Da li je Simićeva predaja prelazno rešenje za odnose Jugoslavije i Haškog suda i uvertira u seriju sličnih poduhvata
IZ SRBIJE U ŠEVENINGEN: Blagoje Simić
Blagoje Simić prvi je dobrovoljac koji iz Srbije odlazi u Ševeningen.
Simić je naprečac u prisustvu policije rešio da se preda Haškom tribunalu za ratne zločine, i ujutru 12. marta avionom JAT-a otputovao u Hag. Na surčinskom aerodromu u pratnji svog advokata Igora Pantelića uveravao je novinare da je „apsolutno dobrovoljno odlučio da se preda Tribunalu“. „Želim da oslobodim pritiska svoju familiju i svoj grad Šamac, i Srbiju i Jugoslaviju. Želim da skinem ljagu sa mog imena, ubeđen sam u svoju nevinost i siguran sam da ću to dokazati pred Tribunalom.“ Advokat Pantelić je rekao da od 1996. godine zastupa Blagoja Simića koji je imao niz teškoća zbog toga što je begunac od pravde.
Haški tribunal optužio je Simića 25. jula 1995. godine za zločine protiv čovečnosti, teške povrede ženevskih konvencija i povrede zakona i običaja rata, kao i za planiranje i sprovđenje etničkog čišćenja nad muslimanima i Hrvatima 1991–1993. u opštinama Bosanki Šamac i Odžak, pošto su snage bosanskih Srba u aprilu 1992. godine preuzele kontrolu nad tim gradovima na severu Bosne. Prema navodima optužnice, od 17.000 Hrvata i muslimana, koji su činili polovinu stanovništva grada, u Šamcu je krajem 1995. godine ostalo manje od 300.
Prema podacima u optužnici Blagoje Simić (1960), po profesiji lekar, rođen je u Kruškovom Polju u opštini Bosanski Šamac. Od 1995. godine živeo je u Srbiji, u Čajetini.
Simić je od 1991. do 1995. bio predsednik Srpske demokratske stranke Bosanskog Šamca. Do 17. aprila 1992, kada su Bosanki Šamac zauzele srpske snage, Simić je bio potpredsednik gradske skupštine tog grada, a od 4. novembra 1991. do 30. novembra 1992. potpredsednik Skupštine samoproglašene Srpske autonomne regije severna Bosna koja je posle promenila naziv u Srpska autonomna oblast Semberija i Majevica. Posle 17. aprila 1992. Blagoje Simić je postavljen za predsednika kriznog štaba „srpske opštine Bosanski Šamac“. Oko 21. jula 1992. krizni štab je preimenovan u ratno predsedništvo „srpske opštine Bosanski Šamac“ čiji predsednik je bio Simić. U januaru 1993. Simić postaje predsednik opštinske skupštine Bosanskog Šamca. Na toj dužnosti je bio i posle podizanja optužnice u julu 1995. godine.
Blagoje Simić je bio najviši civilni funkcioner u opštini Bosanski Šamac, piše u optužnici, i stoga je bio nadređen policiji u ovoj opštini. Optužnica navodi da je on „znao ili je imao razloga da zna, da je šef policije Stevan Todorović nameravao da počini ili da je počinio dela protiv kojih Simić nije preduzeo odgovarajuće mere da ih spreči ili kazni Todorovića“. Zato je, prema optužnici, Simić odgovoran za Todorovićeva dela.
Blagoje Simić je, prema optužnici, odgovoran za zločine zato što je kao predsednik kriznog štaba, a potom ratnog predsedništva Bosanskog Šamca, „učestvovao ili odobravao nasilno zauzimanje opštine, zato što je izdavao naređenja, utvrđivao politiku i donosio odluke kojima su kršena prava muslimana, Hrvata i drugih nesrpskih stanovnika, na osnovu kojih su oni nezakonito zatvarani, mučeni, deportovani a njihova privatna i poslovna imovina i stoka uništeni“.
Pored Simića, za zločine u Bosanskom Šamcu i Odžaku optuženi su i Milan Simić (Blagojev rođak), Miroslav Tadić, Simo Zarić i Stevan Todorović, šef policije u Bosanskom Šamcu od 1992. godine. Todorović je priznao krivicu i na osnovu sporazuma sa tužiocem 19. januara je formalno oglašen krivim na osnovu priznanja. Njemu se neće suditi, već će mu na osnovu sporazuma sa tužiocem biti izrečena kazna.
Stevana Todorovića su krajem septembra 1998. uhapsili pripadnici Sfora, ali je gotovo dve godine vodio pravnu bitku za puštanje na slobodu tvrdeći da je nezakonito uhapšen, odnosno kidnapovan na Zlatiboru, u SRJ, prebačen preko Drine i izručen Sforu. Na kraju je odustao od tih navoda.
Prvobitnom optužnicom od 21. jula 1995. godine bio je okrivljen za velik broj ubistava i Slobodan Miljković zvani Lugar, koji je u leto 1998. ubijen u Kragujevcu. Lugar je optužen kao komandant Druge posavske brigade, paravojne jedinice iz Srbije „Sivi vukovi“.
Predaja Simića je druga od početka godine; u januaru pred Tribunal je dobrovoljno došla Biljana Plavšić. Da li je Simićeva predaja prelazno rešenje za odnose Jugoslavije i Haškog suda i da li je ona uvertira u seriju sličnih poduhvata pokazaće vreme. Predstavnica za štampu tužilaštva Haškog tribunala Florens Artman izjavila je agenciji Beta da će glavna tužiteljica Karla del Ponte biti „zadovoljna ako je to znak da je SR Jugoslavija počela da predaje begunce od pravde, jer je ona uvek tražila da Jugoslavija što pre počne da ih predaje“.
S druge strane, portparol Demokratske stranke Srbije Milorad Jovanović izjavio je da je odlazak Simića u Hag „lični čin, kao što je bio i odlazak Biljane Plavšić, i dodao da se i dalje radi na izradi zakona o saradnji sa Tribunalom i da će on biti osnov za buduću saradnju sa tom institucijom. Na pitanje da li su odlaskom Simića u Hag otvorena vrata za izručivanje jugoslovenskih građana Tribunalu, Jovanović je odgovorio odrečno.
A Vladan Batić, ministar pravde Srbije, koji je prošle nedelje najavljivao dobrovoljnu predaju „nekih optuženika pred Haškim tribunalom“, na konferenciji za štampu, na dan predaje Simića, tvrdio je da predaja Simića nije „ni u kakvom dogovoru sa vlastima“, a koincidenciju između predaje i njegovih najava objasnio je uticajem medija: „Možda je gospodin Simić slušao moje izjave.“
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
“Ljubavi smo naučili vatru, da zemlja nam više ne gori”. To je stih Vaska Pope, jednog od naših najvećih pesnika koji je rođen u selu Grebenac, na obodu Deliblatske peščare, u jednom od naselja koja su direktno bila ugrožena vatrom. Uprkos nadljudskim naporima vatrogasaca, dobrovoljaca i meštana, uprkos pomoći koju studenti i građani šalju nemajući šta drugo da čine, uprkos apelima da se ranije zatraži strana pomoć, šumski požar u Pesku se ovog leta sasvim oteo kontroli i nastala je šteta koja će se sanirati decenijama. Neko bi mogao da zaključi kako je Pesak u plamenu parabola današnje Srbije solidarnih građana i studenata kojima vlada zloćudni režim koji nije dostojan da štiti ekosisteme kakva je Peščara, da čuva naša prirodna blaga, našu zemlju
Uprkos tome što nema jasnog diskontinuiteta u radu Sektora za vanredne situacije, opšti utisak stručne javnosti je da reakcija na požar u Deliblatskoj peščari nije bila adekvatna. Na retkim snimcima videlo se da vatrogasaca nema dovoljno, da su u pomoć priticala lokalna dobrovoljna vatrogasna društva i da je prisustvo tehnike neprimereno veličini požara. Komentatorima su u oči upadale najčešće dve činjenice – da su u Peščari korišćeni kamioni cisterne FAP i TAM, koji se ne proizvode 40 i više godina
Velike nejednakosti među decom, preobimni programi, loš položaj nastavnika, nedostatak kadra i sve veća centralizacija, neke su od neuralgičnih tačaka naših osmogodšnjih škola, kaže za “Vreme” profesor Aleksandar Baucal. Kakvo nas onda sutra čeka? Zašto svi đaci osmog razreda iz Srbije u proseku zaostaju za vršnjacima iz Evropske unije i kako to promeniti? Kako u tom duhu učitelj Predrag Starčević, čovek kome je njegov posao misija, uči decu pravim vrednostima
Kultura sećanja: 26 godina od ubistva bivšeg predsednika Predsedništva Srbije
Otmica Ivana Stambolića usred dana u Košutnjaku bila je i poruka svima koji su se suprotstavljali režimu. Ako vlast odluči da nestaneš, neće biti ni svedoka, ni tragova, ni istrage. Neće biti čak ni vesti da te nema. O tome koliko je država bila pretvorena u sredstvo privatnog opstanka na vlasti govori i zaključak suda: pripadnici JSO i čelnici Resora državne bezbednosti nisu delovali kao samostalna kriminalna grupa, već su državni aparat sile upotrebili za očuvanje političke vlasti jednog čoveka
Za samo dve godine, od početka rata u Gazi oktobra 2023, izvoz srpske municije za Izrael povećao se 42 puta i tokom 2025. i početkom ove godine dostigao 133 miliona dolara. Sve to uprkos izjavi predsednika Aleksandra Vučića juna prošle godine da Srbija obustavlja sav vojni izvoz. Samo u prva dva meseca 2026. organizovano je 14 kargo letova za Izrael, u poređenju sa 32 tokom čitave 2025. Vojne veze nisu jednosmerne. Izraelski “Elbit Systems” je krajem 2024. Srbiji prodao savremene artiljerijske sisteme, dronove i opremu u vrednosti od 335 miliona dolara. Opremu je vlast u Beogradu upotrebila za masovno praćenje svojih protivnika
Dobar deo režima rehabilitira Mladića zbog rehabilitacije vlastitog ratnog i političkog puta. Pogani mit o junačkom generalu potreban im je kako bi predstavili čitav srpski narod kao njegove i svoje saučesnike
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
