Novi nalazi Demostata, o kojima „Vreme“ piše u idućem broju, pokazuju da su građani nepoverljivi prema svim političkim institucijama osim predsednika, da su nezadovoljni svim aspektima vlasti, ali da su, načelno, zadovoljni svojim životom
Dve trećine građana Srbije zadovoljno je „svojim životom u celini“, pokazuje novo istraživanje Demostata. Nezadovoljan je tek svaki deveti ispitanik (11) odsto, kod ostalih su osećaji pomešani.
Dalje brojke sugerišu da postoji izvesno ograđivanje od politike po sistemu „imam svoj mali svet i oko njega Kineski zid“.
Jer, kada se gleda koji faktori utiču na opšte zadovoljstvo životom, onda su to najviše sopstvena stambena situacija, porodica i međuljudski odnosi na radnom mestu.
Daleko najmanje na zadovoljstvo ljudi utiču njihov uticaj na odluke u opštini ili mesnoj zajednici, i još manje opšte političko stanje u zemlji.
Ovo istraživanje naslovna je tema idućeg broja „Vremena“ koji na kioske stiže u četvrtak (10. oktobar).
Ne veruje se ni partijama vlasti ni opozicije
O istraživanju za „Vreme“ piše sociolog Srećko Mihailović, glavni istraživač Demostata, koji analizira i moguće nelogičnosti.
Naime, ljudi su nezadovoljni gotovo svime što vlast radi. Recimo, borbom protiv kriminala i korupcije nezadovoljno je čak dve trećine ljudi, a zadovoljno samo 13 odsto. Istovremeno, policija uživa najviše poverenja (nisu mereni vojska i crkva) sa 47 naspram 28 odsto.
Ljudi su nezadovoljni i sudstvom (53 odsto naspram 14 odsto zadovoljnih), školstvom (53 prema 21), zdravstvom (49 prema 22), stanjem demokratije (44 prema 29) i jedino je nešto više zadovoljnih javnim uslugama poput saobraćaja i čistoće.
Građani nikome ne veruju – osim predsedniku Aleksandru Vučiću. Njemu veruje 49 odsto naspram 36 odsto nepoverljivih. Očajno je nisko poverenje u stranke vlasti (15 odsto) i opozicije (6 odsto).
Šta sa tim?
„Da li će narod koji je zadovoljan životom, nezadovoljan radom vlasti i nema poverenja u političke institucije, većinski da se angažuje (na izborima, u protestima i bilo gde) na strani onih koji su na vlasti ili na strani onih koji bi da tu vlast promene?“, pita se Mihailović u tekstu.
„Mislim da je to malo verovatno dok je vlast ovakva kakva je, dok su opozicione partije ovakve kakve su, a organizacije civilnog društva i društvena elita ovakve kakve su“, zaključuje.
Ceo tekst Srećka Mihailovića i istraživanje Demostata čitajte u „Vremenu“ od četvrtka (10. oktobar). Ovde se možete pretplatiti na štampano ili digitalno izdanje
Kako su studenti prozreli i prezreli naprednjački režim? Zašto umesto naivnosti pokazuju zrelost? Šta Vučić nikada neće moći da razume? Kolika je visina njegove autoritarne temperature? I zbog čega sve više liči na svoj lik sa Koraksovih i Petričićevih karikatura
Kako se osećaju i šta danas misle roditelji i braća i sestre mladića pobijenih 14. decembra 1998. godine u Peći? Zbog čega je Aleksandr Vučić 2013. izjavio da ima saznanja da ovaj zločin nisu izvršile osobe albanske, već srpske nacionalnosti? Zašto nikad nije htio da primi porodice žrtava i, uprkos više puta ponovljenim obećanjima, podeli s njima informacije za koje je tvrdio da ih poseduje? I dokle je stigla istraga o ovom zločinu
Srednje ocene (pa i ocene uopšte) više skoro ništa ne znače jer SNS armija ocenjuje slično kao što i glasa. Dakle, “Aci pet, njima svima jedan (ili nula, ako može, obavezno nula)”. A naročito onima koji se u nekom trenutku izdvajaju kao akutno ili potencijalno opasni po režim. Što znači da se lavina negativnih ocena dobijena od strane režimskih glasača može tretirati maltene i kao svojevrsni opozicioni orden. Hoću reći da je u ocenjivanju sve manje nijansi, a upravo su nijanse ovde nekad bile važne
Tragedija od 1. novembra na stanici u Novom Sadu ogolila je čitav sistem i pokazala pravu sliku ovog režima. Nova pobuna bila je neminovna. Protesti zbog državnog nemara i propusta sistema započeti u maju 2023. godine ponovili su se i u jesen. Ovog puta režim nije mogao da kaže – nije do nas. Krv prolivenu ispred Železničke stanice u Novom Sadu ne može da opere
Učimo studente da je teži put – put znanja i poštenja – jedini ispravan. A onda oni vide bezbrojne afere u visokom školstvu i kako se lako prečicom dolazi do diploma i posla. Jasno im je šta se dešava i to je jedan deo ovog fenomena, gde nam poručuju da više ne žele da uče
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Predsednik se uvišestručuje po televizijama proglašavajući iznošenje političkih zahteva nasiljem, a nasilje koje vrše on i njegovi politikom. U čemu je razlika?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
