Foto: AP Photo/Dan Balilty, File
Po svemu sudeći je nacionalo-konzervativna koalicija koju predvodi bivši premijer Benjamin Netanjahu odnela pobedu na petim parlamentarnim izborima za manje od četiri godine
Strepnja da će izlaznost na petim parlamentarnim izborima za manje od četiri godine biti mala se nije obistnila: sa 71,3 odsto bila je veća nego poslednjih četiri puta. Ali se nada da će se Izraelci u većoj meri izjasniti za pomirenje sa Palestincima izjalovila, nekoliko partija leve orijentacije nisu prešle cenzus od 3,25 odsto glasova tako da su njihove želje prosto propale u očigledno nepomirljivom izraelsko-palestinskom sukobu.
U sredu ujutro izbrojano je tek dve trećine glasova 6,8 miliona Izraelaca, tako da Centralna izborna komisija ne želi da daje izjave do četvrtka kada će objaviti konačne rezultate.
Nacionalo-konzervativni blok koji predvodi Likud Benjamina Netanjahua, međutim, tvrdi da je osvojio najmanje 61 od 120 mandata u Knesetu. Neki izrealski mediji su u sredu ujutru izvestili da su desničari povećali prednost i da će imati komotnu većinu sa blizu 70 mandata. Likud je prema aktuelnim prognozama iz ovih izbora izašao sa oko 33 poslanička mandata i kao pojedinačno najjača partija.
Netanjahu je od 2013. do 2021. bio predsednik Vlade ali je onda bio optužen za korupciju i morao da odstupi. On je suđenje nazvao „političkom farsom“, a ako bi opet postao premijer mogao bi da se pozove na imunitet i izbegne pretnju zatvorskom kaznom.
U Izraelu nije neobično da se političarima sudi baš kao i svim ostalim građanima. Godine 2011. je tadašnji predsednik države Moše Kacav osuđen na 7 godina zatvora zbog silovanja u dva slučaja i seksualnog uznemiravanja u jednom slučaju.
Smrt Arapima!
Benjamin Netanjahu, koga od milošte zovu Bibi ili „kralj Bibi“, u noći posle izbora izjavio je na mitingu svojih pristalica u Jerusalimu da je blizu velike pobede i da će sastaviti nacionalno-konzervativnu vladu. U javnosti vlada uverenje da će mu podršku dati i Religiozno-Cionistička partija koju predvode Belalel Smotrih i Itamar Ben-Gvir. Ben-Gvir je svojevremeno izazvao zaprepašćenje svojim povikom „Smrt Arapima!“ Ispravio se utoliko da sada govori „Smrt teroristima!“, ali zna se da misli na sve Palestince.
Dosadašnji predsednik vlade Jael Lapid, vođa Stranke Pomirenja Ješ Atid, pred svojim pristalicama rekao je u Tel Avivu da će „strpljivo sačekati konačne rezultate izbora“, ali je bio vidno razočaran. Do ovih najnovojih prevremenih izbora je došlo jer se raspala osmočlana koalicija koja ga je dovela na čelo vlade. Njegov otac, Jozef Lapid, preselio se 1949. godine u Izrael iz Novog Sada gde je bio poznat kao Tomi Lampl.
Jael je u svom govoru pred Ujedinjenim nacijama u Njujorku nedavno rekao da je pod određenim uslovima on za rešenje „dve države“, t.j. pokazao se voljnim da prizna Palestincima državnost. Nadao se da će uz njega stati sve pristalice takvog rešenja i arapsko-palestinske partije. U Izraelu državljanstvo ima 1.271.000 Palestinaca, što predstavlja oko 20 odsto celokupnog stanovništva. Njihov stav u odnosu na ove izbore bio je podeljen. Većina, kako je jedan od njih, Sami Abu Šehaded, izjavio, je bojkotovala izbore jer smatraju da su „sve jevrejske partije antiarapkse“. U Kneset je ipak ušla Ujedinjena Arapska Partija Raam, čiji je lider Manzur Abas, ali je osvojila samo 5 mandata. Druga stranka Arapa koja je učestvovala na izborima, Hadašar, nije prešla cenzus od 3,25 odsto.
Pokazalo se još jednom da se na ustupcima Palestincima u Izraelu ne mogu dobiti izbori.
Do poslednjeg kibuca
Iskustvo govori da u Izraelu na izborima sve do poslednjeg trenutka može da dođe do prekoreta sve dok se ne izbroje glasovi i u poslednjem, najudaljenijem kibucu. U kibucima danas živi oko 120.000 Izraelaca i njihovo mišljenje nije obuhvaćeno ispitivanjima javnog mnenja.
Izrael je mala zemlja sa 9,4 miliona stanovnika, ali njena politika ima ogroman uticaj na svetski mir. Raspolaže atomskom bombom i u stalnom je sukobu kako sa Palestincima, tako i sa Iranom. Zbog toga i u Vašingtonu i u Moskvi i u Briselu sa velikom brigom prate ishod izbora.
Ujutru posle petih izbora za manje od četiri godine izgleda prilično verovatno da je Benjamin Netanjahu odneo solidnu pobedu i da je pomirenje na Bliskom Istoku opet dalje nego što je bilo do pre neki dan.
J.H./ARD/Die Zeit/Tagesschau/Al Jazeera
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Rakete koje su doletele čak do Tel Aviva i Jerusalima stvaraju u Izraelu pravu ratnu psihozu. Zbog sve savremenijeg i brojnijeg oružja kojim raspolaže Hamas Izrael smatra da u vojnoj akciji "stub odbrane" "jednom za svagda" treba da uništiti njegovu vojnu strukturu. Dok traju raketni napadi na pojas Gaze, Izrael je mobilisao preko 40.000 rezervista spremnih za kopnenu ofanzivu. I palestinski Hamas spreman je na rat, a svetska diplomatija, opet jednom, ne zna šta da radi. Državna sekretarka SAD Hilari Klinton prekinula je azijsku turneju i uputila se u Izrael. Pokušavaju da posreduju i Nemačka, Turska i Egipat, čiji je predsednik Mohamed Mursi govorio o "grotesknoj izraelskoj agresiji". Za to vreme Hamasu lagano ponestaju rakete, a Izraelu presretači raketa
Bivši vrhovni komandant izraelskih oružanih snaga, bivši načelnik generalštaba i bivši ministar odbrane udružili su se protiv premijera Benjamina Netanijahua. Pridružila im se liberalna partija Budućnost postoji. Suprotno sadašnjoj državnoj politici, oni se zalažu za priznavanje Palestine. Za razliku od svojih drugih protivnika, najvišim oficirima najelitnijih izraelskih jedinica sadašnji premijer teško da može da prebaci manjak patriotizma. Njegov reizbor doveden je u pitanje
Šta je prouzrokovalo poslednji sukob izraelskih snaga i palestinskih militanata iz Gaze i da li međunarodna zajednica i SAD imaju odgovor na najdugovečniji konflikt modernog doba? Status Jerusalima i još uvek nerealizovano rešenje po modelu dve države i dalje su u centru problema koji opterećuju Izrael, Palestinu, ali i čitav region Bliskog istoka
