Mnogi u Srbiji se raduju krahiranju svetskog poretka, kaže za „Vreme“ spoljnopolitički analitičar Dimitrije Milić. Raduju se, dodaje, ili iz zluradosti ili iz pogrešne vere da rušenje poretka odgovara Srbiji
Deo političke elite i dobar deo javnosti u Srbiji razapeti su između brige zbog ratova i vojnih agresija u svetu i neke vrste zluradosti što je mečka zaigrala i pred tuđim vratima.
Posebno oko Grenlanda, uz obavezno podsećanje da se Danska hvalila kako je među prvima priznala Kosovo. Bez mnogo pardona delaju i SAD pod Donaldom Trampom, kao i Rusija.
Međunarodno pravo se krši i danas kao što se kršilo uvek, ali razvoj ipak nosi lošu novinu, priča spoljnopolitički analitičar Dimitrije Milić u velikom razgovoru za novi broj „Vremena“ koji na kioske stiže u četvrtak (22. januar).
Bolje i krhko međunarodno pravo
„Međunarodno pravo, međunarodne organizacije i postojanje međunarodnih pravila najbolja su garancija koju male i slabije države mogu da imaju“, kaže Milić.
Do pre nekoliko godina su sile, kršeći pravo, gledale da bar kako-tako pribave legitimitet svojih vojnih akcija. Izgovori su sezali od ugroženosti bezbednosti do navodnog sprečavanja humanitarnih kriza.
„Dokle god su države tražile kakav-takav međunarodni legitimitet za svoje akcije, to je bilo pozitivno čak i kada legalnosti nije bilo, jer je podrazumevalo da je nekome u svetu do toga stalo“, kaže Milić.
„U poslednjim primerima sve manje vidimo potrebu da se traži bilo kakav legitimitet, te su države sve otvorenije da unilateralno ispunjavaju svoje interese, a da publike koja će to osuditi ili više nema ili njeno mišljenje više nije bitno.“
Kao u basni
U Srbiji, dodaje, deo političke i javne scene, pod traumom devedesetih, sada je u zabludi da ova svetska gibanja i revizija globalnog poretka mogu da odgovaraju Srbiji.
Ali, kako upozorava Milić, prvi čovek organizacije Novi treći put, to je pogrešno jer mali nemaju čemu da se nadaju bez međunarodnog prava i jer krah poretka vodi manjim investicijama i većem prostoru da se velike sile igraju preko leđa Srbije.
„Deluje da se krizi svetskog poretka u Srbiji raduju ljudi ne zbog naše konkretne koristi, već tuđe (zapadne) štete. Zvuči kao lisica iz Ezopove basne koja je, kada nije uspela da dosegne sočno grožđe, rekla da je to grožđe verovatno kiselo, pa je bolje što ga nije pojela.“
Ceo intervju čitajte u novom broju „Vremena“ od četvrtka, 22. januara. Ili se odmah pretplatite na štampano ili digitalno izdanje
Zbog čega se stanar Bele kuće nameračio na Grenland? I zašto nije prvi predsednik koji je Danskoj nudio pare za zaleđeno ostrvo? Šta o svemu tome kažu Inuiti koji na njemu žive, zvanični Kopenhagen, Evropljani i ostali? U čemu leže stvarni američki interesi? Kako mogu izgledati koraci Vašingtona za preuzimanje Grenlanda? I koliko je realna američka okupacija ovog ostrva
Grenland je negostoljubivo ostrvo – oko 80 odsto teritorije prekriveno je ledom i u centralnim delovima ostrva temperatura je u proseku minus 31 stepen Celzijusa, a ume i da padne do minus 67. U takvim uslovima eksploatacija prirodnih resursa bušenjem i rudarenjem veoma je teška, ponekad i nemoguća
Rut, majka dvoje dece, koja stanuje na pet minuta peške od mesta pogibije Rene Gud i koja je prošla obuku za posmatranje poštovanja Ustava, kaže za “Vreme” da u danima nakon ubistva Rene Gud Mineapolis liči na poprište s obrisima građanskog rata i da agenti ICE idu od vrata do vrata, ali da su njene komšije još odlučnije da se suprotstave “njihovom teroru” nakon ove tragedije
Svedoci smo uznemiravajuće situacije: dok Evropljani brane suverenitet Ukrajine, Tramp je pogazio suverenitet Venecuele, a povodom Grenlanda preti suverenitetu Danske. Igra haosa tek je počela. Svetski lideri pokušavaju da pronađu odgovor kako da se suoče sa talasom Trampove nove izvedbe američkog imperijalizma. Posle vojne operacije u Venecueli nameće se pitanje šta taj agresivni, neokolonijalni potez, direktno suprotan međunarodnom pravu, znači za ostatak sveta
Verski režim u Iranu rešio je da i ovaj talas protesta uguši u krvi. To će mu poći za rukom ukoliko Sjedinjene Države ne intervenišu. Donald Tramp bi pre mogao biti zainteresovan za mini-bombardovanje nego za pokušaj promene režima
Studenti su svesni da je „dan posle“ Vučićevog režima ulazak u novi krug velikih muka. Stoga je lustracija nesavršeno, ali nužno rešenje
Saopštavanjem prvih tačaka programa – da se narodu vrate otete pare – studenti su izabrali popularne teme da njima započnu finalnu pripremu za izbore. Ona će biti mahom tiha i dalje od očiju javnosti, ali je najvažnija
Zašto Vučić iz Abu Dabija kaže da će „blokaderi“ ako dođu na vlast „silovati žene“ i „jahati popove“? Zato da sablazni i odvuče pažnju od koncerta Ane Bekute u Čačku teškog 40 000 evra dok Čačani plaćaju hodanje trotoarom
Novi Trampov poredak (I)
Najpoželjnija nekretnina za američkog predsednika Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
