Litijumski rovovi na humkama dijaloga

Januar je 2022. godine. Posle masovnih petomesečnih protesta protiv kopanja litijuma širom Srbije, predsednica Vlade Ana Brnabić objavila je da se projekat “Jadar” zvanično obustavlja.

Trijumfalno su demonstranti i predvodnici protesta stezali pesnice. Kako i ne bi? Nakon godina neuspešnih protesta i drugih akcija građanske neposlušnosti, uzrokovanim mnogobrojnim aferama Srpske napredne stranke, ukus prve pobede bio je euforično sladak.

Usledila je izborna kampanja. U aprilu iste godine održani su objedinjeni predsednički, parlamentarni i lokalni izbori. Aleksandar Vučić je već u prvom krugu osigurao dodatnih pet godina na Andrićevom vencu, a njegova partija je osvojila najveći broj glasova. Ubrzo je slatki ukus prve pobede zamenjen oporom slutnjom da borba nije završena. Gotovo odmah posle izbora, novi-stari predsednik Srbije izjavio je da je zaustavljanje projekta “Jadar” bilo “velika greška” koju “nikada sebi neće oprostiti”. “Ispali smo jedini idioti na svetu koji su se odrekli litijuma”, rekao je tada Vučić.

I tako je projekat “Jadar” privremeno poslat u ćošak, kao grešni funkcioner koji strpljivo čeka da odsluži svoju kaznu znajući da je njegov povratak u fotelju neumitan. Sazrevao je u relativnoj tišini sve do jula ove godine kada je Ustavni sud Srbije ukinuo odluku Vlade o zaustavljanju projekta “Jadar”. Priča je vraćena na početak.

GLASNA VLAST I ĆUTLJIVA OPOZICIJA

Okolnosti pod kojima se vodi druga bitka protiv Rio Tinta po mnogo čemu podsećaju na one od pre dve i po godine. Riotintovski vojnici su, manje-više, isti. Aleksandar Vučić, koji je kroz godine za sebe konstruisao titulu vrhovnog komandanta Vojske Srbije, postao je vrhovni komandant kompanije Rio Tinto. Njegova verna učenica Ana Brnabić preselila se na čelo Narodne skupštine, ali njena primarna uloga ostala je nepromenjena – beskrupulozno obračunavanje sa neistomišljenicima. Premijer Miloš Vučević aktivno agituje za projekat sa čela Vlade.

U redovima opozicije, najveća promena je prelazak Sava Manojlovića, glavne figure u prvobitnoj borbi protiv Rio Tinta, iz burnih voda aktivizma u još burnije vode stranačke politike. Međutim, teško je napraviti poređenje uloge opozicije u dva talasa protesta protiv projekta “Jadar”. Prvenstveno, jer parlamentarna opozicija na prvim demonstracijama nije postojala. Pored Sava Manojlovića i pokreta Kreni-promeni, zapaženu ulogu na protestima imali su Aleksandar Jovanović Ćuta i njegov Ekološki ustanak, ali tada i dalje u formi protestnog pokreta.

U tom smislu, opozicija nije ključni igrač ni prvog, ali ni drugog protesta protiv Rio Tinta. Na velikom protestu protiv rudarenja litijuma održanom u Beogradu 10. avgusta ove godine, pripadnika opozicije je bilo – ali samo u ulozi građana. Govornici na protestu koji je, prema proceni organizacije Arhiv javnih skupova, brojao oko 49.000 ljudi, bili su ekološki aktivisti i stručnjaci. Opozicioni političari nisu dobili priliku da govore. Vrlo je moguće da je nisu ni tražili.

Politikolog i naučni saradnik u Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Dejan Bursać u razgovoru za “Vreme” objašnjava da se opozicija trenutno nalazi u vrlo delikatnoj poziciji.

“Front protivljenja Rio Tintu je širi nego opozicioni front. Ima ljudi koji nisu nužno protiv SNS-a, ali ih je ova tema zabrinula. Opozicija, s jedne strane, možda i postupa strateški što se ne ističe u prvi plan jer zna da će SNS to da iskoristi i da kaže da oni žele da menjaju vlast. To jeste jedan strateški oprez koji je u ovom trenutku nužan. S druge strane, ne bi valjalo da opozicija potpuno digne ruke od protesta, već bi trebalo da učestvuje na neki način. Ne znam kakva je interna komunikacija organizatora protesta i opozicionih stranaka, ali valjalo bi da neka vrsta komunikacije i koordinacije postoji”, ističe sagovornik “Vremena”.

ZAŠTO SU SNS–U BILE VEZANE RUKE…

Već je napomenuto da je inicijalni sukob oko projekta “Jadar” prethodio opštim izborima. Vučiću je 2022. godine isticao prvi petogodišnji mandat i morao je da obezbedi dovoljnu podršku kako bi bezbrižno mogao da nastavi sa predsednikovanjem do 2027. Uz to, slutilo se da će sa redovnim predsedničkim izborima biti objedinjeni i vanredni parlamentarni, što je u politici česta praksa maksimizacije glasova, pogotovo u strankama sa zapaženom liderskom figurom.

Za vreme petomesečnih protesta protiv Rio Tinta, vlast je znala da će, na ovaj ili onaj način, uskoro morati da pozove građane na birališta. Kako među protivnicima rudarenja litijuma ima i glasača vladajuće partije, Vučiću i njegovoj sviti bilo je jasno da bi im se represivne mere protiv uzavrelog naroda mogle za nekoliko meseci obiti o glavu.

…I ZAŠTO SADA NISU?

Straha od kazne na izborima ovog puta nema. Po planu, na birališta bi ponovo trebalo da se izađe tek 2027. godine, a trenutno je izlišno uopšte i govoriti o nekakvim potencijalnim vanrednim izborima. Naprednjacima je bitno da drže uzde barem do megalomanskog projekta Ekspo 2027.

Sagovornik “Vremena” potvrđuje da je vladajuća partija u povoljnijoj situaciji jer ne mora da brine o izborima, ali dodaje da ne teče baš sve po naprednjačkom planu.

“SNS ima prilično ubedljivu pobedu na izborima i u decembru i u junu, i ima leto, zbog čega su se verovatno osećali lagodnijim. Leto je ranije smatrano za politički mrtav period kada ste mogli da progurate šta god hoćete jer ljudi ne prate toliko vesti, na godišnjim odmorima su i nisu mnogo zainteresovani za aktuelna dešavanja. To se, kako sada izgleda, pokazalo pogrešnim”, objašnjava Bursać.

Da li je slučajnost što su naprednjaci odabrali leto – period u kom su zamrli prošlogodišnji protesti protiv nasilja – da pokušaju da proguraju projekat “Jadar”, ne znamo. Ono što znamo, pak, jeste da se leto 2024. nikako ne može smatrati politički mrtvim periodom – od oživljavanja projekta, antilitijumski protesti održani su u gotovo 50 gradova širom Srbije, a skup u Beogradu 10. avgusta već je u narodu ostao zabeležen kao “najveći protest od 5. oktobra”.

foto: darko cojić / fonet

KO SE BOJI MEĐUNARODNE ZAJEDNICE JOŠ

U proteklih nekoliko izbornih ciklusa, među političkim akterima unutar i izvan granica Srbije ustalio se igrokaz iz tri čina. Prvo naprednjaci raznoraznim mahinacijama i dobro uvežbanim sredstvima ostvare nešto što nazivaju “najvećom pobedom”. Potučena opozicija se zatim buni i poziva međunarodnu zajednicu da reaguje na ono što nazivaju “najvećom krađom”. Na kraju se ta čuvena međunarodna zajednica baci u istragu, pa onda i utvrdi da je bilo nekakvih nepravilnosti. Brisel i Beograd se nekoliko meseci peckaju i kobajagi dure, a SNS u međuvremenu uspostavi vlast na svim nivoima.

Ovog puta, ne očekuje se ni igrokaz. Bilo kakva reakcija međunarodne zajednice protiv akcija srpskih vlasti, pa makar i verbalna, bila bi iznenađenje. Tema je takva da Vučić brani međunarodnu saradnju sa zapadnim partnerima, ističe naš sagovornik.

“Čini mi se da je Aleksandar Vučić sada toliko zalegao za ova pitanja zato što je u njima konačno našao žicu Nemcima. Nemačka spoljna politika bila je dosta kritična prema Vučiću od odlaska Angele Merkel, pogotovo sa trenutnom vladom u kojoj Zeleni drže resor spoljne politike. On je ovim putem našao polugu uz pomoć koje može da pregovara sa Nemcima”, kaže Dejan Bursać.

Glavni adut predsednika Srbije nije isključivo podrška Nemačke. U ovom trenutku – topli vetrovi ka Vučiću duvaju sa svih strana.

“On je zatvorio saradnju sa Kinezima, Rusima, sa Amerikancima po pitanju Ukrajine i spoljne politike Izraela, sa Italijom, sa Francuzima po pitanju projekata, metroa… Ovim zatvara saradnju i sa Nemcima i doslovno je obezbedio spoljnu podršku sa svake strane.”

Bez straha od kazne na izborima i uz podršku jakih međunarodnih aktera, scena je pripremljena za znatno represivnije mere nego što je to bio slučaj pre dve i po godine.

DELJENJE NALOGA ZA HAPŠENJE

Od septembra 2021. do februara 2022. godine, u vezi sa protestima protiv Rio Tinta mediji su preneli dva privođenja. Oba puta je bio u pitanju isti čovek – predsednik udruženja “Ne damo Jadar” Zlatko Kokanović. Prvi put je Kokanović priveden povodom incidenta koji se dogodio u crkvenoj porti u Gornjim Nedeljicama, kada je grupa ljudi želela da spreči prisustvo evroposlanice Viole fon Kramon. Drugi put jer je jajima gađao prostorije info-centra Rio Tinta. Oba puta je Kokanović pušten nakon informativnog razgovora.

Ovog leta, nalozi za hapšenje dele se kao bombone. Samo u proteklih desetak dana, od protestnog skupa na Terazijama i blokade železničkih stanica u Prokopu i na Novom Beogradu, oko 40 ljudi je uhapšeno ili privedeno na informativni razgovor.

Ujutru nakon protesta uhapšeni su aktivisti Nikola Ristić, Ivan Bjelić i Jevđenije Dimitrijević, da bi zatim bili osuđeni po hitnom postupku i poslati na izdržavanje zatvorske kazne, a sve to zbog navodnog napada na novinarku “Informera”. Međutim, na snimku događaja, koji je sudija odbio da pogleda, ne vidi se nikakav napad. Pod velikim pritiskom javnosti, aktivisti su pušteni na slobodu.

foto: dragan todorović

BIZARNI SLUČAJEVI NOVE REPRESIJE

Ubrzo su usledila nova privođenja i hapšenja. Protiv advokata iz Valjeva Branka Ivkovića je zbog objave na Fejsbuku, u kojoj je pozvao građane na blokade, podneta krivična prijava zbog izazivanja panike i nereda. Govornik sa protesta u Užicu Milovan Petrović tereti se za pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja; njegov advokat Mirko Filipović rekao je kako je moguće da je tužilaštvo pogodila poruka: “Hajde, Srbi, secite i oštrite glogovo kolje, trebaće nam za paradajz!”. Aktivista Lokalnog fronta iz Kraljeva Mihailo Kolović priveden je jer je “neko” javio da je razbio izlog u Novom Sadu iako Kolović nije ni bio u ovom gradu tog dana.

Pokret Eko straža, koji se vodi kao jedan od organizatora protesta protiv litijuma u Beogradu 10. avgusta, saopštio je da je prošle subote “uhapšeno, privedeno, saslušavano i time uznemiravano petoro aktivista Eko straže, kao i nekoliko drugih građana koji su aktivni u ekološkim pokretima”. Uz to, naveli su i da je policija aktivistima pretresala stanove.

Represivne mere tu ne staju – u Vršcu je policija pretresla stan Zorane Crnojević iz pokreta Čuvari vatre, u Vranju je priveden odbornik Ekološkog ustanka Dragan Antić, a kroz isto su prošli njegov partijski kolega iz Vrbasa Zoran Tešić i funkcioner stranke SRCE na Vračaru Predrag Žunić. Ali, najbizarniji slučaj od svih navedenih jeste privođenje aktivista pokreta Kreni-promeni koji su za vreme dočeka srpskih olimpijaca ispred Starog dvora u Beogradu držali transparent sa natpisom “Nećeš kopati”. Zvanično objašnjenje za privođenje u policijsku stanicu bilo je da transparent “nije u skladu sa događajem”.

DA LI POSTOJI DEBATA

I dok se vlast bavi pokušajima diskreditovanja organizatora protesta – u čemu se naročito izveštila Ana Brnabić, pa piše li piše po društvenim mrežama – i hapšenjima i zastrašivanjima aktivista po dobro oprobanom ruskom i beloruskom modelu, istovremeno nađe vremena da iste te ljude pozove na dijalog, temelj zdravog demokratskog društva.

Pravog dijaloga u ovom trenutku – nema, kaže politikolog Dejan Bursać. “Vrlo je teško voditi razuman i argumentovan dijalog kada javni diskurs doterate do ivice. Nisam siguran da se po temi Rio Tinta trenutno može desiti nekakva vrsta relaksacije. Naravno, postoje načini – da organizujete nacionalne forume, da se uključe akademske institucije i slično. Ali mislim da su građani već zauzeli ušančene pozicije i da će teško poverovati nekom argumentu u toj debati. To je i problem sa totalnim pristupom javnom diskursu u kom imate veliko nepoverenje prema drugoj strani ili čak prema neutralnoj strani. I kada se pojave umereni glasovi i stručnjaci, debata je već tako postavljena da ljudi o njima imaju unapred definisan stav. Naravno, ovo se može primeniti i na mnoge druge teme, a ne samo na Rio Tinto”, ističe Bursać.

Međusobni dijalog ne postoji, a svaka strana obraća se gotovo isključivo istomišljenicima. Posebno je zanimljiva pozicija naprednjaka, zbog činjenice da protivnika litijumu ima i među njihovim biračkim telom. Zbog toga se SNS opredelio za nešto blažu retoriku prema učesnicima samih protesta. U svojim redovnim blaćenjima političkih neistomišljenika i napadima na opoziciju naprednjaci se primarno obraćaju svom biračkom telu – grčevito pokušavajući da zadrže podršku iste one kritične mase koja ih već 12 godina drži na vlasti. “Onog trenutka kada SNS vidi da guranje Rio Tinta počinje ozbiljno da utiče na njihovu podršku, verovatno ćemo videti neko kolebanje”, zaključuje sagovornik “Vremena”.

Uz podršku međunarodne zajednice i bez straha od izbora, naprednjaci ispred sebe imaju brisan prostor. Ako bi na kraju, uprkos svim pozitivnim signalima, morali da stopiraju projekat “Jadar” zbog svog biračkog tela – istog onog koje godinama ciljano zaluđuju i zatupljuju raznim teorijama zavere – bila bi to konačna ironija u kojoj su postali žrtve sopstvene ­manipulacije.