“Stojim u kordonu, a moja ćerka mi viče ‘av, av, ubice’. Kako da postupim? Da mi narede – bacio bih pendrek i pancir i stao na stranu svog deteta”, kaže za “Vreme” policajac sa juga Srbije koji po potrebi radi u Policijskoj brigadi Beograd
Podrška pripadnika policije režimu Aleksandra Vučića “kruni” se svakog dana. To je vidljivo ne samo ljudima koji protestuju na ulici, nego i običnim građanima, čak i gledaocima televizija. Policajci se od početka januara, a sad je tek vidljivo u aprilu, indolentno ponašaju prema nalozima sa vrha vlasti. Ali ne direktno nego indirektno, preko šefova, koji im, preko volje – a samo njima znanim dogovorenim šiframa – izdaju naređenja kako da postupaju.
U Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu bili su veliki protesti, gde su šefovi i ministri dobijali nastupe besa zbog delovanja policije na terenu.
“Vidi, brate, ja jesam pukovnik policije, ali ne mogu narediti angažovanje mojih snaga ako nije zakonsko”, objašnjava za “Vreme” sagovornik iz MUP-a. “Meni Vučić ne sme da naređuje, a ni Dačić kao ministar, može samo direktor policije. Pomoćnike direktora ne računam, oni nisu ‘vlasni’. Između mene i ministra stoji zakon, a on je jači od nas!”
Ovaj policijski oficir čija su deca studenti i redovno učestvuju u protestima, kao roditelj konstatuje: “Ja da šaljem svoje ljude na svoju decu – nikad. Jer moja deca su u pravu!”
PODIZANJE PENDREKA
Ono što autor ovog teksta pouzdano zna jeste da je raspoloženje običnih policajaca u policijskim upravama širom Srbije ispod istorijskog minimuma još od 5. oktobra 2000 – ljudi gledaju u blokadama svoju decu, sestriće, bratanice…
“Stojim u kordonu, a moja ćerka mi viče ‘av, av, ubice’. Kako da postupim? Da mi narede – bacio bih pendrek i pancir i stao na stranu svog deteta”, kaže za “Vreme” policajac sa juga Srbije koji po potrebi radi u Policijskoj brigadi Beograd.
Slučaj u Novom Sadu, gde načelnik Policijske uprave i šef odeljenja kriminalističke policije tuku nemoćnog starca, predmet je sudskog postupka. A koliko li je tek takvih slučajeva po Srbiji?
Policija svoj posao, generalno, obavlja korektno osim kad se radi o onima iz Policijske brigade sa Banovog brda. Oni kao da su projektovani da štite vlast po svaku cenu. Njihov bivši komandant, pukovnik Dušan Puvača pokušavao je da rešava sukobe mirnim putem i u tome je imao uspeha, niko se na njega nije žalio. Nikad nije naredio da se na građane “podigne pendrek”, kako bi to rekao Aleksandar Vučić , osim ako se nije radilo o direktnom napadu na ovlašćena službena lica, a i tad je bilo minimalno. Sada ova brigada (i ne samo ona) reaguje instinktivno – prvo pendrek, pa onda “diplomatija”. Sadašnji
v. d. direktora policije Dragan Vasiljević iskusan je policajac, ali i nemoćan. Zapravo, stavljen je u v. d. stanje dok ne ode u penziju za godinu-dve.
Policija se raspada uzduž i popreko, i tu više niko ne može da im pomogne. Uzalud razne prekomande po horizontali i vertikali. Taj haos jedino ne vide ministar unutrašnjih poslova i njegovi najbliži saradnici.
“NAREDILI NAM”
Onda se dolazi do specijalnih jedinica, najviše plaćenih, Žandarmerije i SAJ. Žandarmerija, kao “udarna pesnica”, odavno je ministru postavila svoje uslove. Nisu oni protiv vlasti i spremni su da je štite, ali sa “čistim računima”. Komandant Žandarmerije, pukovnik Saša Kosović – bivši pripadnik “Crvenih beretki”, a potom i PTJ – smogao je snage da to ministru Ivici Dačiću i javno iskaže, ono što njegov prethodnik Dejan Luković nije mogao. A to je da će ta jedinica štititi Srbiju. Šta znači “štititi Srbiju”, veliko je pitanje. Takođe i da li je obećanje bivšeg pripadnika “Crvenih beretki” jače od onog koje je dao diplomac Policijske akademije Luković, školovan za taj posao.
Odeljenje za javni red i mir beogradske policije ključno je za izvršavanje zadataka tokom protesta. Svi rade u civilu i daju realne procene o broju prisutnih na nekom skupu, bolje nego svi ostali iz MUP-a. U 90 odsto slučajeva, reč je o školovanim mladim ljudima ili onim u srednjim godinama, dok ostalih 10 odsto zovu “cepanice” – došli preko veze. I ti ljudi imaju realne procene, ali onda njihovi šefovi to “friziraju” svojim nadređenim šefovima. Interesantno je i to što proteste prate i pripadnici Uprave Kriminalističke policije, Odeljenja za istraživanje ratnih zločina, pa čak i Interpola. Na pitanje zašto, odgovaraju: “Naredili nam”. Neki od njih se maltene izvinjavaju što su tu zatečeni.
Izvor “Vremena” iz vrha MUP decidno je rekao: “Vasiljevića (v. d. direktora policije) znam decenijama i on nikad ne bi prekršio zakon. Može sve narediti osim da policija napadne mirnu decu. To mu nije svojstveno. Bio je godinama načelnik u Novom Pazaru, odakle je rodom. Ono što se malo zna jeste da su zahvaljujući Vailjeviću studenti iz Novog Pazara nesmetano došli do Beograda”.
Inače, brojni policajci govore da se MUP raspada. Više se ništa ne zna – ni kad dežuraju, ni za šta su odgovorni, a čuvanje “Ćaćilenda” je priča za sebe.
U petak, 1. avgusta, navršava se devet meseci od pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. Kako će, kada i gde stradalima biti odata pošta
Uključio sam radio, neku hrvatsku stanicu – Franjo Tuđman je upravo slao poruku Srbima da ostanu u svojim kućama, jer je počela akcija “Oluja”. U tom trenutku, a bilo je 5:02, 4. avgusta, započela je kanonada i nestalo struje, tako da Tuđmanovu poruku nisam saslušao do kraja. Jaka eksplozija odjeknula je u blizini – ležeći na podu, video sam kroz prozor da je pogođena zgrada u komšiluku poznata kao S-13, najviša u Kninu. Nigde u blizini nije bilo ni jednog jedinog vojnog objekta
Moji roditelji nikada nisu dozvolili da odlazak u Knin i Hrvatsku preraste u nedostižnu nostalgiju – na čemu sam im ja izrazito zahvalan – već se zadržavao u granicama posjete onima koji su se vratili. O ratu nikada nisu i ne pričaju mnogo, već su se uvijek vodili sjećanjima na predratni period života. Samo na moje veliko insistiranje počeo sam da kroz godine dobijam svjedočenja iz ratnih godina
Osim što su zaduženi da usmeravaju i legitimišu Vučićevu samovolju, to su ljudi kojima građani dolaze pod prozore da im zvižde. Po zemlji u kojoj se ministri kreću u tajnosti, poput razbojnika, sastaju sa lokalnim jatacima, pa brzo beže natrag. U Knjaževcu ih je čuvala Žandarmerija kada su obeležavali sto dana rada. Zato – poslednja Vučićeva vlada. Teško da će naći još voljnih da ih on ponižava, a građani preziru
U Srbiji su legalizovani lažni izbori, ona po tome nije izuzetak, ali ako je ikada postojala živa volja u narodu za promenom, taj moment se upravo događa. Ljudi kao da osećaju da ako to ne bude sada, predaja je potpisana i ostatku Srbije sledi ono što se dogodilo Srbima na KiM: sporo ali sigurno odumiranje zajednice koja nema nikakvu budućnost
Ako je ovo još jedan Vučićev igrokaz neće se dogoditi ništa. Ukoliko je delovanje Tužilaštva za organizovani kriminal zaista primena zakona, onda su hapšenja zbog korupcije u slučaju pada nadstrešnice udarac u kičmu režima koji počiva na bezakonju
Tužilaštvo je konačno počelo da prati trag novca i korupcije koja je možda dovela do pada nadstrešnice. Režimlije viču da je na delu “tužilački državni udar”, pokušaće da uzvrate udarac i biće, što reče Dragan J. Vučićević, „ili mi, ili oni“
Zbog čega Aleksandar Vučić organizuje nasilje ćacija i kapuljaša? Između ostalog i da bi tvrdio kako su „blokaderi“ izazvali revolt „tihe većine“. To bi mu predstavljalo povod za odvrtanje represije na maksimum sve tvrdeći da uspostavlja red i mir
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
U društvu u kojem više od trideset godina vlada zaglušujući muk u odnosu na devedesete, u kojem smo okruženi muškarcima koji nose neobrađene traume sa ratišta, svaka iskrena reč koja doprinosi suočavanju, posebno izrečena u momentu duboke krize i potrage za pravdom, isceliteljska je
