Predsednik Demokratske alternative
Osnovni podaci: Rođen je 2. jula 1958. u Železniku, predgrađe Beograda. Osnovnu i srednju mašinsku školu završio je u Beogradu s odličnim. Diplomirao je na Mašinskom fakultetu 1982, 1986. magistrirao, a u martu 2000. doktorirao.
Oženjen Vesnom, imaju Tijanu i Filipa, žive u kući od 200 kvadrata na Košutnjaku koju su dobili od FMP-a i otkupili je.
U mladosti se bavio košarkom, igrao je za Partizan i Železnik, gde je kasnije bio i trener.
Slavi Svetog Vasilija Velikog (na taj dan izbačen je iz SPS-a).
Karijera: Radni vek počeo je kao asistent na fakultetu i kao inženjer u beogradskoj fabrici alatnih mašina „ILR Železnik“, a zatim i u rudarskom kompleksu „Kolubara“. Godine 1990. postaje generalni direktor propalog preduzeća Proleter. Menja mu ime u FMP Trejd. Proizvodi konzerve i limenke za pivo. Tada je dobio nadimak Li-men.
Politička karijera: Posednik mnogih političkih funkcija, tvrdi: „Nikad nisam živeo od politike i poslovne obaveze uvek su mi bile na prvom mestu.“ Bio je šef beogradskih socijalista, gradonačelnik Beograda, republički poslanik SPS-a, potpredsednik Vlade Srbije, predsednik Koordinacionog centra SR Jugoslavije i Republike Srbije za Kosovo i Metohiju, član Fonda za razvoj Srbije…
Tvrdi da je u politiku ušao“slučajno“, početkom devedesetih, s članskom kartom SPS-a, a hroničari su zabeležili da je prvo postao predsednik Mesnog odbora ove stranke, pa potom i član partije. „Nikad sebe nisam zamišljao kao političara. Imao sam averziju prema toj disciplini. Učio sam, igrao košarku, imao odlične ocene i bio neposlušan momak.“
Vrlo brzo je postavljen na mesto šefa beogradskih socijalista, gde je zamenio Aleksandra Bakočevića. O tome kako je postavljen na mesto šefa socijalista Beograda kaže: „Milošević je pozvao Radmilu Anđelković, tada glavnog kadrovika SPS-a, i upoznajući nas rekao joj kako sam ja novi predsednik Gradskog odbora. Istog popodneva sam postao najpre član, a onda i predsednik Gradskog odbora. Protivkandidat mi je bio Đoko Stojičić, a mnogi članovi su pitali mogu li uopšte da me vide pre glasanja.“
U julu 1992. godine izabran je za potpredsednika, a u februaru sledeće godine za predsednika gradske vlade. Kada su u decembru 1992. održani izbori, Čović je vodio izbornu kampanju SPS-a za Beograd koja je ostala upamćena po sloganu „Svi smo mi pomalo socijalisti“. Socijalisti su na tim izborima pobedili u Beogradu.
Sada je potpredsednik Vlade u kabinetu Zorana Đinđića.
Gradonačelnik: Za gradonačelnika Beograda izabran je u julu 1994, nakon smene Slobodanke Gruden. Na tom mestu je do februara 1997. godine. Kao gradonačelnik i „zaštitnik gradske imovine“ upamćen je po skidanju epiteta „nezavisni“ Studiju B i kao čovek koji je poslao policiju na štrajkače u jednom od pogona GSP-a u Novom Beogradu.
U vreme trajanja protesta Čović je odbijao da sazove konstitutivnu sednicu Skupštine grada na osnovu lažiranih izbornih rezultata. Kao zasluga mu se pripisuje i to da je intervencijom kod vrha Ministarstva unutrašnjih poslova izdejstvovao da policija izađe na ulice Beograda 24. decembra 1996. godine i razdvoji pristalice opozicije i režima.
Socijalista i opozicionar: Sredinom januara 1997. Čović je isključen iz SPS-a, uz obrazloženje da je svojim istupanjima naneo štetu partiji. Mesec dana kasnije oduzet mu je mandat republičkog poslanika. Dok je bio u SPS-u obećavao je: „Ako izađem iz SPS-a, zaboraviću na politiku.“ Kada je izbačen, Čović je objavio da će nastaviti da se bavi politikom, „jer to dugujem svim građanima koji veruju u političke principe i ciljeve za koje sam se oduvek zalagao“.
Odbivši ponude nekih lidera opozicije da im se pridruži, jula 1997. godine osnovao je Demokratsku alternativu.
Koordinator Saveza za promene (1998/99), kopredsednik koalicije DAN.
Kandidat DA na izborima za predsednika Srbije u septembru 1997. godine osvojio 99.133 (2,25) glasova birača (šesto mesto).
Čović je odigrao jednu od ključnih uloga 5. oktobra 2000. godine. Upućeni tvrde da je uoči demonstracija učestvovao u nabavci kamiona natovarenog oružjem, planirajući oružane metode. Režim ga je uoči 5. oktobra optužio da je glavni organizator štrajka rudara u rudniku „Kolubara“ kod Lazarevca. Istražni sudija Nebojša Simeunović, koji je odbio da pritvori Čovića, kasnije je pronađen mrtav u reci.
Državnik: „Ne možemo da pobijemo sve Albance niti oni mogu da pobiju sve nas“, objasnio je građanima Bujanovca svoj plan o suživotu na jugu Srbije.
Odlikovanja: Zlatna medalja Ministarstva inostranih poslova Slovačke Republike (2001). Godine 1992. uvršten u deset najuspešnijih menadžera Jugoslavije.
Principijelnost i tvrdoglavost: „Dosta razmišljam pre nego što postavim principe, ali kad ih definišem, ne menjam ih. Ne mislim da sam uvek u pravu, ali obično jesam. Kad sam siguran u svoj stav, jako sam tvrdoglav.“
Novčanik: „Ono što je Srbiji preko potrebno jeste decentralizacija, tačno definisanje da svako drži novčanik u svome džepu i da zna koliko ga košta zajedništvo.“
Opijum vlasti: „Faza u koju ulazimo pomalo liči na fazu lešinarenja za vlašću. Mnogima su se zacaklile oči i vide baš ovaj trenutak da baš oni dođu na vlast.“
Opsesija: „Jedan od naših najvećih problema je puno pogrešnih ljudi na političkoj sceni Srbije. Neka bude da sam i ja jedan od njih, ali meni politika nije opsesija niti mi ona predstavlja sve u životu.“
Ambicije: „Nemam ambicija za funkcije i vlast jer, da sam ih imao, mogao sam da ćutim i ostanem tamo gde sam bio. Ambicije su mi samo da popravim i da pomognem koliko znam i umem.“
Da li će se kandidovati za predsednika Srbije: „Nema potrebe da žurim. Ja jesam još mlad, ali imam dovoljno iskustva. Znam kako je kada se munjevito penjete uz sulundar, ali znam kako je i kad se iz njega pada.“
U petak, 1. avgusta, navršava se devet meseci od pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. Kako će, kada i gde stradalima biti odata pošta
Uključio sam radio, neku hrvatsku stanicu – Franjo Tuđman je upravo slao poruku Srbima da ostanu u svojim kućama, jer je počela akcija “Oluja”. U tom trenutku, a bilo je 5:02, 4. avgusta, započela je kanonada i nestalo struje, tako da Tuđmanovu poruku nisam saslušao do kraja. Jaka eksplozija odjeknula je u blizini – ležeći na podu, video sam kroz prozor da je pogođena zgrada u komšiluku poznata kao S-13, najviša u Kninu. Nigde u blizini nije bilo ni jednog jedinog vojnog objekta
Moji roditelji nikada nisu dozvolili da odlazak u Knin i Hrvatsku preraste u nedostižnu nostalgiju – na čemu sam im ja izrazito zahvalan – već se zadržavao u granicama posjete onima koji su se vratili. O ratu nikada nisu i ne pričaju mnogo, već su se uvijek vodili sjećanjima na predratni period života. Samo na moje veliko insistiranje počeo sam da kroz godine dobijam svjedočenja iz ratnih godina
Osim što su zaduženi da usmeravaju i legitimišu Vučićevu samovolju, to su ljudi kojima građani dolaze pod prozore da im zvižde. Po zemlji u kojoj se ministri kreću u tajnosti, poput razbojnika, sastaju sa lokalnim jatacima, pa brzo beže natrag. U Knjaževcu ih je čuvala Žandarmerija kada su obeležavali sto dana rada. Zato – poslednja Vučićeva vlada. Teško da će naći još voljnih da ih on ponižava, a građani preziru
U Srbiji su legalizovani lažni izbori, ona po tome nije izuzetak, ali ako je ikada postojala živa volja u narodu za promenom, taj moment se upravo događa. Ljudi kao da osećaju da ako to ne bude sada, predaja je potpisana i ostatku Srbije sledi ono što se dogodilo Srbima na KiM: sporo ali sigurno odumiranje zajednice koja nema nikakvu budućnost
Tužilaštvo je konačno počelo da prati trag novca i korupcije koja je možda dovela do pada nadstrešnice. Režimlije viču da je na delu “tužilački državni udar”, pokušaće da uzvrate udarac i biće, što reče Dragan J. Vučićević, „ili mi, ili oni“
Zbog čega Aleksandar Vučić organizuje nasilje ćacija i kapuljaša? Između ostalog i da bi tvrdio kako su „blokaderi“ izazvali revolt „tihe većine“. To bi mu predstavljalo povod za odvrtanje represije na maksimum sve tvrdeći da uspostavlja red i mir
Otići će i ova vlast, već im otkucava. Ali šta će ostati iza njih? Kakav će biti Beograd posle glavnog meštra rušiteljstva Aleksandra Vučića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
