Ovih dana se navršavaju četiri godine kako je Ivanka Mićić (62) poginula kod Loznice. I tek ovih dana zaista je počelo suđenje Đorđu Danojliću, okrivljenom da je automobilom udario ženu koja je pešačila, ostavio je da umre kraj puta i pobegao. Optuženi je u sudnici, ali istina je počela da se zatrpava i davi među sudskim spisima, brojnim veštačenjima i analizama. Veštaci tužilaštva tvrde jedno, a veštaci odbrane potpuno različito. Pravno, sada je nedoumica i koje je vozilo udarilo ženu. Kao da više nije važno šta je istina, nego čiji će veštaci jače braniti svoja mišljenja. A mišljenja stručnjaka u korumpiranom i politički opterećenom društvu podložnija su uticajima nego nauci... Šta će preovladati
Biće to dugo suđenje. Trebalo je “samo” četiri godine i da istinski počne. Prošle sedmice održano je tek drugo ročište. Optuženi Đorđe Danojlić tvrdi da nije kriv i da nije ni vozio automobil za koji se u optužnici navodi da je učestvovao u nesreći.
Sudija Dušan Dakić upućen je u predmet do najsitnijih detalja, posvećeno prati svaku reč koja se u sudnici izgovori i deluje da će mu biti lako da dođe do istine, ali teško do pravosudne pravde.
Naime, za sudske predmete saobraćajnih nezgoda ključni su veštaci. Oni su zapravo ti koji u sudnici razmenjuju mišljenja i argumente. Dominantniji pobede.
Svaka strana je angažovala svoje veštake. Najpre su veštačenje, dok se predmet još nalazio u Loznici, na zahtev tamošnjeg tužilaštva, uradili veštak sudske medicine Ljubiša Božić, koji je tada radio i za MUP Srbije, i veštak saobraćajne struke Vladimir Đinić. Oni su zaključili da žrtvu Ivanku Mićić nikako nije mogao da udari automobil “folksvagen bora” koji je vozio optuženi. Tvrde da su na osnovu rasporeda povreda i udaraca koje je žrtva zadobila, kao i na osnovu oštećenja vozila, mišljenja da je reč o mnogo većem vozilu tipa džipa, kamiona, pik-apa.
Inače, baš “folksvagen bora”, koji je vozio okrivljeni Danojlić, zabeležile su i sigurnosne kamere na putu koji vodi sa mesta nesreće i to neposredno pošto je nesretna žena poginula. Tada je uočeno i da na tom autu postoje vidna oštećenja.
KOJE JE AUTO BOJE
Porodica žrtve nije bila zadovoljna Božićevim i Đinićevim veštačenjem pa angažuje novog veštaka sudske medicine, Ivicu Milosavljevića koji je radio na VMA. Taj veštak utvrđuje da je vozilo poput “folksvagena bore” ipak moglo da ubije Ivanku Mićić i on to zaključuje upravo na osnovu povreda i udaraca koje je žrtva imala na telu. Međutim, taj veštak je u međuvremenu umro, ali je njegov nalaz ipak stigao do tužilaštva. Pošto su nalazi veštaka već tada bili potpuno suprotni, tužilac poziva prof. dr Đorđa Alimpijevića da i on uradi nalaz iz oblasti sudske medicine. I profesor dr Alimpijević je, takođe na osnovu povreda i tragova na žrtvi, utvrdio da je “folksvagen bora” mogao biti tip vozila koje je ubilo ženu na putu kod sela Tršić.
U sudnici se okrivljeni pojavio sa čak tri advokata branilaca, od kojih je jedan poznati funkcioner SNS-a Vladimir Đukanović. Angažovali su i poveli i stručnog savetnika za saobraćaj Milana Božovića, a veštaci Božić i Đinić sada su zastupali viđenje odbrane.
Okrivljeni tvrdi da nije kriv. Dok je u sudnici sam sedeo na klupi za okrivljene i slušao o lomljenju retrovizora i od siline udara rasipanju staklića po vozilu, gledao je u stranu i vidno crveneo. Njegovi branioci sa savetnikom i veštacima govore da njegov auto “folksvagen bora” nikako nije mogao ubiti ženu. Samouvereni su sve dok im sudija ne postavi pitanje o ponekom detalju – tada se zgledaju, pa zamucnu, ali ostaju pri tome kako su baš sigurni da to nije ni u ludilu auto njihovog klijenta. Doduše, veštak za saobraćaj nije mogao da se seti koje je boje bio auto (tamno plavi) koji je veštačio, ali je neprestano ponavljao kako “to nije tip vozila koji je ubio ženu”.
S druge strane, veštak Alimpijević to ne isključuje i sudija se našao između potpunog raskola. Naložena su nova super veštačenja koja će se raditi u Novom Sadu, na sudskoj medicini Kliničkog centra i na Fakultetu tehničkih nauka, odeljenje za saobraćaj.
U nastavku suđenja trebalo bi da budu saslušani i svedoci. Inače, oni koji su u početku teretili Danojlića u međuvremenu su izgubili pamćenje, pa im se možda vrati pred sudijom…
MOGU LI ISTINA I PRAVDA DA PREŽIVE U SRBIJI?
Od početka apsurdi prate pogibiju Ivanke Mićić kod Tršića. Slučaj je zataškavan od momenta udara vozila u nesretnu ženu i upravo zato je privukao pažnju celokupne javnosti. U sakrivanje, ali i potragu za osumnjičenim upetljali su se svi, od lokalnih moćnika do predsednika države Aleksandra Vučića.
Najpre predsednik Vučić javlja ožalošćenoj porodici da je osumnjičeni konačno uhapšen, a onda se kao branilac istog tog osumnjičenog pojavljuje visoki funkcioner vladajuće Srpske napredne stranke Vladimir Đukanović, inače bliski prijatelj upravo predsednika države.
Kako je “Vreme” već pisalo, ime optuženog Đorđa Danojlića srpskoj javnosti ne znači ništa. Međutim, poznat je u Loznici. Naime, on je rođeni brat uticajne advokatice Biljane Borovčanin, supruge Nenada Borovčanina, predsednika Bokserskog saveza Srbije koji važi za čoveka bliskog vrhu vlasti.
Najpre se za osumnjičenim nevešto tragalo. Iako su od 28. januara policiji i tužilaštvu bili poznati snimci sa sigurnosnih kamera, vlasnik “folksvagena boro” Danojlić je tek 1. februara 2021. god. pozvan u policiju na informativni razgovor. I pušten je. Rekao čovek da nema ništa s tim slučajem, a ponekad policija i tužilaštvo umeju i da poveruju na reč.
Auto mu tada nije ni oduzet. Dan posle tog informativnog razgovora policija “pronalazi” njegov automobil na parkingu kod jedne prodavnice. Kriminalistički tehničar je samo fotografisao vozilo, po mraku, nasred ulice i posle petnaestak minuta zaključio da nije uočio “ništa sumnjivo”. Nije primetio ni retrovizor koji je zamenjen, ni nedostatak bočne lajsne, niti je zatražio vanredni tehnički pregled auta. Zatim automobil opet nestaje. Nekoliko dana kasnije, policija čak raspisuje potragu za “folksvagenom boro” sa upečatljivom, bočnom sjajnom lajsnom. I čim je raspisana potraga, auto je opet pronađen, ali u Beogradu, parkiran u blizini kuće sestre osumnjičenog, advokatice Biljane Borovčanin. Kako se navodi u sudskim spisima, tada su već uočene određene “prepravke na vozilu”.
Sve te igre tipa “tražim da te ne nađem” potrajale su skoro mesec dana. Dovoljno vremena je ostavljeno za razne aktivnosti, ukoliko bi neko želeo da, recimo, zataška tragove…
Ova nesreća je izazvala raskol i u policijskim krugovima. Ubijena Ivanka Mićić bila je majka cenjene policajke iz Loznice. Kolege su pokušavale da joj pomognu da se slučaj reši, inspektori su kasnije progonjeni i smenjivani. Drugi policajci su slučaj otaljavali: recimo, pronađu auto, ali ga ne pošalju na pregled… E, takvi su napredovali.
Zbog ove smrti na putu pobunili su se građani i protestovali. Kad se u Loznici dobrano zakuvalo, pa kad je pripretilo da policija sa građanima krene zajedno u proteste protiv političkih i pravosudnih moćnika, stigao je poziv.
Veče uoči protesta, policajku i ćerku ubijene žene Mirjanu Mićić pozvao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Od njega su saznali da je Đorđe Danojlić uhapšen i da mu je određen pritvor od 48 sati. Zatim, Ministarstvo policije obaveštava medije i javnost o hapšenju osumnjičenog. Danojlić je ponovo saslušan i ponovo ne priznaje krivično delo i odbija da i dalje razgovara s policijom o svemu. Ali, tada mu je određen pritvor. Doduše, zbog uznemirenja javnosti.
Protest ispred Tužilaštva je ipak održan. Morala je da interveniše i ministarka pravde Maja Popović, odnosno da razgovara s tužiocima i zahteva nepristrasnu istragu. I mada je deo lokalnog pravosuđa prvo opstruisao slučaj, tužilac je sastavio optužni predlog i zahtevao da se okrivljeni Đorđe Danojlić osudi na kaznu zatvora od najmanje tri godine zbog krivičnog dela “teška dela protiv bezbednosti saobraćaja”, a zbog krivičnog dela “nepružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi” na osam meseci zatvora.
Suđenje se odvija u Novom Sadu. Izuzetno posvećeni sudija Dušan Dakić pokušava da dođe do istine. Ali, tu su veštaci, partijski advokati, bratske, kumovske i prijateljske veze okrivljenog. Mala li je ova Srbija da se istina osigura, sklupčana u nekom kutku od svih njih, da preživi do kraja suđenja i doživi pravdu?
Studenti su posle Novog Sada, masovno odmarširali iz različitih univerzitetskih centara do Kragujevca, a sada je u planu novi protest i potencijalno novo pešačenje do Niša. O tome kuda vode protesti i treba li studenti da sami iznesu promene, čitajte u novom broju „Vremena”
Zašto je Vučić primoran da formira iznuđenu i tunjavu vladu? Zbog čega Srbija iz februara 2025. više nije ista ona zemlja iz oktobra 2024? Kako je šef države došao u iznudicu da mu nijedan potez koji već tri meseca povlači ne radi posao? Gde je u svemu ovome opozicija, kako da se rasani i šta treba da shvati
Prodaja delova Junajted grupe od državnog Telekoma stvara gotovo monopolistu na polju medijskog sadržaja. Kad se tome dodaju udari na male i nezavisne medije, pejzaž u kojem se građani Srbije informišu poprima još tamniju nijansu crne
Nestanak N1 i Nove S u današnjoj formi značio bi mračno medijsko doba u Srbiji. Doduše, ono je mračno već četiri decenije, ali bilo bi još crnje
Sad se diže ova generacija, koja se samo još sama od sebe nije ogradila, ide peške, nosi i ikone i krstove i ferari zastave, peva i Bilećanku i Ko to kaže, ko to laže, Srbija je mala, a sa njima Bošnjaci iz Pazara ruku pod ruku, i dok se ovi krste nakon 15 minuta tišine, uče dovu i klanjaju stojeći, kako je jedino i obavezno za mrtve. “Prvi put se osećam kao građanin ove zemlje”, rekao je jedan od studenata iz Novog Pazara
U Srbiji više niko ne zna o čemu priča njen predsednik, novinare kažnjavaju na pravdi boga, aferaške velmože proglašavaju za svece, a nosioci javnih funkcija šire javnu sablazan. Ljudi – dokle ćemo tako
Niko kome lopatom nije odstranjen deo mozga ne veruje da su studenti obezbedili najveću stranu investiciju ikada, odnosno da su dobili tri milijarde evra da sruše vlast i otcepe Vojvodinu
Odbor Festa je doneo odluku da taj festival više neće biti u februaru nego u septembru. Stiče se utisak da je rešavanje ovog sporednog problema zapravo samo najava rešavanja onog suštinskog
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
