Kako nam prolaze dani

Istraživanje pod nazivom „Dnevna ekonomija vremena žitelja Srbije“ imalo je za cilj da ustanovi koliko vremena odvajaju za razne životne aktivnosti stanovnici Srbije stariji od dvanaest godina. Terensko ispitivanje obavljeno je metodom dnevnika na reprezentativnom uzorku od 1600 ispitanika u decembru prošle godine. Uzorak je komponovan tako da budu pravilno zastupljeni polovi, različite starosne grupe kao i dani u nedelji. Istraživanje su izvršili TNS Medium Gallup i Fakultet za kulturu i medije Univerziteta Megatrend a predstavili su ga studenti treće godine pomenutog fakulteta sa profesorima dr Zoricom Tomić i dr Srbobranom Brankovićem, koji je i direktor Medium Gallupa.

Pažnja je posvećena sledećim aktivnostima: svakodnevnim rutinskim poslovima, praćenju medija, slobodnom vremenu, međusobnom komuniciranju i spavanju. U ovom broju prikazujemo samo rezultate prvog dela istraživanja koji se odnosi na dnevnu rutinu tj. vreme utrošeno na poslu, u školi ili na fakultetu; u obavljanju kućnih poslova (kuvanje, čišćenje i sl.); na ličnu higijenu i toaletu, ishranu i učenje.

Ono što je i za same istraživače bilo malo iznenađenje jeste pre svega velika razlika u dnevnom ritmu školskih i studentskih generacija u odnosu na malo stariji produktivni deo stanovništva. U izjavi za „Vreme“ dr Srbobran Branković objašnjava: „Ti podaci pokazuju koliko velik deo života jedan deo naših ljudi provodi u statusu deteta, a koliko drugi u statusu roditelja: nije samo kriza razlog tome, već i jedna nepojmljivo ležerna atmosfera, odsustvo svake želje da se pokrenemo, da uradimo nešto za sebe, navika da čekamo da to neko drugi uradi za nas. I, naravno, da kukamo kako je loše. Drugi takav nalaz odnosi se na pitanje rodnih odnosa: mogu da kažem da će po mojoj proceni u Srbiji za dve decenije nastupiti doba matrijarhata. Naši podaci pokazuju da učenice i studentkinje mnogo više vremena posvećuju učenju nego učenici i studenti. To je možda u suprotnosti sa nalazom da prosečna žena pet puta više vremena provodi u obavljanju kućnih poslova nego prosečan muškarac, ali to je samo sadašnje stanje. Postoje druge razlike koje nisu male, već su naprotiv veoma velike i one moraju kad-tad da se ispolje kao razlike u spremnosti ove dve polne grupe da se uhvate u koštac sa važnim životnim pitanjima, kao razlike u znanju i kompetentnosti. To je potkrepljeno i činjenicom da je u generaciji do 40 godina starosti obrazovna struktura žena bolja nego muškaraca, da žene imaju svoje organizacije koje se bore za rodnu ravnopravnost, da su velikim delom dostigle visok stepen rodne samosvesti. Muškarci su uglavnom nezainteresovani za pitanje preuređenja rodnih odnosa i sa stanovišta veće ravnopravnosti, ali i veće produktivnosti uopšte – ekonomske, intelektualne, kulturne. Jer ako je sada polovina populacije manje uključena u život iz razloga rodne neravnopravnosti, onda društvo od toga može imati samo štete.“

Ostali grafikoni su u sledećem tekstu