I nakon izbora u novembru prošle godine iz kojih se teškom mukom iznedrila nova, desna koaliciona Vlada, prilike u Izraelu su prilično haotične. Neprekidne antivladine demonstracije otežavaju njen rad, a premijer Benjamin Netanjahu je zbog presude Vrhovnog suda morao da otpusti svog ministra unutrašnjih poslova i zdravstva Arjea Derija, predsednika ultraortodoksne partije Šas. Netanjahu je izjavio da to čini „zabrinut i teška srca“ i da se ne slaže sa presudom.
Deri je ranije bio višetsruko osuđivan, poslednji put zbog utaje poreza 2021, a na suđenju se nagodio da će se sedam godina kloniti politike i platiti kaznu od 50.000 dolara. Pošto bez Šasa ne bi mogao da formira Vladu, a njen uslov je bio da Deri bude ministar, nova većina je samo zbog toga izglasala zakon prema kome prethodno osuđivana lica mogu da participiraju u Vladi, ali ga je Vrhovni sud oborio.
Neizvesno je još uvek da li će sada iz protesta poslanici Šasa zaći iz Vade i izazvati, opet jednom, prevremene izbore.
Protesti protiv „diktature“
Ova presuda je dodatno rasplamsala političku svađu oko reforme pravosuđa. Novi ministar pravde Jariv Levin je izjavio da će „učiniti sve, ne bi li ispravio nepravdu koja je učinjena Deriju“. On je pre nekoliko nedelja predstavio planove za ciljano slabljenje pozicije Vrhovnog suda, a kritičari smatraju da je to atak na demokratski princip podele vlasti na izvršnu, zakonodavnu i sudsku.
Prema viziji u novoj Netanjahuovoj vladi ujedinjenih desničara, parlametarna većina bi trebalo da može da izglasa neki zakon, čak i ako je prema mišljenju Vrhovnog suda neustavan. Levin hoće da promeni i sastav gremijuma koji postavlja sudije.
I novi/stari predsednik Vlade Netanjahu je još 2018. bio optužen za korupciju, proces protiv njega je otvoren, preti mu zatvorska kazna, ali je nastavak suđenja odložen jer se kandidovao na izborima, a kao premijer je zaštićen imunitetom. Kritičari smatraju da bi planirana reforma pravosuđa nove Vlade sudski proces protiv njega praktično obustavila.
Protiv slabljenja pravosuđa je na ulicama protestovalo desetine hiljada ljudi. Na plaktima koje su nosili je stajalo „Naša deca neće živeti u diktaturi“ ili „Izrael ima problem“. Vođa opozicije, koji je kratko bio i premjer, Jair Lapid je pozvao na „proteste za odbranu Izraela“.
Zaokret u teokratiju
Protivnici sadašnje ultrakonzervativne Vlade tvrde da bi reforma pravuđa kakvu planira utabala i put ultrareligioznim partijama koje smatraju da su Božji zakoni, a njih tumače rabini, stariji od svakog ljudskog prava i ovozemaljskih zakona. Ako bi one ikada osvojile apsolutnu vlast, zemlja bi zglajznula u teokratiju.
Sam Netanjahu ne bi voleo takav razvoj situacije, ali u njegovoj koalicionoj Vladi se, pored pomenute partije Šas koja u Knesetu ima 11 mandata, nalazi partija Jevrejstvo ujedinjeno na osnovu tore sa 7 i Savez nacionalno-religioznih partija sa 14 poslanika. Netanjahuov Likud ima 32 mandata i biće stalno izložen pritisku i ucenama judaističkoj veri predanih koalicionh partnera. Zajedno imaju 64 od 120 mandata.
A ukoliko izgubi vlast, Netanjahuu preti zatvorska kazna.
Vera protiv nevere
Čak i sadašnja zakonodavna situacija je nepovoljnija za nereligiozne građane, jer, na primer, građanski brak u Izraelu ne postoji kao institucija – da venčava i razvodi može samo rabin po prastarom ritualu. Mladenci koji to ne žele mahom putuju na Kipar i tamo se venčavaju jer se u inostranstvu sklopljeni građanski brakovi ipak priznaju u zemlji Jevreja. Ova nova vlada bi i to da promeni.
Predlog novog zakona predviđa i da se studije u jevrejskim verskim školama izjednač sa služenjem vojnog roka.
Sve to je klizište na kojem bi jevrejska država mogla da sklizne u teokratiju, a veoma religiozni Jevreji mahom imaju mnogo više dece od sunarodnika kojima je bliži moderan život.
Najdugovečniji izrelski premijer
Netanjahu je pragmatičan političar koji svoju odanost Mojsijevoj veri pokazuje samo prilikom verskih praznika i događaja.
On je najdugovečniji predsednik vlade države koja je osnovana 14. maja 1948 godine. Predvodio je izraelsku Vladu od 1996. do 1999, pa onda ponovo od 2009. dvanaest godina u nizu (2013, 2015, u apilu 2019. i martu 2020. odbranio je vlast na prevremenim izborima), privremeno je 2021. izgubio vlast pa se opet vratio na čelo Vlade na izborima u novembru 2022.
Toliko je dugo sveprisutan međuIzraelcima da ga svi jednostavno zovu Bibi, a njegova neumitna sposobnost da opstane na vlasti donela mu je nadimak „kralj Bibi“.
Vlada na klimavim nogama
Prvu bitku sa Vrhovnim sudom Netanjahu je izgubio, ali trudiće se da odnos izvršne i sudske vlasti promeni u korist Vlade, tj. u sopstvenu korist, vodeći se primerom Poljske. Tako bi, međutim, verovatno izgubio podršku moćne jevrejske zajednice u SAD, ali šta je tu je, ipak se radi o njegovoj koži.
U Izralelu su podeljena mišljenje koliko dugo ovakva vladajuća koalicija može da opstane. Mnogi posmatrači smatraju da se neće dugo održati jer je, pored svega ostalog, inflacija visoka pa životni standard opada. Drugi, pak, veruju da će prekaljeni Netanjahu uspeti da izgura ceo četvorogodišnji mandat , pored ostalog i zato što je većina građana umorna od čestih izbora.
Prvog novembra 2022. su održani peti parlamentarni izbori za samo tri godine. I uvek je u centru pažnjebio Benjamin Netanjahu i sve se vrtelo oko toga ko se i kako postavlja prema njemu.
J.H./Jüdische Allgameine Zeitung/Spiegel/Süddeutsche Zeitung
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
