VEZANA TRGOVINA: Žitarice… / foto: a. anđić
Od juna prošle do juna ove godine maloprodajne cene – ne računajući struju, vodovodsku vodu, motorna vozila i delove – porasle su za 12,7 odsto. Najviše su skočile otkupne cene poljoprivrednih proizvoda – od čega ratarskih kultura 60, voćarskih i vinogradarskih 32, stočarskih (svega) sedam odsto. U istom periodu fizički promet u maloprodaji opao je za 16, a finansijski za nešto više od pet odsto
Premijer Mirko Cvetković tvrdi da kriza jenjava, da kako je (bilo) kod drugih, dobro smo prošli, a guverner NBS-a Dejan Šoškić da se „do kraja godine očekuje stabilizacija cena“, a da bi „pad cena osnovnih poljoprivrednih proizvoda mogao da dovede do pojeftinjenja hleba“. Baš tako: pad cena poljoprivrednih proizvoda „mogao bi da dovede do pojeftinjenja hleba“.
Ne da bi mogao, nego bi morao, elementarna logika tome ide u prilog, samo kad bi elementarna logika bila dovoljna.
„Mislim da je sasvim realno da te cene ne idu gore“, umereniji je ministar poljoprivrede i trgovine Dušan Petrović. Gledajući po troškovnoj strani, veli, cene bi mogle da budu i niže, ali da moraju da se „respektuju tržište i poslovne odluke proizvođača“.
HLEB I NAFTA: Direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede Drago Cvijanović kaže da, objektivno, smanjenje cene pšenice i brašna prati i pojeftinjenje hleba, budući da je to najuticajniji „input“ u proizvodnji hleba i peciva, pa da je logično da cene tih proizvoda, hleba i kifli, treba da prate „cenovno ponašanje“ sirovina, ali da će tek da se vidi koliko će to „naši pekari“ da uvaže. „Videli smo da kada se povećava cena nafte – svi reaguju, a kada se smanji, niko ne vraća cene nazad… Tako se otprilike i pekari ponašaju“, rekao je Cvijanović i izrazio očekivanje da će „ih tržište ipak naterati da smanje cenu hleba“.
U kompaniji „Žitopromet Mlinpek“ iz Stare Pazove kažu da su cene brašna za oko deset odsto niže u odnosu na pre dve nedelje i da postoje tendencije da će ići još niže u narednom periodu. U kompaniji Žitko iz Bačke Topole planiraju da krajem jula ili početkom avgusta izađu sa novim cenovnicima brašna, koji će biti niži deset i više procenata od sadašnjih. Eto momenta za podizanje obrva: cena pšenice je 40 odsto niža nego što je pre svega mesec dana bila, a brašno je jeftinije, ili će tek biti jeftinije „za deset i više procenata“.
„Ako je sadašnja cena hleba formirana kada je kilogram pšenice koštao 32 dinara, onda, svakako, ima osnova da hleb pojeftini ili da, barem, ne poskupljuje u narednom periodu“, procenjuje Milan Prostran, sekretar Udruženja za poljoprivredu i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije.
DA SE SAČEKA: Kako god, žetva je pri kraju, iako je posejano manje nego dosad, opet ima viška za izvoz – standardnih pola miliona tona, cena na novosadskoj berzi je skoro pa prepolovljena, ali hleb da pojeftini – neće.
Zašto neće, potrudio se da objasni Zoran Pralica, predsednik Unije pekara. „Žetva još nije završena. Posle toga je potrebno da žito odstoji dva meseca, da se osuši i samelje. Istina je da niko ne zna kako će se kretati cena pšenice, pa ćemo o pojeftinjenju hleba moći da razgovaramo tek u septembru.“
Zaista, niko ne zna kako će se dalje kretati cene pšenice, mada može da se pretpostavi: prošlogodišnji svetski manjak od 75 miliona tona je povećanjem setvenih površina anuliran, suša u Teksasu nije imala onakve efekte kakve se pretpostavljalo da će imati, na tržištu se opet pojavila Rusija kao izvoznik, što će reći ponuda i potražnja je „tu negde“, taman da se talasanje tržišta umiri na podnošljivih deset odsto „gore/dole“, hajde da zaokružimo na 200 evra po toni, odnosno 20 dinara za kilogram, taman onoliko koliko je ponuđeno za otkup pšenice za Robne rezerve.
Zanimljivo, iako je „državna“ ponuda veća od one berzanske, odziv nije bogzna kakav: prvog dana trgovanja, pre dve nedelje, ugovoreno je 45.000 tona, a za sve ostale dane svega tridesetak ukupno. Tako malom odzivu „kumovao“ je (najzad) uspostavljen sistem javnih skladišta, koji primarnim proizvođačima omogućava da žito uskladište, a da ga ne prodaju. Tako je jedan od najžešćih argumenata vlasnika silosa – prodaj sad ili više ne dolazi, izgubio na snazi, naročito jer država finansira prvih šest meseci skladištenja.
SO I VODA: Ne može se, insistira Pralica, samo na osnovu niže cene jedne sirovine tražiti pojeftinjenje gotovog proizvoda. „Cena hleba je i sada niska, a to koliko košta pšenica, manje je bitno nego ranije, jer je sve drugo poskupelo: energenti su sve skuplji, tu su i plate radnika, odeća, promena plehova, otplata kredita, a osim brašna, koriste se i voda i so. Sve to se uračunava u cenu hleba.“
Bože, kakvo otkrovenje: hleb prave ljudi i za taj rad očekuju platu, svi oni nose odeću koja svako malo mora nova da se kupi, „plehovi“ takođe moraju svako malo da se menjaju, čak i krediti moraju da se vraćaju, ama se za proizvodnju hleba ne troši samo brašno, već i so i voda! I tako, plate su porasle sa 16 na 16,7 hiljada dinara, odeća je nadasve poskupela, plehovi naročito, o kreditima da se i ne govori, a kao kruna svega – so i voda. Nije to za sprdnju: so se u Srbiji ne proizvodi, već se uvozi, za taj uvoz su potrebne devize, a kurs skače li skače, dok je voda strateški resurs vredniji od nafte, a koliko košta nafta?
Kako je za Tanjug objasnio pomoćnik direktora Instituta za ekonomiku poljoprivrede Jonel Šubić, sirovine/polufabrikati za proizvodnju vekne hleba od 500 grama od brašna T-500 – brašno, kvasac, so i aditivi iznose 15,35 dinara. Kada se tome dodaju troškovi proizvodnje od 6,99 dinara, dobije se da velikoprodajna cena hleba izađe na od 27,37 dinara po vekni, a maloprodajna na 32,17 dinara.
Nota bene: prema računici istog instituta, ali u vreme kad je pšenica na Produktnoj berzi (nesumnjivo fiktivno) menjala vlasnika za 31,5 dinara, sirovina za „pokilku“ hleba „sava“ (brašno, kvasac, so i aditivi) koštala je 18 dinara, troškovi proizvodnje sedam, a kad se tome dodaju marže i PDV, krajnja cena „prema kupcu“ je „izlazila“ na 35 dinara i 22 pare, ali je „zbog zaštite potrošača“ ustanovljena ona od 54,4 dinara kao najviša, s tim da je iz ovog ili onog razloga (posebna je priča zašto je tako) shvaćena kao preporučena.
Svuda u (civilizovanom) svetu pšenica je pšenica, svejedno da li iz ovogodišnjeg ili prošlogodišnjeg roda. Svuda, samo ne u Srbiji: na početku žetve, a žetva nije samo ovde sada, već je na celoj severnoj hemisferi baš u ovo doba godine, na produktnoj berzi u Novom Sadu posebno je kotirana ovogodišnja, ali i prošlogodišnja, čak i pšenica koja je požnjevena 2009. godine, s tim da je ovogodišnja koštala koliko i u Budimpešti, ali je lanjska, kao i ona od pre dve godine nuđena i kupovana po 27 dinara kilogram, odnosno oko 270 evra po toni.
Taj podatak privlači posebnu pažnju: nije li zimus uredbom Vlade zabranjen izvoz pšenice jer su rezerve ozbiljno omalile, te je (bila) ugrožena „prehrambena sigurnost“ stanovništva i to baš u vreme kad je pšenica na Novosadskoj bila (bitno) skuplja od pšenice na Budimpeštanskoj berzi. Jeste.
Nije li baš prema toj višoj (domaćoj) ceni pšenice (opet uredbom) „maksimizirana“ cena hleba na 54,44 dinara za veknu od pola kilograma, sve da bi se, kao, zaštitili potrošači u ova teška i krizna vremena. Jeste i to.
A sad, takoreći niotkuda, eto pšenice koja je toliko omalila da je bila ugrožena prehrambena sigurnost, pa je u skladu sa ugroženošću bila i cena – deset i više odsto nego u Mađarskoj, bez obzira na to što je carina na uvoz bila privremeno suspendovana, što bi nužno moralo da utiče na cene. Ali, gle čuda, nije.
Nije to bez (neke) logike: godinama unazad gro pšenice završava u silosima nekolicine „žito-mlinara“, koji je potom izvezu i „uberu“ izvozne premije, potom je (bescarinski) uvezu, a pšenica je sve vreme u istom silosu. U međuvremenu, preko Novosadske berze trguju sami sa sobom i tako određuju referentne cene. Zašto bi, inače, pšenica u Srbiji bila jeftinija nego u Mađarskoj kad je „žito-mlinari“ kupuju, a skuplja kad je prodaju. Zašto bi, inače, cena hleba pratila cenu pšenice kad raste, ali ne i kad pada.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
