Spor između Sinoda i jednog episkopa ne znači da je na pomolu raskol, ali svedoči da u vrhu Crkve ne vlada harmonija. Prosto: i episkopi su, poput političara, samo ljudi
BOGOSLUŽENJE BEZ KONTAKTA: Pećka patrijaršija, 4. mart
Kada je nekoliko godina pre NATO bombardovanja i uvođenja protektorata na Kosovu i Metohiji vladika Artemije, u potrazi za mirnim rešenjem kosovskog problema, započeo diplomatsku misiju, pojedini episkopi predvođeni mitropolitom Amfilohijem nisu imali razumevanja za njegovo političko angažovanje, sa posebnim osvrtom na susrete sa „omraženom Medlin Olbrajt“. Još manje im se dopadala vladičina javna kritika Miloševićevog režima, otvorena saradnja s predstavnicima međunarodne zajednice po dolasku misije UN-a na Kosovo i osnivanje Srpskog nacionalnog veća Kosova i Metohije. Vladika Artemije opet je „sam protiv svih“, jedino što su sada uloge zamenjene.
Nije taj sukob od juče: počeo je pre tri godine, povodom potpisivanja Memoranduma o razumevanju i dogovorenim opštim principima za obnovu objekata SPC-a na Kosovu i Metohiji porušenih u nemirima od 17. marta 2004, koji su potpisali patrijarh Pavle, tadašnji ministar kulture Kosova Astrit Haračaj i predstavnik UNMIK-a Rao Bjala. Uprkos stavu Sinoda, vladika Artemije se tom sporazumu usprotivio uz obrazloženje „da oni koji su rušili srpske manastire i crkve sada ne mogu da učestvuju u njihovoj obnovi“, da se „Sinod grubo nekanonski meša“ u njegovu nadležnost, da Memorandum predstavlja „bombu“ za njegove napore da sačuva narod i Crkvu na Kosovu i, na kraju, da time Sinod na posredan način priznaje albansku vlast na Kosovu.
Na to je Amfilohije konstatovao da „naša Crkva nije partijski uniformisana organizacija, a nije ni totalitarna, kako se govori, nego u njoj svako ima ličnu odgovornost i slobodu da izrazi svoj stav“, ali da je „jasno da se sinodske odluke moraju poštovati“.
„Episkop Artemije je odrastao čovek i verujem da će konačno prihvatiti odluku Sinoda. Na području Kosova i Metohije, odnosno Raško-prizrenske eparhije je i Pećka patrijaršija, koja je pod direktnom ingerencijom patrijarha, tako da niko ne može da bude isključiv, još manje da sebe proglasi jedino odgovornim za ono što je nadležnost cele Crkve, države i naroda“, izjavio je tada za medije mitropolit Amfilohije uz ocenu da „nije dobro da se episkop sa Sinodom dopisuje preko medija, jer to stvara potpuno pogrešnu sliku o Crkvi i daje utisak da u njoj postoji raskol, kojeg ima samo u glavama onih koji ne znaju šta je Crkva, a ne žele dobro ni Crkvi ni narodu“.
Tik pred zasedanje Sinoda Srpske pravoslavne crkve u Pećkoj patrijaršiji početkom ovog meseca, vladika Artemije je naredio svojim podređenima – monaštvu i sveštenstvu – da se uzdrže od bilo kakvih kontakata sa predstavnicima „nelegitimne šiptarske vlasti“ i EULEX-a, kao i sa predstavnicima država koje su priznale nezavisnost Kosova, da ne razgovaraju, ne primaju u posetu i ne odazivaju se na pozive bilo kojim povodom. Sve to zbog jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, odluke Evropske unije da pošalje svoju misiju bez odluke Saveta bezbednosti UN-a i pojedinačnog priznavanja nezavisnosti južne srpske pokrajine od strane nekih država, uz upozorenje da će „nepoštovanje i ogrešenje o ovu našu odluku biti strogo sankcionisano“.
Na konferenciji za novinare posle zasedanja Sinoda, mitropolit Amfilohije je izjavio da naredbu vladike Artemija nije pročitao, ali da je siguran da „niko ne dovodi pod znak pitanja opštenje sa predstavnicima UNMIK-a i KFOR-a… Drugo pitanje je dolazak nekih drugih organa koji nemaju saglasnost Ujedinjenih nacija.“ Obrazložio je da se komunikacija sa privremenim organima vlasti na Kosovu (i Metohiji) mora nastaviti jer „bez komunikacije ne bi bio moguć opstanak našeg naroda, naših svetinja i svih koji žive u Pokrajini“, kao i da su članovi Sinoda do Pećke patrijaršije i došli u pratnji KFOR-a.
U svom reagovanju na stav mitropolita Amfilohija, Artemije je ocenio da je ovaj (opet) načinio kanonski prekršaj direktno se mešajući u poslove episkopa i eparhije za koju nije nadležan, nazivajući njegovo ponašanje neprimerenim. „Mitropolit sebi daje za pravo, kao da upravlja SPC-om mimo postojećih episkopa, što nije dopušteno. Takvo njegovo javno iznošenje stava mom sveštenstvu i monaštvu podstrek je na neposlušnost i pobunu protiv svog episkopa, što je nedopustivo u životu Crkve.“
U zvaničnom saopštenju Raško-prizrenske eparhije naglašava se da „izjavom u Pećkoj patrijaršiji, Njegovo visokopreosveštenstvo, iako građanin druge države, direktno se svrstalo ne samo protiv stava nadležnog episkopa Artemija nego i vlade i Narodne skupštine Republike Srbije, koji su bezakonu tvorevinu nastalu 17. februara otvoreno nazvali lažnom državom“, da „ovaj istup i izjava mitropolita Amfilohija predstavljaju pokušaj pravdanja dosadašnjih mnogobrojnih propusta i pogrešnih poteza koji su pod njegovim uticajem povlačeni od strane Svetog Sinoda, kako bi se istrajavanjem na već trasiranom kursu, iako pogibeljnom za srpski narod i srpske interese, stvorio privid uspešnosti i ispravnosti“.
Aktuelni sukob dvojice episkopa je, u stvari, ni oko čega: ni Artemije, kao ni Amfilohije, ne priznaje legitimitet EULEX-a. S druge strane, obojica su za saradnju sa KFOR-om i UNMIK-om, kao i sa „privremenim kosovskim institucijama“, ali ne baš i sa kosovskom vladom. Razlikuju se samo u jednom: u opredeljenju za ovu ili onu političku opciju. Čim izbori prođu, i ovaj će se sukob izgladiti.
Na kraju će za sve (opet) biti krivi zlonamerni mediji što prenose izjave vladika, sve priželjkujući raskol u Crkvi.
Uzgred, na internet sajtu Patrijaršije (www.spc.yu) nema Artemijevih, a na sajtu Raško-prizrenske eparhije (www.eparhija–prizren.com) Amfilohijevih izjava, već samo komentara na ono što je onaj drugi rekao.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
“Ljubavi smo naučili vatru, da zemlja nam više ne gori”. To je stih Vaska Pope, jednog od naših najvećih pesnika koji je rođen u selu Grebenac, na obodu Deliblatske peščare, u jednom od naselja koja su direktno bila ugrožena vatrom. Uprkos nadljudskim naporima vatrogasaca, dobrovoljaca i meštana, uprkos pomoći koju studenti i građani šalju nemajući šta drugo da čine, uprkos apelima da se ranije zatraži strana pomoć, šumski požar u Pesku se ovog leta sasvim oteo kontroli i nastala je šteta koja će se sanirati decenijama. Neko bi mogao da zaključi kako je Pesak u plamenu parabola današnje Srbije solidarnih građana i studenata kojima vlada zloćudni režim koji nije dostojan da štiti ekosisteme kakva je Peščara, da čuva naša prirodna blaga, našu zemlju
Uprkos tome što nema jasnog diskontinuiteta u radu Sektora za vanredne situacije, opšti utisak stručne javnosti je da reakcija na požar u Deliblatskoj peščari nije bila adekvatna. Na retkim snimcima videlo se da vatrogasaca nema dovoljno, da su u pomoć priticala lokalna dobrovoljna vatrogasna društva i da je prisustvo tehnike neprimereno veličini požara. Komentatorima su u oči upadale najčešće dve činjenice – da su u Peščari korišćeni kamioni cisterne FAP i TAM, koji se ne proizvode 40 i više godina
Velike nejednakosti među decom, preobimni programi, loš položaj nastavnika, nedostatak kadra i sve veća centralizacija, neke su od neuralgičnih tačaka naših osmogodšnjih škola, kaže za “Vreme” profesor Aleksandar Baucal. Kakvo nas onda sutra čeka? Zašto svi đaci osmog razreda iz Srbije u proseku zaostaju za vršnjacima iz Evropske unije i kako to promeniti? Kako u tom duhu učitelj Predrag Starčević, čovek kome je njegov posao misija, uči decu pravim vrednostima
Kultura sećanja: 26 godina od ubistva bivšeg predsednika Predsedništva Srbije
Otmica Ivana Stambolića usred dana u Košutnjaku bila je i poruka svima koji su se suprotstavljali režimu. Ako vlast odluči da nestaneš, neće biti ni svedoka, ni tragova, ni istrage. Neće biti čak ni vesti da te nema. O tome koliko je država bila pretvorena u sredstvo privatnog opstanka na vlasti govori i zaključak suda: pripadnici JSO i čelnici Resora državne bezbednosti nisu delovali kao samostalna kriminalna grupa, već su državni aparat sile upotrebili za očuvanje političke vlasti jednog čoveka
Za samo dve godine, od početka rata u Gazi oktobra 2023, izvoz srpske municije za Izrael povećao se 42 puta i tokom 2025. i početkom ove godine dostigao 133 miliona dolara. Sve to uprkos izjavi predsednika Aleksandra Vučića juna prošle godine da Srbija obustavlja sav vojni izvoz. Samo u prva dva meseca 2026. organizovano je 14 kargo letova za Izrael, u poređenju sa 32 tokom čitave 2025. Vojne veze nisu jednosmerne. Izraelski “Elbit Systems” je krajem 2024. Srbiji prodao savremene artiljerijske sisteme, dronove i opremu u vrednosti od 335 miliona dolara. Opremu je vlast u Beogradu upotrebila za masovno praćenje svojih protivnika
Dobar deo režima rehabilitira Mladića zbog rehabilitacije vlastitog ratnog i političkog puta. Pogani mit o junačkom generalu potreban im je kako bi predstavili čitav srpski narod kao njegove i svoje saučesnike
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
