Supruga ambasadora SAD u SRJ
Rođena je 6. oktobra 1958. godine. Supruga Vilijama Dejla Montgomerija, ambasadora SAD-a u Jugoslaviji. Porodica Montgomeri pratila je Bila (kako Lin zove svog supruga) i tokom ambasadorskog mandata u Bugarskoj, a potom i u Hrvatskoj. Imaju troje dece – Aleksandra (18), Armeliju (15) i Katarinu (13) i psa.
Završila je žensku gimnaziju u Ročesteru, država Kentaki. Diplomirala je menadžment na koledžu u Londonu. Ima i diplomu sa Američkog univerziteta u Bugarskoj (finansijsko poslovanje), a magistrirala je iz filozofije na univerzitetu „Kliment Ohridski“ u Sofiji. Doktorirala je krajem prošle godine na Filozofskom fakultetu u Zagrebu.
Radila je kao nastavnik nekoliko godina u Americi i u Zagrebu.
Bila je jedna od prve tri žene koje su se zaposlile na Londonskoj berzi (1981); radila je ukupno četiri godine.
Bila je službenik u američkim ambasadama u Tanzaniji i u Bugarskoj.
Humanitarnim radom bavi se poslednje tri godine.
Njen suprug je došao u Beograd u oktobru 2000, a Lin prošle godine u junu. Živeli su neko vreme i u Budimpešti, gde je privremeno bila izmeštena američka ambasada zbog bombardovanja SRJ.
Prošle nedelje objavila je poslednji nastavak svoje čuvene dnevničke kolumne koja je paralelno bila objavljivana u zagrebačkom „Globusu“ i novosadskom „Svetu“.
Kako je opisala predaje akreditiva: „Bil drži kratak govor na srpskom, a potom prilazi predsedniku i bez reči predaje pisma. Predsednik (Koštunica) odgovara na vrlo dobrom engleskom jeziku i time je formalni deo već završen. Predsednik nas poziva da sednemo i ćaskamo neko vreme o američko-jugoslovenskim odnosima. Dok izlazimo iz zgrade, orkestar svira američku himnu, izuzetno dobro, a američka zastava vijori se na jarbolu, verujem prvi put posle deset godina. Simbolika koju je imala ova ceremonija veoma me je dirnula.“
Kakvi su joj bili prvi utisci u Beogradu: „Sve više pijem kafu i provodim vreme sa srpskim ženama. Fascinira me intenzitet događaja u Srbiji, ali to zahteva visok nivo energije, i pri razgovorima i pri jelima. Moram još da treniram.“ Život u Zagrebu bio joj je „sporiji i manje haotičan“.
A u poređenju s Amerikom: „Otupljujući kvalitet života u Americi omogućuje nam da naporno radimo, ali pri tom smo izgubili sve što vi imate – sposobnost življenja, voljenja, uživanja. To treba da naučimo od vas.“
Kako se privikla na Balkan: „Ne želim živeti poput stranca, a posebno ne životom tipične ambasadorove žene. Predugo boravim u ovom delu sveta da ne bih želela da se u njemu osećam kao kod kuće… i da ne bih poštovala njegove stanovnike, njihovu urođenu inteligenciju.“ Kad su joj se žalili da u svojoj kolumni previše ironično komentariše život u Beogradu, bila je iznenađena, ali je rekla: „Moj je problem ako nisam uspela da dočaram da je moj život ovde fascinantan i raznovrstan.“
Znači, dobro se provodi: Moglo bi tako da se kaže, budući da je zahvaljujući svom intenzivnom javnom životu postala „omiljena ambasadorka beogradskog (a svojevremeno i zagrebačkog) džet-seta“. Omiljeni beogradski restoran Montgomerijevima je Simex u kojem provode dosta vremena. Ambasador voli da peva „u zagrljaju sa širokom Nadom“, a Lin „da se popne na sto i zaigra… obavljajući svoju diplomatsku dužnost“.
Inače, voli „elegantan i miran odmor – zabave uz čaj, zabave na plaži, noći u obližnjem kazinu i džez, pod uslovom da ste bogati“.
Šta je napisala o suprugu: „On uvek želi da me prati u stopu, da pogađa šta radim, sazna sve pojedinosti i unapred zna za sva iznenađenja.“ Ume da „odradi svoj dan“, kao što je bio slučaj sa odlaskom u Niš gde je priložila 20.000 dolara za obnovu izgorele Saborne crkve. Za muževljev rođendan organizovala je feštu za 70 ljudi, sa trubačima i pratećom ekipom, koja je trajala celog vikenda.
Kakav su utisak na njih ostavili trubači: „Nikad u životu nisam čula ništa slično, izgleda da se to ljudima veoma dopada, ali ja to ne mogu da objasnim. Takođe mi je rečeno da se svake godine u leto održava festival ove muzike gde svi sviraju u isto vreme – to mora da je ukus koji još nisam stekla.“
Kako stoji sa medijima: Ima tremu, ne daje intervjue. Pred nastup na Studiju B, sa svojom prijateljicom „koja je od onih ljudi koji umeju namirisati nagaznu minu“ prošla je sva moguća novinarska pitanja.
Šta voli da radi: Da vozi sama sa decom od Zagreba do Beograda. Jednom, „Bil je u panici stalno zvao i govorio da je put dug i opasan, ja sam mu rekla da je najopasnije to što moram da stavim ruku u torbu i tražim mobilni da bi mi on rekao da se čuvam“. Voli izvornu srpsku muziku, ne voli moderni etno pop.
Da li je bilo skandala: Govorka se da Lin „obožava“ Željka Mitrovića. Izvesno je da je on sa suprugom Milicom bio na dobrotvornom balu koji je gospođa Montgomeri organizovala, iako se nalazi na listi OFAC-a (lista zabranjuje saradnju svih američkih firmi s bivšim Miloševićevim saradnicima).
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Sprski đaci su infinicirani očajem svojih roditelja, nezadovoljstvom nastavnika i bahatošću države. Sistem je truo, pa teško da će pare rešiti problem
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
