„Koliko me naljuti poskupljenje, toliko me nasmeje objašnjenje“, napisao je osamdesetih godina Duško Radović. Ta njegova misao je ostala aktuelna do danas, a najnoviju potvrdu dala joj je nabavka džipova „rendž rover“, sa opremom za snimanje nepropisno parkiranih automobila za potrebe Komunalne milicije Beograda.
Nabavka 18 džipova, svakog vrednog 33.000 evra, prošla je „ispod žita“, preko Parking servisa iako je Komunalna milicija pravno lice i nema potrebu, ali ni pravo da javne nabavke obavlja preko drugih. Još više sumnje za nabavku pobuđuje objašnjenje sveprisutnog zamenika gradonačelnika Gorana Vesića da je to zbog potrebe da vozilo nosi „hardver težak 70 kilograma“ i da je za to potreban prtljažni prostor. A da bi se dodvorio svom šefu, načelnik Komunalne milicije Ivan Divac je odmah, odokativno, povećao težinu te opreme na 100 kilograma: „Evo ga na zadnjem sedištu softver. Evo u gepeku šta ima, ne može da stane u manje, to je osetljiv sistem, ne trpi jako drmusanje. Ovaj auto mora da bude oprezan, jer će sistem raditi 24 sata“. Divac je još rekao i da je cena po vozilu 29.000 evra.
Svi upućeni tvrde da je čitav sistem „Oko sokolovo“ mogao da se smesti i u vozilo fiat 500L, koje se proizvodi u Kragujevcu, a znatno je jeftinije od „rendž rovera“. Ima sve performanse da nosi pomenuti „hardver sistem“, uključujući zapreminu prtljažnika. Zašto nije, treba pitati nadležne u gradskoj vlasti.
Možda razlog leži u „sitnici“, a to su uslovi javne nabavke i zadate karakteristike vozila. U njima je, naime, tačno naslikan „rendž rover“, u milimetar i kubik, tako da nikom drugom nije ni palo na pamet da se prijavi jer jednostavno ne ispunjava uslove. A te uslove, gle čuda, ispunjava firma Britiš motors Srbija, čiji je vlasnik, gle još većeg čuda, Ostoja Mijailović (41) iz Čačka, funkcioner Srpske napredne stranke (SNS) i poslanik u dosadašnjem sazivu Skupštine Srbije. Plus predsednik košarkaškog kluba „Partizan“. I kada se zbroje jedan i jedan – Mijailović i partijski kolega Vesić, nekadašnji funkcioner KK „Crvena zvezda“ – lako se vidi formula i „opravdanost kupovine duplo skupljih „rendž rovera“ sa sve aluminijumskim felnama, jer je to očigledno važno za funkcionalnost upotrebe ugrađene opreme. Koliko je i po kojoj ceni kupljena i ugrađena oprema „Oka sokolovog“, javnosti nije saopšteno, a bilo bi i tu zanimljivih cifara.
Namešteni tenderi, sa uslovima koji odgovaraju samo jednom ponuđaču, nisu novost, to su radile sve vlasti od dvehiljaditih, kad je uvedena ta obaveza, do danas. Jedan od ilustrativnijih primera je bio kad je javno preduzeće Emisiona tehnika i veze raspisalo tender za nabavku automobila, gde su u milimetar navedeni razmak između osovina, između točkova, kao i klirens (podignutost od tla). Zanimljivo, samo jedno vozilo moglo da ispuni te uslove – određeni model „mazde“. Formalno gledano, sve je urađeno u skladu sa zakonom.
Ako se zanemare sve te „sitnice“, ostaje jedno drugo, krupnije pitanje, koje se tiče nadležnosti komunalne policije, jer ona će ovim snimanjem i naplaćivanjem kazni zbog nepropisno parkiranih automobila ući u ozbiljne dubioze što se tiče primene zakona. Konkretno, radi se o slučajevima kad su vozila parkirana u kolovoznoj traci, jer prema Zakonu o bezbednosti saobraćaja, za to je nadležna isključivo saobraćajna policija.
Član 2 ZOBS kaže da kontrolu i neposredno regulisanje saobraćaja na putevima vrši MUP – Uprava saobraćajne policije i područne policijske uprave, a izuzetno, kad je u pitanju regulisanje saobraćaja vojnih vozila, to mogu da rade i nadležni vojni organi.
Parkiranje je propisano članom 60 ZOBS, a članovi 62-66 regulišu zaustavljanje i parkiranje. Ipak, sve se svodi na to da je policija isključivo i jedino nadležna za bezbednost i protočnost saobraćaja, što propisuju i Zakon o ministarstvima, član 10, Zakon o policiji i ZOBS.
Vesićeva „žardinjerija“, kako Beograđani zovu Komunalnu miliciju, pronašla je, međutim, pravno utemeljenje u Odluci grada Beograda o komunalnom redu i zamenama Zakona o komunalnoj miliciji. Tako su malo „prilagođeni propisi“, pa u članu 1 Zakona o komunalnoj miliciji stoji da oni „održavaju red u korišćenju zemljišta, prostora, lokalnih puteva, ulica i drugih javnih objekata“, a u članu 10 da su im u nadležnosti i „drugi poslovi, u skladu sa zakonom“. Sve u svemu, poprilično rastegljivi pojmovi i u suprotnosti sa ZOBS. Ali kad su u koliziji zakon i Vesić – primenjuje se Vesić, osnovni je postulat gradske vlasti.
