Nečastivi u DSS-u

Uoči septembarskih izbora 2000. godine mediji su objavili jedan detalj o profilu predsedničkog kandidata Vojislava Koštunice, koji je, uz navodno proročanstvo Tarabića, trebalo da pokaže da je upravo on – taj. Dakle, ta vest je glasila da je omiljeni pop izvođač Miloševićevog protivkandidata glavom i bradom – Iggy Pop. Istina, teško je bilo poverovati da se kandidat DOS-a u osami dorćolskog stana opušta uz prangijanje detroitske trojke, ali je taj detalj zbilja zazvučao kao savršen za datu priliku – navodni muzički ukus gospodina Koštunice bio je upravo suprotan Srbiji koju je emanirao bračni par Marković-Milošević, paradigma alternative društvu ozbiljno bolesnom, rascepljenom i tragično zakasnelom za sopstvenim vremenom, istorijom i smislom. Nakon 5. oktobra Koštunica se pojavio na koncertu Zubina Mehte u Sava Centru, a Mehta i Iggy Pop i nisu baš svetlosne godine daleko jedan od drugog; zapravo, na istoj su strani. Mit o Koštunici i Džejmsu Osterbergu je ostao, sve dok se nije pojavila informacija da je Koštuničin muzički ukus ipak nešto mekši i da ide u pravcu Rolling Stonesa, da bi na koncu sam Koštunica u jednom intervjuu konačno demantovao sve prethodne novinarske patke i izjavio da je njegov omiljeni izvođač – Elvis Presley. Nedugo pošto je DSS izašao iz DOS-a, njegov partijski vrh predvođen poslednjim predsednikom Jugoslavije hodočastio je koncert Riblje čorbe na stadionu OFK-a Beograd.

A onda se, tačno na trogodišnjicu septembarskih izbora, partija navodnog fana Stoogesa oglasila verovatno najglupljim stranačkim saopštenjem od kada postoji višestranački sistem u zemlji Srbiji. Naime, Odbor za kulturu DSS-a izdao je saopštenje povodom subotnjeg beogradskog koncerta grupe The Residents, koji je organizovala koncertna agencija B92 uz podršku Ministarstva za kulturu i medije, i to zbog toga što američka rok grupa u okviru svoje turneje „Demons dance Alone“ gostuje na Kolarcu i to baš na veliki pravoslavni praznik Krstovdan! Saopštenje je nadahnuto naslovljeno „Demoni na Krstovdan“.

HERE I COME CONSTANTINOPOLE: „Ta grupa je postala poznata albumom Rokenrol Trećeg Rajha, verzijom „rokenrola kakav bi bio popularan u vreme nacizma“, nastupa u crnom, pod maskom, sa iščupanim ljudskim srcem na dlanu… U Beograd dolazi sa novim projektom ‘Demoni plešu sami’“, stajalo je u saopštenju koje je obišlo medije uoči koncerta. U njemu je dalje skrenuta pažnja da je „ovu ‘bajkovitu’ demonsku svetkovinu Ministarstvo kulture upriličilo baš na veliki pravoslavni praznik Krstovdan i to na Kolarčevom narodnom univerzitetu, koji je svojim programom oduvek prednjačio u razvoju kulture i duhovnosti srpskog naroda“. Iako pridev „srpski“, za divno čudo nije napisan po „srbski“, u nastavku saopštenja još stoji da „u Srbiji, Vlada i njeno resorno ministarstvo, pomažu ili možda čak koncipiraju angažmane onih ljudi koji šalju zabrinjavajuće poruke. Prisustvo ovakve grupe ljudi, pa makar to bila i rok grupa, u najmanju je ruku sporno“.

Eventualne sumnje da je ovakvo jedno saopštenje mogla da napiše stranka koja pretenduje da bude ozbiljna, brzo je razvejala predsednica Odbora za kulturu DSS-a, član Odbora za kulturu i informisanje republičke skupštine, narodni poslanik, i književni prevodilac Svetlana Stojanović. U izjavi za Radio Slobodna Evropa ona je odbijajući optužbe za verski fundamentalizam ponovila kritike na račun Ministarstva kulture, i saopštila: „U organizovanju tog, da kažem, performansa nije sadržano poštovanje različitosti i tolerancije ateista prema vernicima, jer na taj dan pravoslavni vernici strogo poste i ne mogu da idu da slušaju jedan performans koji se zove ‘Demoni plešu sami’. Obrnite stvar pa zamislite da li bi bio prihvatljiv performans jedenja svinjetine u Istanbulu na Ramazan.“

Potvrda je došla i sa najvišeg mesta. Potpredsednik DSS-a Aleksandar Popović je, umesto da se izvini i smeni odgovorne za ovaj skandal, za Radio B92 još imao da doda: „Ne radi se o bilo kakvoj grupi iz Kalifornije, vrlo je jasno o kakvoj se grupi radi… Nismo za kulturnu ni bilo kakvu drugu izolaciju, ali ako se već finansira od strane Vlade, iz budžeta, od strane građana ove zemlje, verujemo da su postojali mnogo bolji i kvalitetniji izvođači, ne samo muzičkog programa, i mnogi drugi umetnici u mnogo boljoj i primerenijoj situaciji nego što je ova.“ Upitan na osnovu kojih informacija je DSS stekao ovakvu sliku o grupi The Residents, Popović je rekao da „u svetu koji je postao globalno selo, postoje toliki izvori informisanja“.

HAVE A BAD DAY: E, u ovom slučaju izvor informisanja nije bio internet ili preslušavanje albuma famoznih Stanara, ako ste na to pomislili, već jedno tragikomično polupismeno pismo otkucano na pisaćoj mašini koje su još 23. septembra poslala izvesna Srpčad potpisana kao Vladimir Spičanović i Silvana Mirčević, a koje su uputili najpre Svetom arhijerejskom sinodu Srpske pravoslavne crkve, a onda kopiju uručili upravi Kolarca i razaslali ga na još par adresa. U pomenutom pismu svašta se može pročitati, pa između ostalog i to da je koncert Residentsa „bogohulni i satanistički performans“, „kultna svetska ‘atrakcija’ strave i užasa“, „mračna, orgijastična seansa“… kojom Residentsi, „sigurno, ne slučajno, žele da oskrnave naš pravoslavni Praznik, pretenduju i na prostor u kome se okuplja beogradska kulturna elita“. Autori su zatim navođenjem naziva albuma i pesama Residentsa, te opisujući njihove „zastrašujuće, opskurno-bizarne maske“ i citirajući tekst koji je povodom najave koncerta u „Politici“ pisao Momčilo Rajin, ironično označen kao „dobro obavešteni, poznati rok kritičar“, izveli dokazni postupak o satanističkoj prirodi „američke družine“, da bi na kraju poentirali pozvavši Crkvu da „razmotri način na koji bi eventualno ova sramota i skrnavljenje moglo da se spreči, a da pritom ne izazovemo kontraefekat „glasa nevladinih organizacija“. „Mi bismo bili za radikalan nastup protesta“, preporučuju oni, „i tražili bismo zabranu izvođenja ovog koncerta, koji bi dodatno otrovao ionako omamljenu transom i folkom beogradsku omladinu.“ U Crkvi su pametno zaključili da ih se cela stvar ne tiče, ali ako neće oni – ima ko hoće.

Eto u kom buđavom sokaku Popovićevog globalnog sela su u DSS-u našli „izvor informisanja“ o radu i profilu Residentsa. Da se oni nisu „primili“ na ovo sočinenije i jednu potpuno nebitnu paškvilu digli na nivo nacionalnog problema, niko se ne bi ni okrenuo. Tipova koji ovakva sitna pisma pišu ima svuda, ali da jedna politička partija na osnovu ovako nečega sama sebi dodeljuje ekskluzivnu licencu na egzorcizam, usput odašiljući pravoslavne fatve kako joj se navije – e toga teško da ima.

HITLER WAS A VEGETARIAN: Nikada se do sada niti jedna stranka nije javljala saopštenjima povodom beogradskih koncerata niti im je padalo na pamet da upoređuje koncertnu agendu sa crvenim slovima u crkvenom kalendaru ili recenzira CD-ove, filmove, knjige i pozorišne predstave, ako se izuzme jedan od najsramnijih događaja u srpskoj kulturi kada su početkom devedesetih radikali i bigotni popovi prekinuli predstavu Sveti Sava u JDP-u. Sve do, evo, ništa manje bigotnih telala iz DSS-a.

Iako su se i organizatori i posetioci u subotu uveče osvrtali u očekivanju da vide pitoreskne likove iz Obraza ili iskežene majmunolike skinhede koji umeju da između redova pročitaju šta je bratija koja je u stanju da napiše ovakvo saopštenije, zapravo mislila, njih pred Kolarcom srećom nije bilo. Možda i zbog toga što čak ni ovakvi tipovi ovoga puta nisu hteli da ispadnu – glupi u društvu. Koncert Residentsa, koji je prošao i u sarkastičnoj osudi novog američkog militarizma, završen je dvadesetominutnim aplauzom.

Ono što je u svemu naročito ironično jeste da se ovako nešto desilo baš – Residentsima. Naravno da bi notorna glupost bila objašnjavati bilo kome da Residentsi imaju veze sa nacizmom koliko i Raša Todosijević, a sa satanizmom koliko i Zli dusi onog jurodivog Rusa. Istina, na vest o ovom saopštenju sami Residentsi rekli su da im tako nešto nije novo. U Americi su svojevremeno tamošnji najzadrigliji konzervativci jednom uspeli da im otkažu koncert. Da, pripadnici one Amerike s kojom se Residentsi već trideset godina sprdaju, oni Amerikanci koje DSS-ovci navodno toliko mrze, a na koje sve više tako nepodnošljivo liče.

Jeromonah Jovan (Ćulibrk): O čemu pevaju

„DSS ima apsolutno pravo da od umjetnosti traži odgovornost.Problem je u tome što je to učinio na potpuno pogrešnom mjestu „, kaže za „Vreme „jeromonah Jovan Ćulibrk

Kako se Demokratska stranka Srbije osetila pozvanom da ocenjuje tridesetogodišnji rad Residentsa, navodno braneći interese Srpske prvoslavne crkve, obratili smo se jeromonahu Jovanu Ćulibrku, odličnom poznavaocu popularne kulture, da prokomentariše ceo slučaj.
„Opšte je mjesto da The Residents predstavljaju jednu od najznačajnijih pojava u kulturi posljednje četvrtine dvadesetog vijeka i simbol intelektualnog u toj kulturi.

Upravo je njihov album Third Reich’n’roll sa istovremenim istraživanjima grupe The Red Crayola i konceptualista Art & Language (albumi Soldier Talk i Cangaroo) otvorio vrata jednoj od velikih tema osamdesetih: saodnosu ideologije i umjetnosti. Njihova je temeljna namjera da dokrajče modernističku nametnutu antitezu „apolitične“ i „angažovane“ umjetnosti i otvore put ka dubljem poimanju odnosa stvaraoca i zajednice i ozbiljnijoj međusobnoj odgovornosti.

Istumačeno jezikom Laibacha, koji je uostalom ove radove grupa The Residents i The Red Crayola osamdesetih učinio blueprintom najboljeg dijela svoje retorike, totalitarni režimi dokidaju iluziju autonomije umjetnosti („umjetničke slobode“) jer je svaka umjetnost politična (čitaj: odgovorna prema zajednici) po sebi. Ovako gledano, povratak „popičnosti“ i „amerikani“ u kulturi druge polovine osamdesetih visoko je relevantan politički čin koji je nagovijestio i umnogome omogućio militarizaciju zapadnog društva koju smo uskoro iskusili i na svojoj koži.

Sami The Residents svoju radikalnost platili su ako ničim drugim anonimnošću, koja im je s druge strane obezbjedila integritet i poštovanje koje je – nezavisno od ličnih naklonosti – nepodijeljeno među svima onima koji odbijaju da svoj život rascijepe na „novac“ i „zabavu“.

U tom smislu, DSS ima apsolutno pravo da od umjetnosti traži odgovornost. Problem je u tome što je to učinio na potpuno pogrešnom mjestu.

N.G.

Partija i demonologija

Ikonografija grupe The Residents nije za DSS bila prihvatljiva ni pre ni nakon održanog njihovog beogradskog koncerta, što potvrđuje u razgovoru za „Vreme“ i Svetlana Stojanović, predsednik Odbora za kulturu DSS-a: „Nemamo ništa protiv održavanja bilo kog koncerta, pa ni koncerta rok grupe The Residens. Smeta nam eksplicitno satanistička ikonografija koja je potpuno neprimerena datumu i mestu održavanja koncerta. Ilija Kolarac svoju zadužbinu nije namenio takvim manifestacijama. Ono malo novca koji srpska država, opelješena pre i posle 5. oktobra, može da izdvoji za kulturu, treba usmeriti na dostojno finansiranje institucija od nacionalnog značaja. Narodni muzej decenijama nije kupio nijednu sliku. Narodno pozirište grca od besparice. U Etnografskom muzeju zlatom vezeni eksponati propadaju zbog neadekvatne hemijske zaštite – a naše ministarstvo kulture finansijski, ili kako god, podržava gostovanje jedne rok grupe koja je važna malom broju ljudi. Pri tom ne obraća pažnju da li će time povrediti nečija osećanja. U Kolarčevoj zadužbini nikada do sada nije održan nijedan rok koncert. Ako je ovo prvi, sa satanističkom ikonografijom, na dan koji pravoslavcima nešto znači – da li je to nekakva poruka?

DSS se zalaže, i to veoma odlučno, za depolitizaciju kulture. Naši estetski stavovi nemaju nikave veze sa našom kulturnom politikom. Suština kulturne politike DSS-a je da se razdvoji ono što je nacionalna vrednost, što je od opšteg i javnog značaja, od nečeg što je značajno sada uskom krugu ljubitelja i što ima, i treba da ima, svoju tržišnu vrednost. Država treba finansijski i svakako drugačije da podrži nacionalnu baštinu i savremeno domaće stvaralaštvo. Zašto Ministarstvo kulture nije finansiralo gostovanje neke naše, domaće rok grupe u SAD. Nismo čuli da je američka država, nešto bogatija od Srbije, podržala finansijski, ili bilo kako, gostovanje grupe The Residents u Srbiji.“

Čije bi onda koncerte organizovali ljudi zaduženi za kulturu u vašoj partiji?

„Mi, kao politička stranka, ne bismo oranizovali nikave koncerte. Za svoje novce može da organizuje koncerte ko god hoće, kakve god hoće, ali ne baš gde god hoće i kad god hoće. Mi bismo doneli zakone koji bi kulturu ove zemlje preveli iz socijalizma u kapitalizam na takav način da zaštite nacionalnu baštinu i savremeno domaće stvaralaštvo. Nijedan zakon u oblisti kulture nije donet posle 5. oktobra. Tranzicija u kulturi ne postoji. To je sramno. Iznad svega smatramo da ova zemlja ima mnogo prečih problema nego što je gostovanje jedne rok grupe.“

A na čije bi koncerte u Srbiji najradije otišao Dejan Mihajlov, šef poslaničke grupe Demokratske stranke Srbije, on je za „Vreme“ izjavio: „Hm, da vidimo… Jamiroquai, The Cranberries ili Stinga.“

R.V.

Dragan Ambrozić, koncertna agencija B92

„Poražavajuće je da s organizatorom koncerta – Koncertnom agencijom B92 – niko iz DSS-a nije kontaktirao ni pre ni posle koncerta. Pre nego što su izdali saopštenje, ne samo da su mogli nego su i morali da provere sa organizatorom navode iz anonimnog pisma dojave koje im je u ovom slučaju bio jedini izvor informisanja, ukoliko su već želeli da se oglase. Nisu ništa proverili ni sa Kolarcem, koga navodno štite, a još manje sa Crkvom. Tako je politička partija spala na to da prosuđuje o slikaru po naslovu slike i u krajnjoj liniji, iz sasvim nejasnih razloga, arbitrira u umetničkim pitanjima. Međutim, najviše zabrinjava apsolutna neodgovornost prema posetiocima. Kao i u svakom velikom gradu, i u Beogradu postoje religiozni fanatici – šta bi bilo da se neki incident desio posle ovog saopštenja? Izgleda da je od bezbednosti 900 posetilaca, među kojima i 80 akreditovanih novinara (između ostalih i iz Ljubljane, Skoplja i Temišvara), mnogo važnije bilo ubrati dnevno-politički poen, što je veoma zabrinjavajući pokazatelj načina razmišljanja pojedinih političara. Koncertna agencija B92 već nekoliko godina organizuje prestižna strana gostovanja i uvek vodi računa o verskom kalendaru – ako ni zbog čega drugog, onda zbog toga što poklapanje koncerta i verskih obaveza može onemogućiti jedan broj zainteresovanih da dođu na koncert.

The Residents su se tokom 30 godina duge karijere bavili idolatrijom u svim njenim oblicima, kao i malograđanskim stanjem svesti, pa su se doticali i hrišćanske simbolike, ali to nema težinu religiozne poruke niti stava o bilo kojoj religiji. The Residents su nezainteresovani za religiju. ‘Demons dance alone’ (Demoni igraju sami) projekat je koji je nastao kao reakcija na stanje duhova u Americi posle 11. septembra 2001, posebno na hipertrofirani novi američki patriotizam. Njegova osnovna tema je malograđansko shvatanje ljubavi i večne sreće, čije dosezanje uvek neki đavo kvari – malograđaninština nikad ne uspeva da shvati da je taj đavo u njoj samoj, odnosno sadržan u njenim shvatanjima. Svi su izgledi da se jedna druga, domaća malograđanština, upecala na ovu jednostavnu poruku i nehotice odala kroz saopštenje jedne političke partije.“