Mala srpska šizofrenija: Građani nezadovoljni svime osim životom

Dve trećine građana Srbije zadovoljno je „svojim životom u celini“, pokazuje novo istraživanje Demostata. Nezadovoljan je tek svaki deveti ispitanik (11) odsto, kod ostalih su osećaji pomešani.

Dalje brojke sugerišu da postoji izvesno ograđivanje od politike po sistemu „imam svoj mali svet i oko njega Kineski zid“.

Jer, kada se gleda koji faktori utiču na opšte zadovoljstvo životom, onda su to najviše sopstvena stambena situacija, porodica i međuljudski odnosi na radnom mestu.

Daleko najmanje na zadovoljstvo ljudi utiču njihov uticaj na odluke u opštini ili mesnoj zajednici, i još manje opšte političko stanje u zemlji.

Ovo istraživanje naslovna je tema idućeg broja „Vremena“ koji na kioske stiže u četvrtak (10. oktobar).

Ne veruje se ni partijama vlasti ni opozicije

O istraživanju za „Vreme“ piše sociolog Srećko Mihailović, glavni istraživač Demostata, koji analizira i moguće nelogičnosti.

Naime, ljudi su nezadovoljni gotovo svime što vlast radi. Recimo, borbom protiv kriminala i korupcije nezadovoljno je čak dve trećine ljudi, a zadovoljno samo 13 odsto. Istovremeno, policija uživa najviše poverenja (nisu mereni vojska i crkva) sa 47 naspram 28 odsto.

Ljudi su nezadovoljni i sudstvom (53 odsto naspram 14 odsto zadovoljnih), školstvom (53 prema 21), zdravstvom (49 prema 22), stanjem demokratije (44 prema 29) i jedino je nešto više zadovoljnih javnim uslugama poput saobraćaja i čistoće.

Građani nikome ne veruju – osim predsedniku Aleksandru Vučiću. Njemu veruje 49 odsto naspram 36 odsto nepoverljivih. Očajno je nisko poverenje u stranke vlasti (15 odsto) i opozicije (6 odsto).

Šta sa tim?

„Da li će narod koji je zadovoljan životom, nezadovoljan radom vlasti i nema poverenja u političke institucije, većinski da se angažuje (na izborima, u protestima i bilo gde) na strani onih koji su na vlasti ili na strani onih koji bi da tu vlast promene?“, pita se Mihailović u tekstu.

„Mislim da je to malo verovatno dok je vlast ovakva kakva je, dok su opozicione partije ovakve kakve su, a organizacije civilnog društva i društvena elita ovakve kakve su“, zaključuje.

Ceo tekst Srećka Mihailovića i istraživanje Demostata čitajte u „Vremenu“ od četvrtka (10. oktobar). Ovde se možete pretplatiti na štampano ili digitalno izdanje