listi od preko pedeset referenduma koji su najavljeni u poslednje dve decenije, a koji su završili samo na verbalnim pretnjama”. Osim onog o Danu RS koji je održan 2016. godine, a koji je Ustavni sud BiH poništio, a vlast rezultate proglasila anketom.
Jake reči na stranu, BiH se zbilja nalazi u najvećoj krizi od mirovnog sporazuma u Dejtonu. Uto se čeka i prava reakcija Beograda, gde je Vučić deklarativno stao uz Dodika, ali je pitanje dokle će biti tako.
Potpredsednik Stranke slobode i pravde Borko Stefanović izneo je neverovatan scenario – kaže, “ozbiljno se dogovara” da Vučić po isteku drugog predsedničkog mandata proba da opet bude premijer, a da se Dodik kandiduje za predsednika Srbije. Državljanstvo već ima.
Zdravstvo
U okviru pilot-projekta “elektronskog bolovanja”, koji se sprovodi u četiri doma zdravlja u Beogradu, do sada je elektronskim putem otvoreno između 6.000 i 7.000 bolovanja.
Nikola Radoman iz Ministarstva zdravlja je za RTS rekao da sada sistem treba da zaživi svuda u Srbiji, a da se sprema i portal za poslodavce. “U budućnosti, od izabranog lekara do poslodavca će ići direktno i potvrda o privremenoj sprečenosti za rad i doznaka”, kaže on. Poslodavac ne bi trebalo da ima uvid u dijagnozu.
U test-fazi pacijenti sami dobiju potvrdu pa je proslede poslodavcu. Svi građani se pozivaju da budu registrovani na portalu e-zdravlje. Država se u to uzda.
Jer, zvaničnici poput ministra zdravlja Zlatibora Lončara su ponovo nedavno otvorili temu “lažnih bolovanja”, neke vrste fantoma koji stalno kruži Srbijom. I to iako svi podaci govore da je Srbija na evropskom dnu po broju dana na bolovanju ili udelu radnika koji trenutno boluju.
In memoriam
Profesor Zoran Ivošević, dugogodišnji sudija Vrhovnog suda i osnivač i prvi predsednik Društva sudija, preminuo je u 89. godini u Beogradu.
Ivošević je rođen u Nišu, doktorirao je u Beogradu. Briljantnu pravničku karijeru obeležila su i dva nezakonita razrešenja sa mesta sudije u eri vladavine Slobodana Miloševića. Jer, Ivošević se uvek zalagao za nezavisnost sudske vlasti i nikad nije ćutao.
Kako je jednom rekao za “Vreme”, u tom trenutku je bio na spisku za odstrel Državne bezbednosti, bio je i meta prisluškivanja.
Dobitnik je više nagrada, među njima Plakete grada Beograda. Napisao je tridesetak knjiga i oko hiljadu stručnih radova. Bio je član Pokreta slobodnih građana i političkog saveta Demokratske stranke.
U poslednjem intervjuu za “Vreme”, tokom građanskih protesta 2019. godine, na pitanje da li će Srbija iznova sve morati da gradi kad ova vlast ode, rekao je: “Ako smo to uradili jednom, uradićemo i drugi put. Ako u to ne verujemo, zašto onda živimo? Mene ova borba, na neki način, osvežava”.
Politika i muzika
Dok čitalac drži ovaj broj “Vremena” u rukama, traje Zemun fest pod pokroviteljstvom opštine, grada i Ministarstva kulture. Ali – festival je osakaćen. Jer, onde je trebalo da nastupe Mile Kekin, Who See, Zoster i Osvajači, prodavale su se i karte, ali je sve u poslednjem trenu otkazano.
Ili, kako pišu organizatori, “odloženo”. Ne piše zašto, samo nešto o tome da je Zemun fest mesto susreta svih generacija pa su “vođeni brigom” za posetioce i zajednicu, odlučili da ne bude koncerata.
Samo bi se bezobraznici zapitali da nije možda na delu talas cenzure “nepodobnih” izvođača u naprednjačkoj Srbiji.
Početkom jula su zrenjaninski Dani piva, inače održani početkom avgusta, otkazali nastup bendu Goblini zbog njihove podrške studentima. Jer to je “porodična manifestacija zabavnog karaktera” pa joj ne trebaju izvođači sa “političkim konotacijama”. Mostarski bend Zoster se potom solidarisao sa Goblinima.
Još jadnije će izgledati čuvena Zaječarska gitarijada ako se uopšte i održi krajem meseca. Oni su prvo otkazali Goblinima, ali su se onda redom sami povlačili S.A.R.S, pa članovi grupe Whitesnake, Deca loših muzičara, NIT, Električni orgazam, Brkovi, Generacija 5 i Riblja čorba.
“U trenutku kada se oko nas sve više steže krug straha, kontrole i ćutanja, verujemo da muzika ne sme da bude paravan iza kog se krije represija”, saopštila je Generacija 5.
Sergej Trifunović
Ispostavilo se da vlast ne poznaje svoj narod, izjavio je za “Vreme” glumac Sergej Trifunović. “Kao da nikad ni jednu narodnu junačku pesmu nije pročitala pa ne zna da ako ti nešto pritiskaš, pući će. Pogotovo u Srbiji. Jer takav nam je gen.”
No, bilo je potrebno vreme za to “pucanje”. Kako kaže poznati glumac i bivši predsednik Pokreta slobodnih građana, nadstrešnica se ne bi desila da se reagovalo na smrt ljudi iz helikoptera ili smrt Stanike Gligorijević na naplatnoj rampi.
“I ovo što sad rade ljudi po ulicama, to je vapaj posle mnogo bezobrazluka, mnogo žrtava”, kaže Trifunović. “Ova borba je došla u poslednji čas, u 12 i 15 je došla!”
Proteste po Srbiji vidi kao “borbu za demokratiju, jer nam demokratiju niko neće doneti, moramo da ovo krhko i slabo i očigledno neosvešćeno društvo podignemo. Biće teška borba, ali je neophodna”.
Zapadna štampa
U vihoru svetskih sukoba, ponora Gaze i susreta Trampa i Putina, dešavanja na srpskim ulicama ipak su uspela da budu druga vest u dnevniku nemačkog javnog servisa ARD.
U ponedeljak (18. avgust) je više prestižnih svetskih medija objavilo oštre komentare o ogoljenom nasilju koje režim Aleksandra Vučića sprovodi nad demonstrantima, kritikujući istovremeno Evropsku uniju što o tome ćuti.
Britanski “Fajnenšel tajms”, koji je ranije više puta intervjuisao Vučića, u uvodniku piše da je srpski predsednik dospeo pred dilemu u kojoj se pre ili kasnije nađu sve autokrate – da popušta ili da steže. I dalje bi, pišu, mogao da otvori prostor za opoziciju, nezavisne medije i istrage, ali “reforma nije način na koji autokrate funkcionišu: Vučić se ponaša po šablonu i sve jače steže obruč”.
Taj list, ali i francuski “Mond” ističu dobre veze režima u Beogradu sa evropskim prestonicama. U “Mondovom” uvodniku se ističe da Francusku interesuje prodaja borbenih aviona, a Nemačku litijum. Ali da nastavak pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji pod Vučićevom vlašću više “nema smisla”.
Nemački javni servis ARD u komentaru navodi da je Vučić “pokazao svoje pravo lice”, da se u Srbiji uhapšeni šikaniraju ili im se preti i silovanjem, da batinaši vladajuće stranke, uz policijsku zaštitu, napadaju građane. “Evropa bi trebalo dobro da gleda”, upozorava se.
Neki u učestalosti komentara u zapadnim medijima vide poruku Vučiću, dok trabanti režima vide, razume se, “obojenu revoluciju”. Ali, stvari ne funkcionišu tako.
Biće da su silina i upornost protesta – takve je teško naći u Evropi u poslednjih dvadesetak godina – i brutalnost režima doveli Vučića u centar pažnje na način koji mu nije mio.
Ovoliku pozornost dobijao je ranije samo dvaput. Jednom kada je sa Hašimom Tačijem pustio probni balon o podeli Kosova, a i tada su reakcije bile pomešane. I drugi put, kad je Srbija pragmatično i brzo nabavila dovoljno vakcina protiv kovida – tada je Vučić požnjeo hvalospeve. Sada može da vidi isključivo razorne kritike.
Državne zdravstvene ustanove u Srbiji imaju postrojenja za sterilizaciju opasnog otpada, ali im država oduzima dozvole, otkriva „Vreme“ u novom broju. Da li se tako nameštaju poslovi privatnim firmama
Evropska unija uložila je milone evra kako bi pomogla Srbiji da sredi uklanjanje medicinskog i infektivnog otpada. Niš je jedan od prvih gradova koji su dobili postrojenje za ovu delatnost. Međutim, ono se danas ne koristi, poslove uklanjanja otpada dobija privatna firma, a zdravstvenim ustanovama istekle su dozvole. Uslovi za njihov produžetak postavljeni su tako da ne mogu da ih ispune
Pitanje za ljude sistema je – ko će biti prvi? Da li će policija, tužilaštvo i sudstvo, da li će oni iz prosvete i sa univerziteta ili iz javne uprave čekati da im “odseku glave” – i to malom broju čestitih i hrabrih, kako preti predsednik Srbije, ili će snažnije raditi po zakonu insistirajući na njegovom sprovođenju, a ne po njegovoj volji
Istinoljublje se, kaže Hana Arent, nikada nije ubrajalo u političke vrline. Da li to znači da je suština istine u njenoj nemoći, a suština politike u podmuklosti? Pa, ako je tako, zar nemoćna istina ne zaslužuje istu količinu prezira koliko i moć koja ne mari za istinu
Propali su pokušaji da država Srbija nacionalizuje NIS, da dvojica ljudi bliskih režimu kupe ruski udeo u NIS-u, da neka zapadna naftna kompanija ili investicioni fond uđu u vlasničku strukturu umesto Rusa. Ko sada, kao jedino preostalo rešenje prihvatljivo vlastima, ubrzano registruje flotu rečnih tankera za prevoz sirove nafte iz skladišta MOL-a u Mađarskoj do rafinerija NIS-a u Pančevu? Šta to sa sobom nosi? Zašto se Srbija nije odlučila za stečaj NIS-a
Udarac u trbuh građana koji sledi nakon američkih sankcija NIS-u posledica je nemogućnosti gospodara mehurova i neznanja Aleksandra Vučića da shvati šta politika zaista jeste
Aleksandar Vučić se silno razočarao u prijatelja Erdogana – a to mu zgodno dođe da se predstavi kao veliki patriota
Novac koji država troši na Narodno pozorište da bi ga osigurala od eventualnog požara je pokušaj da se zaustavi jedan drugi požar, onaj koji je moguće sprečiti isključivo ostavkama SNS kadrova na čelu ove kuće
Istraživanje “Vremena”: Medicinski otpad na jugu Srbije
Kako vlast zamenjuje državne ustanove privatnim firmama Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Građani su na raskršću između političkog avanturizma i institucionalnog jačanja kroz poštivanje pravosudnih odluka. Na jednoj strani je učešće na neustavnom referendumu i prihvatanje rušenja svih principa vladavine prava, a na drugoj raskid sa decenijskim sistemom koji počiva na korupciji i klijentelizmu
