Na domaćem tržištu slatkiša, teškom oko 500 miliona evra, dohvatila su se dva golijata: Bambi Banat u tužbi Trgovinskom sudu tvrdi da Jaffin keks "vito" po obliku, boji i pakovanju mnogo liči na njihovu "plazmu"
ISTI KEKS, DRUGO PAKOVANJE, ILI OBRNUTO: „Vito“…
Prema Zakonu o intelektualnoj svojini, žig je pravno zaštićeni znak kojim privredni subjekat obeležava svoje proizvode kako bi potrošači mogli da ih razlikuju od istovrsnih, a dizajn je izgled nekog proizvoda ili njegovog dela, koji je određen njegovim vizuelnim karakteristikama, posebno linijama, konturama, bojama, oblikom, teksturom i materijalima od kojih je proizvod sačinjen ili kojima je ukrašen, kao i njihovom kombinacijom. Pod spoljašnjim izgledom proizvoda podrazumeva se i ukupan vizuelni utisak koji proizvod ostavlja na potrošača.
Bambijeve stručne službe ocenjuju da Jaffin keks „vito“ ima spoljni izgled njihovog keksa „plazma“: oba keksa imaju oblik produženog paralelopipeda sa istim zaobljenim krajevima, takav oblik „plazme“ potrošačima je poznat već nekoliko decenija, taj oblik i naziv „plazma“ sudskom odlukom su proglašeni čuvenim, uvažene marketinške organizacije utvrdile su najveći stepen snage razlikovanja tog spoljnjeg oblika keksa „plazma“ i niko ne može negirati te tekovine industrijske svojine, te ekonomsku vrednost spoljnjeg oblika „plazme“.
Foto: Printskrin / bambi.rs/…i „plazma“
„Sasvim je osnovano da Bambi brani te tekovine pa je zbog povrede svojih žigova i ponašanja protivnog dobrim poslovnim običajima tražio sudsku zaštitu tužbom podnetom Trgovinskom sudu“, kaže za „Vreme“ Vesna Sarević iz agencije Meken Erikson. Do donošenja konačne presude, dodaje, Trgovinski sud je naložio da se popišu i zaplene sve zalihe ovog keksa u proizvodnim pogonima i magacinima Jaffe.
U Jaffi kažu da je „vito“ sjajan keks za one koji zdravo jedu, vežbaju, naporno rade, mnogo uče, oporavljaju se, rastu ili, jednostavno, vole da uživaju u dobrom keksu koji je bogat vitaminima, proteinima iz mleka i maslaca i sadrži med, a ne sadrži nikakve veštačke boje niti arome. „Prvi rezultati prodaje su pokazali da su potrošači prepoznali Jaffin neprikosnoveni kvalitet i u ovom keksu. Zahvaljujući najsavremenijoj, visoko automatizovanoj opremi za proizvodnju keksa, koja omogućava brojne uštede u proizvodnom procesu, ponosni smo što našim potrošačima možemo da ponudimo keks vrhunskog kvaliteta po najkonkurentnijoj ceni“, kaže za „Vreme“ Milica Ličina, PR menadžer kompanije Kappa star, u okviru koje se nalazi Jaffa.
U Bambiju tvrde da je „vito“ koncepcijski istovetan „plazmi“ po obliku, boji i po grafičkom rešenju pakovanja na kome je prelomljeni keks. U Jaffi naglašavaju da „vito“ ima i potpuno drugačiju ambalažu od „plazme“, da je kutija u kojoj je upakovan „vito“ žuta, dok je kod „plazme“ crvena, a da grafičko rešenje – prelomljeni keks – nije preuzet od Bambija već od Jaffinog slanog programa. „Uostalom, na pakovanju ‘plazme’ odavno više nije prelomljeni keks“, insistira Milica Ličina i dodaje da je oblik „vita“ pravougaonik, boja je ista kao i kod svakog keksa posle pečenja, ali da, u suštini, „gvint“ nije u obliku i pakovanju, već u ceni. „Vito“ je, naime, od „plazme“ za trećinu jeftiniji. „Povodom tužbe da su oblik i boja ‘vito’ keksa nalik na oblik i boju ‘plazma’ keksa, smatramo da ključni problem nije u izgledu keksa, već u činjenici da veoma kvalitetan keks nudimo našim potrošačima po mnogo povoljnijoj ceni od konkurencije“, objašnjava Milica Ličina. „Mi smo u poslednjih pet godina investirali 30 miliona evra u najsavremeniju opremu koja nam je omogućila brojne uštede. Linija na kojoj se proizvodi ‘vito’ potpuno je automatizovana, pa smo samim tim u mogućnosti da ‘vito’ ponudimo potrošačima po povoljnijoj ceni.“
„Ništa protiv nemamo da svoj keks prodaju po kojoj god hoće ceni“, kategorična je Vesna Sarević. „Samo neka izmene oblik keksa i grafičko rešenje pakovanja.“ „Ne dolazi u obzir“, uzvraća Milica Ličina. Presuda Trgovinskog suda očekuje se do kraja ove nedelje.
Da sve bude veselije, koliko god da „vito“ po obliku, boji i pakovanju liči na „plazmu“, toliko i jedan i drugi liče na keks za decu „plazmon“ koji se u Italiji proizvodi od 1902. godine. Proizvođač „plazmona“, italijanski „Dietetici Alimentari“, zaštitio je svoj brend u Evropskoj uniji i Americi, pa se Bambijeva „plazma“ na ta tržišta plasira pod nazivom „lane“, dok je na našem tržištu Bambi još 1968. godine sudskom odlukom dobio pravo da kod nas svoj keks prodaje pod imenom „plazma“.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
“Ljubavi smo naučili vatru, da zemlja nam više ne gori”. To je stih Vaska Pope, jednog od naših najvećih pesnika koji je rođen u selu Grebenac, na obodu Deliblatske peščare, u jednom od naselja koja su direktno bila ugrožena vatrom. Uprkos nadljudskim naporima vatrogasaca, dobrovoljaca i meštana, uprkos pomoći koju studenti i građani šalju nemajući šta drugo da čine, uprkos apelima da se ranije zatraži strana pomoć, šumski požar u Pesku se ovog leta sasvim oteo kontroli i nastala je šteta koja će se sanirati decenijama. Neko bi mogao da zaključi kako je Pesak u plamenu parabola današnje Srbije solidarnih građana i studenata kojima vlada zloćudni režim koji nije dostojan da štiti ekosisteme kakva je Peščara, da čuva naša prirodna blaga, našu zemlju
Uprkos tome što nema jasnog diskontinuiteta u radu Sektora za vanredne situacije, opšti utisak stručne javnosti je da reakcija na požar u Deliblatskoj peščari nije bila adekvatna. Na retkim snimcima videlo se da vatrogasaca nema dovoljno, da su u pomoć priticala lokalna dobrovoljna vatrogasna društva i da je prisustvo tehnike neprimereno veličini požara. Komentatorima su u oči upadale najčešće dve činjenice – da su u Peščari korišćeni kamioni cisterne FAP i TAM, koji se ne proizvode 40 i više godina
Velike nejednakosti među decom, preobimni programi, loš položaj nastavnika, nedostatak kadra i sve veća centralizacija, neke su od neuralgičnih tačaka naših osmogodšnjih škola, kaže za “Vreme” profesor Aleksandar Baucal. Kakvo nas onda sutra čeka? Zašto svi đaci osmog razreda iz Srbije u proseku zaostaju za vršnjacima iz Evropske unije i kako to promeniti? Kako u tom duhu učitelj Predrag Starčević, čovek kome je njegov posao misija, uči decu pravim vrednostima
Kultura sećanja: 26 godina od ubistva bivšeg predsednika Predsedništva Srbije
Otmica Ivana Stambolića usred dana u Košutnjaku bila je i poruka svima koji su se suprotstavljali režimu. Ako vlast odluči da nestaneš, neće biti ni svedoka, ni tragova, ni istrage. Neće biti čak ni vesti da te nema. O tome koliko je država bila pretvorena u sredstvo privatnog opstanka na vlasti govori i zaključak suda: pripadnici JSO i čelnici Resora državne bezbednosti nisu delovali kao samostalna kriminalna grupa, već su državni aparat sile upotrebili za očuvanje političke vlasti jednog čoveka
Za samo dve godine, od početka rata u Gazi oktobra 2023, izvoz srpske municije za Izrael povećao se 42 puta i tokom 2025. i početkom ove godine dostigao 133 miliona dolara. Sve to uprkos izjavi predsednika Aleksandra Vučića juna prošle godine da Srbija obustavlja sav vojni izvoz. Samo u prva dva meseca 2026. organizovano je 14 kargo letova za Izrael, u poređenju sa 32 tokom čitave 2025. Vojne veze nisu jednosmerne. Izraelski “Elbit Systems” je krajem 2024. Srbiji prodao savremene artiljerijske sisteme, dronove i opremu u vrednosti od 335 miliona dolara. Opremu je vlast u Beogradu upotrebila za masovno praćenje svojih protivnika
Dobar deo režima rehabilitira Mladića zbog rehabilitacije vlastitog ratnog i političkog puta. Pogani mit o junačkom generalu potreban im je kako bi predstavili čitav srpski narod kao njegove i svoje saučesnike
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
