Pojava slepih putnika prijavljenih na adresama građana u biračkom spisku samo je deo izazova oko izbora. Stvarna veličina problema sa biračkim spiskovima u statističkom smislu još uvek nije poznata, ali ključni problem nije u duhovima u spisku, nego kako ne dozvoliti da se povampire
Izbori? Neće proći mnogo nakon što ih neko pomene na televiziji, za kafanskim stolom ili u kakvom tekstu, bilo da je reč o lokalnim trkama u Kosjeriću i Zaječaru ili studentskom zahtevu da se raspišu vanredni parlamentarni izbori, a da tema ne dođe do te provalije gde se uvek pokrene pitanje biračkih spiskova. Ta velika i nikad odgonetnuta misterija srpske demokratije iznova se vraća u svakoj izbornoj prilici i uopšte nije čudno što će većina građana, kad ih pitaju o regularnosti izbora, uvek reći da je najpreča stvar da se “ažuriraju spiskovi”.
To je, naravno, suštinski problem poverenja. Građani Srbije vrlo teško mogu imati dublje poverenje u aktuelni režim, koji neprekidno poseže za neistinama, ali i da to nije slučaj, birački spisak je delikatna tema za sve političke aktere, stranke, posmatrače, a odskoro i za studente. Biračkim spiskom upravlja aktuelna vlast i svaka ona koja joj oponira mora imati sumnje prema tačnosti samog spiska i posledično, izbora koji se prema njemu organizuju.
“Kako bi izborni proces u jednoj zemlji zaslužio da se nazove demokratskim, on mora da ispuni standarde za slobodne i poštene izbore”, navodi Crta koja je dala niz od oko 20 konkretnih preporuka za unapređenje ovih standarda. No, ažuriranje biračkog spiska je samo jedna, trinaesta po redu preporuka Crte, a postoji čitav niz drugih izazova u organizaciji izbora.
Građani koji nisu uvedeni u spisak dobro znaju kako oni koji na njemu nisu ne mogu glasati, pa je više nego jasno da je važan uslov za demokratske izbore da spisak bude ispravan. Naravno, tema nisu oni kojih nema, nego oni koji su u spisak upisani, a nisu birači, odnosno uopšte ne postoje. Postojanje slepih putnika na biračkim mestima, kada se javlja više neznanih birača na adresama na kojima ne žive, kao i “mrtvih birača”, stalni su problem sa ažuriranjem biračkog spiska, ali je ipak pitanje koliko je to presudno za demokratsku proceduru i regularnost izbora.
To je svakako, samo po sebi, tehničko pitanje. Građani koji su preminuli, na primer, dugo će se zadržati u sistemu iz prostog razloga što ih neko – službenik i softver – nisu blagovremeno uklonili. Činovnici nadležnog Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave jednom mesečno ažuriraju spiskove, što je olakšano otkako je došlo do digitalizacije procesa, oni se menjaju i na zahtev birača, ali se potom, što se mora desiti, a događa se po odluci Republičke izborne komisije, zaključuju uoči izbora i kako ceo proces nije savršen, čak i ako se pretpostavi da nema podvala, neizbežno ostanu sa biračima kojih nema.
Mrtvi se tako mogu naći u biračkom spisku, ali imaju izvesnih tehničkih problema da izađu na samo glasanje. Za početak, nisu živi. Ma kako to bilo evidentno, treba se podsetiti da bi se manipulisalo njihovim glasom neophodno je da neko umesto mrtvih lica preuzme birački listić, glasa i ubaci ga u kutiju, ili pak, da njihov glas doda u krajnjem zbiru. Drugačije mrtva osoba ne može uticati na ishod izbora, ma kako da se nalazi u spisku. Dakle, pored spiska, za izbornu prevaru su uvek neophodne i druge radnje. Isti je slučaj i sa dopisanim biračima, njihova pojavnost na spisku neće uticati na ishod, posebno kad je reč o parlamentarnim izborima, ali njihovo veštačko uključivanje može biti izborna prevara.
No, neispravan birački spisak stvara zgodne okolnosti da do izborne prevare dođe. Suprotno ustaljenom viđenju da na izborima radi ko šta hoće, kaznene mere za dokazane izborne prevare su čudovišne, spadaju u najstrože u našem pravnom poretku i većina aktera koja tokom izbornog dana i potom sprovodi izborne radnje, ipak to čini u izvesnom strahu. Dobro osmišljene prevare zato računaju na totalni izostanak kontrole u biračkim odborima gde se niko pojedinačno neće pozivati na odgovornost jer neće biti dokaza, kao i na dublje greške sistema.
MILION DUHOVA
Prvo pitanje je, očigledno, koliki je birački spisak. Na stranici nadležnog Ministarstva (https://upit.birackispisak.gov.rs/PregledBrojaBiraca) može se u realnom vremenu, na dan, pregledati brojno stanje birača po opštinama, odnosno gradovima. Ovo je značajno jer sputava veće anomalije koje bi se mogle desiti uoči izbora da dođe do preraspodele birača. Opština u kojima se vodi ovo brojno stanje ima 191, a ukupan zbir (što može svako da sabere) trenutno je 6.439.250 birača u Republici Srbiji. Na izborima 17. decembra 2023. RIK je, na primer, zaključio da je ukupan broj birača upisanih u birački spisak 6.500.165.
Ovo opadanje broja birača od oko 60.000 ljudi, od kontroverznih decembarskih izbora do trenutka kad su studenti tražili raspisivanje izbora, posledica je demografije i negativnog prirodnog priraštaja. Srbija umire. Nakon tri decenije duge demografske krize, Srbija godišnje izgubi stanovnika kolika je veličina Kraljeva i to je proces koji prožima sve aspekte života zemlje, pa se prirodno odražava i na opadanje spiska.
Međutim, ne čini li vam se da je, uprkos tome, ovaj broj malo preveliki?
Naime, prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, na popisu iz 2022. ustanovljeno je da popisani deo Srbije ima 6.647.003 stanovnika, prosečne dužine života od 73 godine i sa prosečnom stopom rađanja od 1,63 dece po ženi. Taj broj je sada opao na nešto više od 6,5 miliona.
Ali, upravo toliko ima građana upisanih u birački spisak, iz čega bi neko brzopleto mogao zaključiti kako se u Srbiji glasa bez starosnog cenzusa i da se u njemu nalaze i mlađi od 18 godina. Broj maloletnih lica i Srbiji se smanjuje, ali je veći od milion osoba, što znači da u odnosu na popisane građane, broj birača ne bi smeo da bude veći od 5,5 miliona. Gde je nestao milion birača?
Kad neko otvori ovo pitanje, obično od nadležnih stiže odgovor da popis meri realno stanje, dok je birački spisak takozvano pravno stanje. Nažalost, pravno stanje se u Srbiji drastično razlikuje od realnosti. Vrlo važan detalj je da birački spisak obuhvata i građane Srbije na Kosovu i Metohiji, dok ih popis iz tehničkih razloga nije obuhvatio. Međutim, ovih građana nema ceo milion ili više, nego je, mada niko ne zna tačno, oko 100.000. Gde su ostali birači, skoro 900.000 pravnih, ali ne i stvarnih građana? Neki nisu živi, a mnogi su jednostavno u inostranstvu i nisu popisani, ali pošto imaju državljanstvo i prebivalište, ne mogu ni biti izbrisani.
Poznavaoci izbornih prilika oduvek računaju sa “milion nepostojećih birača”, što svakako utiče na sve kalkulacije izlaznosti na izbore, koje su uvek drastično manje od realnog broja onih koji učestvuju u izbornom procesu. No, to ne utiče na ishod sve dok neki od tih birača kojih nema nekim čudom ne daju glas na izborima.
Građani sami mogu da provere svoj status na adresi https://upit.birackispisak.gov.rs/Verifikacija, gde ako daju podatke, mogu da ustanove na kom su biračkom mestu. Više od toga sada nije moguće onlajn, ali ako ustanovite da u svom stanu ili kući imate slepih putnika birača, možete fizički podneti zahtev u lokalnoj stanici policije. U svakom slučaju, mada je razlika između popisa i biračkog spiska evidentna, trenutno ne postoji precizno izmeren broj birača koji zaista ne postoje.
BIRAČKA MESTA
Ključno, međutim, nije pitanje šta sa njima, nego kako zaustaviti zloupotrebu njihovog postojanja u spisku. A to je proces koji se odvija na biračkom mestu i gde izvesnu ulogu ima i njegova veličina. Na velikom mestu, kakvo je gradsko, sa 1500 i više birača, birački spisak ima više od 40 listova na kojima će, ako je izlaznost natpolovična, biti oko 800 potpisa, što je zametan posao za brojanje, tehnički daleko teži od brojanja listića. Ko je pratio, posmatrao ili učestvovao u radu biračkog odbora dobro zna kako je brojanje spiska najzametniji deo posla. I pritom najdelikatniji jer birački spisak ima samo jednu kopiju i nakon brojanja nema kontrole onog što je izbrojano. U praksi, predsednik biračkog odbora će, imao dobre namere ili ne, prepoznati one članove odbora koji imaju administrativnog iskustva i sreću se sa listama i spiskovima, pa će odrediti dve osobe (iz različitih stranaka) da prebroje potpise u biračkom spisku.
Nažalost, u mnogim odborima će se brojati samo zaokruženi birači (što je vrlo verovatno pogrešna brojka, jer osoba koja radi na spisku ne može uvek da stigne da zaokruži broj, a svaki se birač potpisuje) ili što je još češće, spisak se neće ni brojati, nego će se brojke uklopiti na osnovu prebrojanih listića. Kad se u zapisniku svi brojevi savršeno slažu (ima ih tačno u zbir, a ne manje), to može biti signal da je odbor preskočio brojanje spiska, a to su sve detalji koji se pre svega tiču obuke kontrolora i posmatrača.
Hronični nedostatak obučenih članova biračkih odbora je tumor srpske demokratije. Većina stranaka nema dovoljno veliku infrastrukturu kojom bi svojim članovima pokrila sve biračke odbore na svim biračkim mestima, a pritom ne može ni da računa na sve one koje sama predloži jer se članovi biračkih odbora na lokalu često odluče, za nadoknadu ili bez nje, da se ne pojave na dan izbora. Vladajuća stranka ima mnogo članova, organizovana je u kapilarni sistem i na svakom biračkom mestu ima veći broj predstavnika koje je delegirala u biračke odbore. Na nekim mestima zbog toga ona sama, sa saveznicima, broji glasove.
U tim uslovima birački je spisak manji problem od svih drugih. Neispravnosti u njemu i milion nepostojećih birača samo mogu da olakšaju potencijalne zloupotrebe zbog nedovoljnih i neobučenih kontrolora. Studenti imaju dovoljnu masovnost da kad izađu na izbore, mogu pokriti svaki birački odbor čak i ako je birački spisak takav kakav jeste. Neizbežno moraju da motre na duhove skrivene u njemu, da se ne povampire tokom izbornog dana.
“Niko od nas ne može da bude ni dovoljno stručan, niti treba da procenjuje svaku deonicu puta, svaku kupovinu aviona, svaki državni projekat, kao što je Ekspo, kao što je nacionalni stadion. Država je ta koja treba da dokazuje da nam je to potrebno, bez obzira na to šta mi mislili. Ali toga nema”
Propali su Vučićevi kontramitinzi i kontramitovi, cena vlasti sve je skuplja, a privreda sve slabija, pobeđen je strah u društvu a gnev postao hroničan, poslušnost otkazuju delovi policije i pravosuđa. Manevarski prostor režima se suzio, pitanje je kako će to pobunjeni građani predvođeni studentima da iskoriste
“Ideja je jednostavna – hoćemo da pričamo sa ljudima”, kaže za “Vreme” Vuk, student Elektronskog fakulteta. “Tu smo da pokažemo da nismo teroristi. Tu smo da saslušamo i pokažemo da, za razliku od nekih ljudi, poštujemo kada se nečije mišljenje razlikuje od našeg.” Vrlo brzo stiže i dokaz: u trenutku dok Vuk pokušava da popriča sa jednim meštaninom, oko njih se okuplja još ljudi. Međusobno se raspravljaju. Čuje se, gotovo istovremeno, “napred, deco, borite se za budućnost ove zemlje” i “na vreme se okanite ovoga što radite”. A studenti, uprkos raznim povicima i uvredama koje im pojedini dovikuju, mirno stoje, slušaju sagovornike, gledaju ih u oči i pokušavaju da ih navedu na dijalog. Ali pravi
Predstojeći izbori za predsednika Saveza samostalnih sindikata Srbije dolaze u trenutku kada radnici sve češće ostaju bez jasnog posla i glasa, a sindikati bez poverenja. Dok inflacija nagriza plate, a vlast najavljuje minimalac u evrima – sindikat ćuti. Ili barem većina ćuti. U trku za mesto predsednika ove najveće sindikalne organizacije u zemlji ulazi i Duško Vuković, potpredsednik SSSS-a, s porukom da “sindikat mora da bude kičma otpora, a ne hladna birokratija”
Za Mihaljčića “istorizovati se” ne znači dobiti mesto u istorijskoj prošlosti, među svedočanstvima nacionalne istorije, koje će istorijska nauka na odgovarajući način proučiti i oceniti. Suprotno od toga, “istorizovati se” za neko predanje, za neku legendu, pa tako i za predanje o Kosovskoj bici, znači dobiti mesto u sadašnjosti, u živoj kolektivnoj svesti o prošlosti, odnosno, kako kaže Mihaljčić, u “narodnoj istorijskoj svesti” koja se aktualizuje kao podstrek za akciju, za stvaranje nove istorije
Nema Aleksandar Vučić toliko batinaša, crnih džipova, plaćenih ćacija da pokrpe sve rupe koje je svojom nezajažljivom i nestabilnom prirodom napravio
Dramatičan apel zaposlenih u Junajted mediji pokazuje šta može da se desi kad medije kontrolišu režim i korporacije. Srbiji se dešava sada. Ako publika to ne prepozna, preti još crnji medijski mrak
Aleksandru Vučiću sada ostaju samo stari, provereni metodi klasičnih diktatura jer ove moderne metode zaluđivanja i trovanja javnosti trokiraju. I to mu se, međutim, obija o glavu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
