Ko plaća cenu rasta rudarenja

“Glavno je to što ljudi ovde, u Boru i Majdanpeku, ne znaju i ne mogu da znaju svoju budućnost. Naime, još davno je trebalo da se pravi Prostorni plan posebne namene za borsku i majdanpečku oblast kojim bi se odredili prostori gde će da se odvijaju rudarstvo, stanovanje, rekreacija, šumarstvo, poljoprivreda… Dakle, da se odredi namena prostora.”

Ovako za “Vreme” počinje razgovor Toplica Marjanović iz Bora. On je bio dugogodišnji radnik nekadašnjeg Rudarsko-topioničarskog basena Bor (RTB) i zamenik direktora za tehnologiju i ekologiju u Metalurgiji RTB-a, a sada je stručni saradnik Društva mladih istraživača.

Nakon što je postala većinski vlasnik RTB-a krajem 2018. godine, kineska kompanija Ziđin započela je veoma brzu ekspanziju svog poslovanja: poslovni prihodi RTB-a tokom 2018. godine iznosili su oko 309 miliona evra, uz nešto veće poslovne rashode. Tri godine kasnije, prihodi iz poslovanja kompanije koja se sada zove Serbia Zijin Copper prešli su milijardu evra, uz neto dobit od skoro 220 miliona evra.

Postojeći kopovi se šire, proširuje se i topionica, koja bi trebalo da podigne kapacitet i umesto dosadašnjih maksimalnih 80.000 tona katodnog bakra, godišnje proizvodi 150.000 tona, uz mogućnost proširenja i na 200.000 tona.

Druga Ziđinova kompanija, Ziđin Mining, otvorila je u oktobru prošle godine u blizini Bora još jedan rudnik bakra i zlata, Čukaru Peki. U ove dve kompanije zaposleno je skoro 6000 ljudi, kineski investitor je saopštio da je do sada uložio više od 1,2 milijarde dolara u modernizaciju nekadašnjeg RTB-a, a prosečna zarada u Boru je u aprilu 2022. iznosila skoro 90.000 dinara, odnosno za 16.000 dinara veća od prosečne republičke zarade. Samo u prva tri meseca ove godine, dve Ziđinove kompanije izvezle su robe u vrednosti od skoro pola milijarde evra i nalazile su se među prva tri najveća izvoznika u Srbiji.

Međutim, iza ovih brojki kriju se i zagađenje životne sredine, veliki broj teških oboljenja građana, neobavezan odnos prema zakonima i propisima države Srbije, blagonaklonost organa koji treba da kontrolišu rad borskog giganta, kao i neizvesnost za žitelje Bora, Majdanpeka i okoline.

“Sada je ugroženo selo Krivelj i već par godina se govori da treba da bude preseljeno jer se šire rudnici. Širi se flotacijsko jalovište, ali još uvek nema zvaničnog dokumenta koji će reći gde da se sele ti ljudi, kako će se rešavati pitanje njihovog stanovanja i budućeg opstanka. Takođe, daljim širenjem verovatno će postojati potreba da se iseli i jedan deo prigradskog naselja. Ti ljudi ne znaju svoju budućnost”, ponavlja Toplica Marjanović.

NAKNADNA ODOBRENJA IZGRADNJE

Sredinom aprila ove godine, Ziđin Koper je saopštio da topionica u Boru – ista ona topionica u koju je država Srbija uložila više stotina miliona evra od 2011. do 2014. godine i koja je od mnogih ocenjena kao spektakularan i preskup promašaj – prestaje sa radom do septembra, zbog “ubrzane tehničke rekonstrukcije i izgradnje novih konvertora, anodnih peći i drugih postrojenja”. Time će stari topionički sistemi biti povezani sa novim.

Desetak dana kasnije, 27. aprila, poginuo je 48-godišnji radnik, kako je saopšteno, “prilikom pripremnih radova za rušenje stare konvertorske hale”. Nekoliko nedelja kasnije, 19. maja, Ministarstvo zaštite životne sredine objavilo je na svom sajtu jedan od neophodnih dokumenata za početak radova na povećanju kapaciteta topionice – rešenje o davanju saglasnosti na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu ovog projekta. Ovo rešenje nosilo je datum od 29. april, dakle, dva dana nakon pogibije radnika.

Prema rečima Hristine Vojvodić, pravne savetnice Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI), Ministarstvo zaštite životne sredine je dozvolilo Ziđinu da razdvoji proces rušenja starih delova topionice i proces izgradnje novih uprkos odredbi Zakona o planiranju i izgradnji da je i rušenje deo pripremnih radova za izgradnju. To znači da je neophodno sve te procese obuhvatiti jednom Studijom o proceni uticaja na životnu sredinu.

Kuriozitet predstavlja i podatak da je Ziđin još prošle godine počeo da gradi postrojenje za odsumporavanje gasova koji izlaze iz topionice, a u septembru je ovo gradilište obišla i ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović. Tom prilikom je rekla da je puštanjem u rad novog sistema u okviru kompleksa topionice, “situacija primetno bolja”.

“Oni su se hvalili time, a zapravo je to postrojenje izgrađeno bez ikakvih dozvola”, kaže Hristina Vojvodić. “Samo po sebi, odsumporavanje je dobra stvar, ali problem je što svaki dobar objekat koji treba da smanji zagađenje može da ima negativne efekte ukoliko se njime ne rukuje kako treba. Izradom studije procene uticaja predviđaju se mere kojima se osigurava da se u najmanjoj mogućoj meri zagadi životna sredina. Nakon toga se te mere ‘ugrađuju’ u građevinsku dozvolu i tako se investitor obavezuje da integriše sve te mere u svoj budući rad, odnosno u izgradnju budućeg objekta. A oni su usvojili tu studiju i dobili saglasnost tek nakon što su izgradili to postrojenje”, kaže Vojvodić.

Ona dodaje da Ziđin “gradi čitave komplekse bez građevinskih dozvola i bez odobrenja za izgradnju rudarskih objekata/izvođenje rudarskih radova”, te da je cela flotacija u Velikom Krivelju izgrađena bez procene uticaja i bez odobrenja Ministarstva rudarstva i energetike da “izmeštaju tok Kriveljske reke takođe bez procene uticaja”, te da je i postrojenje za preradu otpadnih voda u Boru izgrađeno, “a da nisu imali ni studiju o proceni uticaja, niti građevinsku dozvolu”.

Ziđin i Ministarstvo zaštite životne sredine nisu odgovorili na pitanja “Vremena” o tajmingu dobijanja saglasnosti na studije procene uticaja, odnosno njihov izostanak.

ŠTA JE SA ZAGAĐENJIMA

Nekih mesec dana pre nego što je ministarka Vujović zapazila “primetno bolju situaciju” sa kvalitetom vazduha u Boru, početkom avgusta 2021, predsednik Vučić je iz nekog razloga tražio od Ziđina “da ugradi dodatne kapacitete i smanji emisiju štetnih gasova u topionici u Boru i najkasnije do kraja godine obezbedi potpuno čist vazduh za stanovnike ovoga grada”.

Tokom prošle godine, bilo je više dana tokom kojih su na mernim mestima u Boru detektovane koncentracije sumpor-dioksida koje su opasne po zdravlje ljudi i to po više sati u kontinuitetu. Podaci aplikacije xEco Vazduh, koja koristi zvanične podatke Agencije za zaštitu životne sredine, kažu da je od 1. januara do 17. jula ove godine – uprkos tome što topionica ne radi od sredine aprila – na mernom mestu Gradski park u Boru srednja dnevna granična vrednost za sumpor-dioksid već premašila dozvoljeni broj prekoračenja na godišnjem nivou, a isto je i za srednje časovne granične vrednosti.

Ono što, međutim, još više zabrinjava jesu ogromne vrednosti teških metala izmerenih u PM10 česticama u Boru: prema podacima iz zvaničnog Izveštaja o kvalitetu ambijentalnog vazduha u Boru za 2021. godinu, koncentracija olova u PM10 česticama je više puta prelazila dozvoljenu dnevnu vrednost na mernom mestu Jugopetrol, a u pojedinim danima koncentracija je bila i tri puta veća od dozvoljene.

foto: marija janković

Na istom mernom mestu, srednja godišnja koncentracija arsena bila je čak 20 puta veća od dozvoljene. I inače, na svih šest mernih mesta u Boru, arsen je prelazio dozvoljenu srednju godišnju koncentraciju – 18 odsto u Krivelju, tri puta više od dozvoljenog u Oštrelju, skoro 7 puta više na mernom mestu Institut, skoro 9 puta više u Brezoniku, 12,5 puta više u Gradskom parku, pa do 20,5 puta više na mernom mestu Jugopetrol.

Zvanični podaci pokazuju da je na mernom mestu Jugopetrol i kadmijum prekoračio dozvoljenu srednju godišnju koncentraciju, a tokom godine u pojedinim danima zabeležene su i povišene vrednosti nikla u PM10 česticama.

Za Dejana Lekića, autora aplikacije xEco Vazduh, a nekadašnjeg načelnika i pomoćnika direktora u Agenciji za zaštitu životne sredine, nema sumnje u koga treba pogledati kada se očitaju ovi rezultati.

“Na teritoriji opštine nema nijednog drugog zagađivača koji bi mogao da doprinese ovolikom povećanju koncentracija teških metala u vazduhu. Naime, radi se o srednjoj godišnjoj vrednosti, što znači da je bilo merenja koja daleko nadmašuju tu srednju vrednost. A pošto se radi o vazduhu jasno je do koje mere to može biti opasnost za građane koji su se mogli slučajno naći na tom mestu”, kaže Lekić za “Vreme”.

On dodaje i podatke iz volšebno još uvek od državnih institucija zvanično neobjavljene studije “Unapređenje upravljanja kontaminiranim lokalitetima u Srbiji” Instituta za javno zdravlje “Milan Jovanović Batut”, o kojoj je “Vreme” već pisalo:

“Ova studija nedvosmisleno ukazuje na povećanje broja malignih oboljenja kod građana Bora. Uzrok treba potražiti u kombinaciji uticaja lokacija koje su kontaminirane istorijskim zagađenjem i ovih ekstremnih koncentracija teških metala u PM10 suspendovanim česticama”, kaže Lekić.

Ukratko, “Batutova” studija našla je da je u Boru “značajno veći rizik” za obolevanje i za umiranje od svih malignih tumora, osim tumora kože, te da je analizom smrtnosti “primećeno da postoji veći rizik od smrtnosti u Boru u skoro svim grupama i kod muškaraca i kod žena”.

Toplica Marjanović nudi jedno objašnjenje za ovoliko povećane vrednosti pomenutih štetnih elemenata.

“U ovom periodu, od kraja 2018, kad su došli strateški partneri, nije bilo dovoljno rude iz starih rudnika da bi se popunio pun kapacitet topionice za 80.000 tona i tada se ruda uvozila, odnosno koncentrat. Šta je sadržao taj koncentrat mi ne znamo, ali u tom periodu dolazi do strahovitog povećanja koncentracije arsena, kadmijuma i olova u vazduhu. To pokazuju monitorinzi kvaliteta vazduha. Ne može da se tvrdi, ali je verovatno taj uvozni koncentrat sadržao nečistoće. Naime, na londonskoj berzi metala je precizirano šta sme da sadrži čist koncentrat i on ima svoju berzansku cenu. Ovi prljavi koncentrati, koji premašuju te vrednosti, znatno su jeftiniji”, kaže Marjanović.

Ziđin nije odgovorio na pitanje “Vremena” o razlozima povećanja koncentracije olova, arsena i kadmijuma nakon preuzimanja kompanije.

KAZNE “IZ ZADNJEG DŽEPA”

Na kraju, šta bude kada nadležne inspekcije “uhvate” kompaniju da krši zakone i propise? Odgovor je jednostavan: naplati im “kikiriki”.

U novembru prošle godine Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) objavio je vest da je Privredni apelacioni sud u Beogradu odredio kaznu od milion dinara zbog prekomernog zagađenja vazduha tokom novembra 2019. i januara 2020. godine. Kako je pisao CINS, Privredni sud u Zaječaru je (prvostepeno) našao okrivljene odgovornima “što nisu obustavili proizvodnju u postrojenjima nove topionice i fabrike sumporne kiseline i tako prekomerno ispustili SO2 u vazduh”, te da su “prekršili Zakon o zaštiti vazduha”.

U maju 2022. RERI je izvestio da je tužilaštvo u Negotinu, postupajući po njihovoj krivičnoj prijavi, primenilo princip oportuniteta i naložilo Ziđin Koperu i njegovom direktoru da uplate milion dinara u humanitarne svrhe zbog zagađenja reke Mali Pek u martu 2021. godine. Kako je tada našao RERI, u vodi je bilo 17 puta više bakra od propisane količine, 3,5 puta više arsena i duplo više olova od dozvoljenih količina.

Dakle, dva puta po 8000 evra za kompaniju koja ima godišnji prihod veći od milijardu evra.

“Propisane su kazne jako niske, tri miliona dinara je maksimum, a 1,5 miliona je minimum, tako da su oni platili i ispod minimuma”, kaže Hristina Vojvodić iz RERI-ja.

Ona dodaje da je RERI podneo više krivičnih prijava protiv Ziđina, kao i više prijava za privredni prestup. Za sada, tužilaštvo je podnelo dva optužna predloga po prijavi za privredni prestup: “za izgradnju topionice bez studije o proceni uticaja i za poslovanje bez IPPC odnosno integrisane dozvole, koju su, kao veliki zagađivači, morali da pribave, a radili su 9 meseci bez nje, i onda je na kraju vlada pomerila rok za primenu zakona do 2024. godine”, kaže Vojvodić.

A Toplica Marjanović sumira: “Suština je da u Boru postoje dve rudarske kompanije koje eksploatišu rudu. Od toga je jedna stari RTB Bor, sada Ziđin Koper, gde su suvlasnici država i strateški partner Ziđin. To je, dakle, kompanija koja je delom u vlasništvu države. Mi i građani se obraćamo državi, ona mora da poštuje zakone koje je donela, a drugo, kao vlasnik, da preduzima mere da se rešavaju problemi, a ne da prepušta nekom ko je došao da zaradi. Mnogo toga se gradi i ne možemo samo da krivimo Kineze, oni su tu najmanje krivi. Oni su došli da zarade, to je njihov interes, a naš interes je da živimo normalno”, zaključuje on.