Mašinica mala dreš

Zbog povećanja efikasnosti rada i smanjenja troškova poslovanja javnih preduzeća, ranih dvehiljaditih započeto je njihovo rasparčavanje, odnosno odvajanje sporednih delatnosti u obaška preduzeća i njihova privatizacija. Jer zaista, šta će nacionalnom prevozniku hotel ili radionica za održavanje aviona, zašto bi železnica imala odmarališta, restorane, kafane i skladišta, šta ima jedan rudnik, koji je deo „Elektroprivrede Srbije“, da se bavi građevinskim radovima, trgovinom, proizvodnjom nameštaja, zašto mora da ima stalno zaposlene čuvare i čistačice, ako može da ih iznajmi, zašto bi se bavio transportom, kad mu je zadatak da vadi ugalj i da hrani termoelektrane. Ukratko, sva javna preduzeća ima da se bave samo svojim osnovnim delatnostima.

U skladu sa tim, Upravni odbor Javnog preduzeća rudarski basen „Kolubara“ doneo je odluku o osnivanju, između ostalih, preduzeća „Kolubara-građevinar“, sa osnovnom idejom, bar je tako tada predstavljeno, da budu privatizovana, jer privatna preduzeća su efikasnija, državu ne koštaju ništa, a preko poreza pune budžet i sve tako u tom smislu.

PROMENA PLANA: Osnivački ulog je bio po četvrt miliona dolara u novcu, dok je na ime nenovčanog kapitala upisano nešto više od 1.700.000 dolara. Na dan osnivanja na račun je „leglo“ 45.000 dolara, a osnivač se obavezao da će resto uplatiti najdalje u roku od dve godine. Osnivanje ovog preduzeća, aminovala je Vlada 13. novembra 2003. godine. Amin je u formi „daje se saglasnost na Odluku Upravnog odbora…“ objavljen u „Službenom glasniku“, a potpisao ga je jedan od mnoštva potpredsednika „dosovske“ vlade – mr Miodrag Isakov.

Tokom sledeće dve godine, Upravni odbor „Kolubare“ je u tri navrata odluke o osnivanju ovog preduzeća menjao i dopunjavao: podizan je osnivački ulog, kako novčani tako i onaj u objektima, stvarima i opremi, obogaćen i pravima. Ove izmene je vlada poznata kao „Koštuničina“ uredno aminovala u istoj kratkoj formi – „Daje se saglasnost na izmene i dopune Odluke…“, a amine je potpisivao potpredsednik vlade dr Miroljub Labus, da bi, dve godine po osnivanju, vlada donela odluku da preuzme osnivačka prava od „Kolubare“, što je objavljeno u Službenom glasniku od 30. decembra 2005. godine. Kao i prethodne tri, i ovu Odluku, ali ovog puta u formi osnivačkog akta, potpisao je dr Miroljub Labus u svojstvu potpredsednika vlade.

Tri meseca pre objave preuzimanja, početkom septembra, Upravni odbor „Kolubare“ doneo je odluku o tome – da „Građevinar“ pređe državi u ruke na upravljanje i staranje, početkom oktobra u vladu je stiglo Obaveštenje o odluci koje su potpisali tadašnji ministar rudarstva i energetike Radomir M. Naumov i Dragan Tomić, tada prvi čovek „Kolubare“, a sada prvi na listi uhapšenih. Koji dan kasnije, u Prvom opštinskom sudu overen je ugovor o prenosu osnivačkih prava koji su potpisali generalni direktor „Elektroprivrede Srbije“ dr Vladimir Đorđević i ministar Naumov. Prema ugovoru o preuzimanju, država je preduzeće preuzela bez nadoknade. U trenutku preuzimanja, nenovčani osnivački ulog „Građevinara“ narastao je na skoro deset miliona dolara.

Popis „Građevinarovih“ delatnosti ima više od 70 stavki, od vađenja kamena, krečnjaka, sirovog gipsa, kaolina, azbesta, kvarcnog peska, šljunka i „ostalih ruda i kamena“, preko proizvodnje rezane građe, građevinske stolarije, nameštaja, pa grubih zemljanih radova, izgradnje puteva, pruga, brana i aerodromskih pista, objekata visokogradnje sa sve završnim zanatskim radovima, zatim trgovine robom široke potrošnje, prodaje motornih goriva na malo… sve do, što će se pokazati kao najznačajnije delatnosti – iznajmljivanja građevinskih mašina i trgovine na veliko čvrstim, tečnim i gasovitim gorivom.

U odeljku u kome se uređuju prava i obaveze navodi se da osnivač ima prava upravljanja, da učestvuje u odlučivanju o raspodeli dobiti, o raspodeli likvidacione mase, da ima prava da bude informisan a da mu je osnovna obaveza da uplati osnivački kapital u novcu, odnosno „upiše“ nenovčani kapital – objekte, stvari i opremu.

UPRAVLJAM JA, UPRAVLJAŠ TI: Po onom prvom osnivačkom aktu, za oba preduzeća predviđeno je da Upravni odbor upravlja, Nadzorni nadzire, a Direktor rukovodi, da direktora imenuje Upravni odbor, da četiri člana Upravnog odbora postavlja Osnivač, a dva biraju zaposleni, da dva člana Nadzornog odbora imenuje osnivač, a jednog zaposleni, s tim da članovi uprave – Upravnog i Nadzornog odbora ne mogu istovremeno biti osnivači ili članovi uprave nekog drugog preduzeća slične delatnosti, niti preduzetnici koji obavljaju takvu delatnost.

Prema ovom potonjem – „vladinom“, glavnu reč u upravljanju ima Skupština društva koju imenuje Osnivač, dakle Vlada, s tim da nije precizirano koliko članova Skupština ima, a kako je Vlada jedini član društva i Skupština može biti i jednočlana. Inače, Skupština imenuje i razrešava direktora, donosi godišnji plan rada, odobrava finansijske izveštaje, imenuje internog revizora, povećava i smanjuje osnivački kapital, daje odobrenja „na pravne poslove direktora“, i uopšte uzev tako to. Nadzornog odbora, naravno, nema.

Takođe, netragom je nestalo ograničenje da članovi uprave ne mogu da se bave istim ili sličnim poslom u nekom drugom društvu, niti da budu preduzetnici u istoj branši. Tako je i ispalo da Dragan Tomić kao direktor „Građevinara“ iznajmljuje građevinske mašine od firme čiji je suvlasnik.

SPECIJALNE VEZE: Prelazne i završne odredbe Odluke o osnivanju „Građevinara“, koju je aminovala vlada Zorana Živkovića, sadržavale su klauzulu po kojoj su „Osnivač i društvo u obavezi da zaključe Ugovor o prodaji proizvoda i usluga od strane Društva Osnivaču za period od dve godine“, kao i da „Osnivač Društvu obezbeđuje sredstva koja mu, prema poslovnom planu usvojenom od strane Upravnog odbora Društva, budu nedostajala u tom periodu“. Prevedeno na srpski, za sve poslove za koje je „Građevinar“ registrovan „Kolubara“ mora baš njega da angažuje, bez obzira što bi neko drugi to uradio bolje, brže i jeftinije, a u slučaju da „Građevinar“ nije kadar da obavi posao, „Kolubara“ je dužna da mu obezbedi sredstva da može.

Ova klauzula o specijalnim vezama, protivna tržišnoj privredi, opravdavana time da je „Građevinaru“ potrebno neko vreme da stane na svoje noge, da zapošljava više stotina radnika, da se toliko preduzeće ne može tek tako gurnuti u tržišnu utakmicu, ali da su zato te specijalne veze ograničene na dve godine, a posle šta bude.

I bilo je: taman kad je taj rok iscureo, država je preuzela osnivačka prava, a u prelaznim odredbama je precizirano da će se poslovni odnosi između Društva i Osnivača prethodnika uređeni ugovorima o isporuci dobara, odnosno pružanju usluga i izvođenju radova nastaviti na način utvrđen tim ugovorima i da će to trajati sve dok Društvo posluje sredstvima u državnoj svojini. Time je kanal za oticanje novca betoniran.

KAKO (SE) RADI: Na površinskim kopovima teške građevinske mašine – bageri, dozeri, utovarivači, damperi stalno imaju posla, jer da bi rotacioni bager došao do uglja mora da se skloni zemlja koja je iznad njega, a tamo gde je ugalj već iskopan, „otkrivku“ te iste mašine vraćaju. Zbog toga rudnik obično ima svoju mehanizaciju. Međutim, nije jednostavno tu mehanizaciju dimenzionisati, jer posla nekad ima više, nekad manje, a kako je najskuplja ona mašina koja ne radi, rudnik (obično) u svom vlasništvu ima samo ono što je stalno angažovano, a kad ima više posla, dodatnu mehanizaciju angažuje „sa strane“. Tako je uvek bilo i tako će uvek biti, ne samo ovde, nego svuda.

Tako je, recimo, Rudnik bakra „Majdanpek“, u vreme „one“ Jugoslavije, pored sopstvene mehanizacije na kopovima, za skidanje otkrivke angažovao GP „Komgrap“. U tom slučaju, posao se ugovara „đuture“: proceni se koliko toga ima da se iskopa i na koju razdaljinu mora da se prenese, ugovori se cena i kvit posla. Tako je trebalo da bude i u ovom slučaju, ali nije.

Naime, potreba za mehanizacijom je naglo porasla baš u vreme „Koštuničine“ vlade. Štaviše, rasla je iz godine u godinu da bi „pik“ dosegla baš pred izbore 2007. godine, a kako je „Građevinar“ raspolagao samo sa onim sa čime je raspolagao, morao je da angažuje mašine sa strane, da ih iznajmi od privatnika koji ih imaju.

GDE SU PARE?: Ni tome ne bi imalo (mnogo) šta da se zameri da su mašine plaćane prema učinku, kako se to inače radi, a ne prema vremenu koje je mašina provela na radilištu. Naime, svaka radna mašina pod obavezno ima brojač moto-časova, koji meri angažovanu snagu motora po jedinici vremena. Tako, kad mašina radi punom snagom, broj moto-časova poklapa se sa brojem „običnih“ sati, ali kad se premešta sa mesta na mesto, za šta je potrebna samo četvrtina ili petina snage, brojač moto-časova se „vrti“ četiri ili pet puta sporije nego onaj koji meri realno vreme, kad mašina radi „na leru“, za ceo dan neće napabirčiti nijedan moto-čas, a kad motor ne radi, ne radi ni brojač: nigde, sem u „Kolubari“, ne postoji mašina, sem rotacionog bagera, kojoj se broj moto-časova poklapa sa radnim vremenom rukovaoca. Ali, ko te pita?

I zaista, niko ništa nije pitao. Da li zato što nije smeo, da li zato što nije hteo, neka kaže istraga. Kako god da bilo, mašinica je iz godine u godinu bila učinkovitija, protegla se i van samog kopa: posao sa iznajmljivanjem mašina se toliko razvio da su ih kupovali bakalini, glumci, sveštenici da bi ih iznajmili „Kolubari“, naravno samo ako su bliski ovome ili onome i ako deo proslede „tamo gde treba“. Ovo poslednje je pretpostavka, ali vrlo osnovana pretpostavka: teško je poverovati da neko nekome obezbedi laku zaradu, a da za uzvrat ništa ne traži.

U ovom turnusu uhapšeno je sedamnaestoro, što bivših, što sadašnjih direktora „Kolubare“, što „biznismena“, vlasnika firmi koje su mašine iznajmljivali. Prema onom što je iz istrage procurelo, osumnjičeni direktori listom okrivljuju Dragana Tomića, da su po njegovim nalozima angažovali mehanizaciju privatnih preduzeća, upisivali uvećavane radne naloge, čak i izmišljali poslove, radi naplate, a koji nikada nisu ni bili izvedeni.

Sa druge strane, Tomić tvrdi, prenose „izvori bliski istrazi“, da je sve radio u skladu sa ovlašćenjima koje je imao, jer Skupština o svemu odlučuje, a on je samo sprovodio te odluke. Dobro, malo se zaneo u tom „sprovođenju“ odluka, pa je okrenuo „curak“ para i u svoju firmu, izvesno je da je koja kapljica od drugih curaka kod njega završila, ali zašto je on prvi na listi osumnjičenih? Gde su oni „iznad“? Kao da je baš on sam sve organizovao. Gde su članovi Skupštine koji donose planove, koji odobravaju finansijske izveštaje, koji daju odobrenja na pravne poslove direktora… Uostalom, šta je sa tom Vladom koja imenuje Skupštinu, koja upravlja društvom, odlučuje o raspodeli dobiti. Nije bila obaveštena? A šta ćemo sa naših 100 miliona evra koji su otišli „tamo negde“? I gde je to „tamo negde“?

VLADA VOJISLAVA KOŠTUNICE…foto: a. anđić

…I ODLUKE O »KOLUBARI«: Odluka o osnivanju »Građevinara«…

…i odluka o prenosu osnivačkih prava