Foto: Pixabay/stux
Otvaranje kockarnice je podelilo tamošnju javnost u strahu da bi povećanje prihoda od turizma moglo da prati porast zavisnosti od kockanja
Japan dobija prvu kockarnicu. Vest koja je bi mogla da ostavi u čudu sve one koji dolaze iz zemalja poput Srbija za koju važi da je u samom vrhu po broju kockarnica po glavi stanovnika.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije iz 2008. godine, Srbija je tada bila na drugom mestu u Evropi po broju kockarnica po glavi stanovnika. Ali kad pogledamo oko sebe, nema razloga da ne verujemo da je sada na prvom.
Kako privući turiste?
Prva japanska kockarnica nalaziće se u gradu Osaki čime se, kako prenose svetski mediji, otvara put i za izgradnju odmarališta vrednog 8,1 milijardi dolara.
Ogromni kompleks čiji je početak rada planiran za 2029. godinu biće otvoren u Jumešimi u zalivu Osaka na zapadu Japana, gde će biti održana Svetska izložba 2025. Imaće hotele, konferencijski centar, tržni centar, muzej i trajektni terminal, kao i platformu za sletanje helikoptera.
Kockarnice su ranije bile ilegalne u Japanu, ali je zakonom iz 2018. omogućio izuzetak za igre kao što su poker ili bakara na zvanično odobrenim lokacijama.
Premijer Fumio Kišida rekao je da će projekat doprineti ekonomskom rastu oblasti Kansai oko Osake i šire u Japanu posle Svetske izložbe 2025.
Japanske planove za otvaranje kockarnica prethodno su omeli pandemija izazvana korona virusom i skandal s podmićivanjem koji je doveo do hapšenja istaknutog poslanika, posle čega su se iz planiranih projekata povukli veliki operateri kazina iz SAD.
Svetski mediji navode da je otvaranje kockarnice podelilo tamošnju javnost. Odobrenje prvog kazina u Japanu usledilo je posle decenija debate koju su podsticali strahovi da bi povećanje prihoda od turizma mogao da prati porast zavisnosti od kockanja.
Negde prva, negde ko zna koja
Za razliko od Japana, Srbiji ne manjka kockarnica. Čim se zatvori neka poznata kafana ili knjižara, slede komentari, i to u većini slučaja opravdani, da će na tom mestu uskoro nići nova kladionica.
Takav je bio i slučaj sa čuvenomo kafanom „Manježe“ o čemu je za “Vreme” pisao Srđan Dragojević.
Nameće se logično pitanje zbog čega toliko kladionica u jednoj maloj zemlji poput Srbije.
“U zemlji u kojoj postoji problem siromaštva kao što postoji kod nas, mnogi su podložni kockanju”, odgovorili su psiholozi u istraživanju koje je sproveo VOICE.
Donošenjem novog Zakona o igrama na sreću 2020. godine dodatno se štite maloletnici od negativnih uticaja klađenja. Tako Zakon zabranjuje da udaljenost između osnovnih i srednjih škola i kladionica i kockarnica bude manja od 200 metara.
Ipak, prema poslednjim podacima samo u Beogradu se 30 kladionica nalazi na manjoj udaljenosti od škola nego što je dozvoljeno.
B.G./RFE
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Kako su studenti prozreli i prezreli naprednjački režim? Zašto umesto naivnosti pokazuju zrelost? Šta Vučić nikada neće moći da razume? Kolika je visina njegove autoritarne temperature? I zbog čega sve više liči na svoj lik sa Koraksovih i Petričićevih karikatura
Kako se osećaju i šta danas misle roditelji i braća i sestre mladića pobijenih 14. decembra 1998. godine u Peći? Zbog čega je Aleksandr Vučić 2013. izjavio da ima saznanja da ovaj zločin nisu izvršile osobe albanske, već srpske nacionalnosti? Zašto nikad nije htio da primi porodice žrtava i, uprkos više puta ponovljenim obećanjima, podeli s njima informacije za koje je tvrdio da ih poseduje? I dokle je stigla istraga o ovom zločinu
Srednje ocene (pa i ocene uopšte) više skoro ništa ne znače jer SNS armija ocenjuje slično kao što i glasa. Dakle, “Aci pet, njima svima jedan (ili nula, ako može, obavezno nula)”. A naročito onima koji se u nekom trenutku izdvajaju kao akutno ili potencijalno opasni po režim. Što znači da se lavina negativnih ocena dobijena od strane režimskih glasača može tretirati maltene i kao svojevrsni opozicioni orden. Hoću reći da je u ocenjivanju sve manje nijansi, a upravo su nijanse ovde nekad bile važne
Tragedija od 1. novembra na stanici u Novom Sadu ogolila je čitav sistem i pokazala pravu sliku ovog režima. Nova pobuna bila je neminovna. Protesti zbog državnog nemara i propusta sistema započeti u maju 2023. godine ponovili su se i u jesen. Ovog puta režim nije mogao da kaže – nije do nas. Krv prolivenu ispred Železničke stanice u Novom Sadu ne može da opere
Učimo studente da je teži put – put znanja i poštenja – jedini ispravan. A onda oni vide bezbrojne afere u visokom školstvu i kako se lako prečicom dolazi do diploma i posla. Jasno im je šta se dešava i to je jedan deo ovog fenomena, gde nam poručuju da više ne žele da uče
Doba sarme i ruske salate neće ugasiti bunt u Srbiji. Na opoziciji je sada da preuzme politički deo posla, napravi dogovor i svim silama traži prelaznu vladu
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
