Hapšenja i igara

Prema podacima Demokratske stranke, nova vlast je od svog nastanka pre godinu i po dana pa do danas uhapsila, privela, držala u pritvoru, optužila skoro 60 demokrata. Plus oni koji su se u međuvremenu učlanili u druge stranke, a do juče bili na vlasti kao demokrate. Poslednji primer, neposredno pred voždovačke lokalne izbore, zapravo je „na sva usta“ hapšenje Nenada Milenkovića, bivšeg predsednika opštine Novi Beograd, koji je u DS-u bio od njenog osnivanja, a sada je član stranke Dušana Petrovića Zajedno za Srbiju. Milenković je uhapšen jer je centru za filmsku umetnost „Art i popkorn“ na deset godina besplatno ustupio 525 kvadrata u bioskopu Fontana, čime je navodno opštinu oštetio za 1,5 miliona dinara.

Svi optuženi bivši i sadašnji članovi DS-a terete se za zloupotrebu službenog položaja. Od toga, samo je jedno suđenje u toku.

ČIJA JE KORIST: Uprkos tome, aferaška prašina uvek je bila dovoljno gusta i visoko se podizala. Tako je i počelo sa bivšim ministrom životne sredine i prostornog planiranja Oliverom Dulićem, koji je hapšen i o kome je onoliko pisano još od oktobra prošle godine, a da sud optužnicu protiv njega još nije prihvatio. Vladimir Todorić, pravnik i član Predsedništva DS-a, u razgovoru za „Vreme“ objašnjava da je zloupotreba službenog položaja po novom krivičnom zakonu razvrstana u dva krivična dela. „Suština je ista, tu se ne zna šta je radnja krivičnog dela. Takvo krivično delo kako je definisano kod nas, ne postoji u evropskim zakonodavstvima. To je relikt iz vremena komunizma koji, nažalost, nije promenjen ni za vreme DS-a. Neke zloupotrebe službenog položaja u smislu pribavljanja sopstvene koristi treba sankcionisati, to uopšte nije sporno, tu je reč o proneveri i zna se šta se dokazuje. Ali ovde nije jasno da li je potrebno da postoji imovinska korist ili ne.“

Tako je beogradska policija proletos uhapsila 13 bivših funkcionera opštine Surčin, među kojima i bivšeg predsednika opštine Vojislava Janoševića iz DS-a. Njima se na teret stavlja da su odlučili da se vlasnicima privremenih lokala na javnoj površini, odnosno kioska i tezgi, koji su bili u postupku rušenja, zato što su ostali bez sredstava za život isplati naknada u iznosu od 100 evra po kvadratnom metru kako bi te objekte uklonili. Zaključeno je 45 ugovora i opština je isplatila oko 150.000 evra, iako je postojala odluka inspekcije da se ti objekti uklone o trošku vlasnika. „Optuženi su“, kaže Todorić, „da su nekom drugom stvorili protivpravnu imovinsku korist, a ne sebi. To samo pokazuje kako je zloupotreba službenog položaja jedno kaučuk krivično delo i da se može rastezati u skladu sa političkim potrebama.“

Druga sporna stvar jeste dužina pritvora. Beleže se boravci demokrata u pritvoru od osam, deset dana, mesec ili tri meseca, ali i mnogo duže, kao u slučaju Saše Dragina, bivšeg ministra poljoprivrede – devet meseci. „Pritvor je procesno sredstvo koje se koristi restriktivno, samo u cilju zaštite svedoka“, objašnjava Todorić. „Meni je neverovatno da neki kriminalci koji su godinama bili predmet crnih hronika izlaze iz pritvora za 24 sata, dok je Dragin u pritvoru proveo kao da je najveći kriminalac, a taj slučaj je prazan, i oni su svesni da je prazan. Dragin je držan dugo u pritvoru, verovatno kao primer, posle cele one famozne priče o nagodbi sa Cvijanom, što je Dragin odbio.“ Inače, Tužilaštvo za organizovani kriminal podiglo je optužnicu protiv bivšeg ministra poljoprivrede i njegovih saradnika zbog sumnje da su nezakonitom prodajom regresiranog mineralnog đubriva oštetili pančevačku Azotaru i budžet Srbije za više od četiri i po miliona evra. Suđenje Draginu je jedino započeto suđenje demokratama, a pritvor mu je stalno bio produžavan, od hapšenja u novembru 2012. pa sve do kraja avgusta ove godine, zbog opasnosti od bekstva.

Sagovornik „Vremena“ ukazuje i na prisutan strah tužilaca i sudija da puste nekoga iz pritvora čije se lice pojavljuje na naslovnim stranama tabloida. „Moram da razbijem iluziju koja postoji kod laika ili političara koji to zloupotrebljavaju: ne postoji nezavisnost organa vlasti. Postoji ravnoteža vlasti, balans. Mogućnost međusobne kontrole organa vlasti ovde je veoma važna. Zato izvršna vlast birana od građana, u ovom slučaju Ministarstvo pravde, treba da ima pravo nadzora nad sudstvom i tužilaštvom kada postoje neki problemi.“

Imajući u vidu i reformu pravosuđa, posle koje više od 800 sudija i tužilaca nije bilo izabrano, i kasnije učlanjenje njih oko 650 u SNS, u avgustu 2011, Todorić zaključuje da onda kada ih je Ustavni sud vratio na posao, oni su već bili članovi stranke što je zabranjeno zakonom i Ustavom. „Pitanje je da li opet imamo partijsku strukturu u pravosuđu koja se može zloupotrebljavati?“

DRUŠTVENO UBISTVO: S druge strane, jasno je vidljiv i medijski i društveni linč demokrata koji su do juče bili na vlasti. Jedan od primera je bivši član DS-a a sada član LDP-a Ljubiša Simović koji je bio gradonačelnik Kraljeva u vreme zemljotresa, u novembru 2010. godine. Nova vlast ga je u maju 2013. uhapsila sa još 15 osoba zbog sumnje da su zloupotrebili novac koji je Vlada Srbije uplatila za sanaciju zemljotresa. Još tokom hapšenja sevali su naslovi iz novina: „Kako je gradonačelnik Ljubiša Simović ojadio ljude u Kraljevu koji nisu imali ni gde ni kako“… Gromoglasno su uhapšeni, a direktor policije Milorad Veljović na konferenciji za novinare je rekao kako je zgrožen činjenicom da postoje ljudi koji su se obogatili na nesreći naroda i da je došlo do dogovora gradske uprave sa preduzimačima koji su radili kuće. Ukratko, preduzimači su bili preplaćeni. Veštačenje je radio Institut za građevinarstvo i arhitekturu Građevinsko-arhitektonskog fakulteta u Nišu, a po tom veštačenju na kraju je ispalo da država u stvari duguje pare izvođačima. Ispostavilo se da niko od uhapšenih nije kriv, da nisu oštetili budžet grada Kraljeva, a samim tim ni državni budžet. Istog dana svi su pušteni iz pritvora, ali, kako Todorić primećuje, „da li je neko održao konferenciju za štampu da se izvini tim ljudima? Ne. Svrha je postignuta, opet smo kriminalizovani, opet su ti ljudi izvedeni na ulicu u šest ujutro pred decom, komšijama, a to se zove društveno ubistvo. To je ta populistička matrica po kojoj se u tabloidima najavljuju hapšenja, onda se desi hapšenje, gde se unapred zna presuda, gde će ko da robija, u kojoj ćeliji, onda čitamo šta je on rekao pred tužiocem, iako ti podaci ne smeju da dođu do javnosti. Znači, opet postoji sprega obaveštajnih službi, policije, tužilaštva i njihovih medija. Stvorio se jedan pakleni mehanizam. Mnogi su se smejali kada smo govorili o diktaturi, ali ova samovolja je sve jača i ne postoje više uslovi za fer političku utakmicu“.

Dok se u isto vreme iz redova naprednjaka može čuti o lažnim i bezobzirnim navodima DS-a iza kojih stoje panika i strah od rezultata nepoštedne borbe protiv kriminala i korupcije, demokrate kažu: „Mera poštenja, po naprednjacima, jeste to ukoliko vi odete na njihov rođendan u Arenu, ukoliko im iskažete poštovanje i ako pristajete da budete na rezervnoj klupi za koaliciju. To vam garantuje da nećete biti na naslovnim stranama tabloida i da ćete biti bezbedni.“

USLOV ZA IZBOR: Nije samo kriminalizacija kroz otvaranje novih afera kriva za loše rezultate demokrata na lokalnim izborima, znaju to i oni sami. Ipak, smatraju, taj predizborni proces, koji znači progon praćen medijskim linčom, nesumnjivo utiče i na formiranje mišljenja glasača. Istraživači javnog mnjenja takođe smatraju da hapšenja imaju za direktnu posledicu dalji pad popularnosti Demokratske stranke. Za to vreme, potencijalni glasači DS-a, opet, zbunjeni i nepoverljivi, dobrim delom i neopredeljeni, sve češće biraju apstinenciju na dan izbora.

Demokrate sa svoje strane tvrde da se političkim sistemom danas rukovodi preko kanalisanja frustracija i usmeravanja mržnje, kao u vreme kada se upiralo prstom u narodne i državne neprijatelje. Svetlu tačku na kraju tunela vide u većem međunarodnom učešću u izbornim procesima, „jer pod ovakvim uslovima neodrživi su izbori za Beograd i parlamentarni izbori koji predstoje“.

Vladimir Goati: Korupcija koja nosi najviše para

Mislim da je taj energični put, gde pravosuđe i policija, ali i tužilaštvo i sud nešto revnosnije rade – dobra stvar. Iako se korupcija, kao patološka pojava društvenog života, ne može sasvim iskoreniti, ipak se na ovaj način povećava rizik i time smanjuje učešće korupcije i broj koruptivnih radnji.

Međutim, tu je i pitanje na koje je teško odgovoriti i ja bih ga ostavio otvorenim: da li su samo bivši članovi vladajućeg kruga na meti? Ili je to sticajem okolnosti. Postoje argumenti i za jedan i za drugi sud, jer kada pogledate ta imena, ministar, pa vrlo visoko plasirani činovnik, onda to asocira na bivšu vladajuću garnituru. Kada pogledate sa druge strane, politička korupcija o kojoj se radi, a to je korupcija koja najviše para nosi, gde se kotrljaju milioni evra i dolara, vezana je za držanje političkog položaja. Imate jednu stožernu opozicionu partiju koja je bila van vlasti, ona i nije mogla da bude akter korupcije i sada se obračunava sa onima koji su bili na vlasti i koji su jedino imali nekakva arbitrarna ovlašćenja, bilo da je reč o ministru, državnom sekretaru, predsedniku UO ili direktoru nekog javnog preduzeća. Da li se tu ide tom logikom, znači tragom političke korupcije, a on vodi ne ka čitavoj političkoj eliti Srbije nego ka vladajućoj političkoj eliti u datom vremenu, to je teško reći, možda i rano. Videćemo i presude, mada mi se čini da presuda i nema. Jer, jedno je kada se krene u istražne radnje, pa se podigne krivična prijava, ali to može godinama da traje i može da se završi oslobađanjem. Eto, tu je dilema. Pored toga, ne znači da i iz sadašnje vlasti nisu mogli za ovih godinu i po dana, ili koliko budu vladali, da naprave nekakve koruptivne radnje i da se uključe u lance koruptivne mreže.

Pored političke postoji i „mala“ korupcija. Na primer, da preskočite red za 50 ili 100 evra, da dobijete prednost od onoga ko nema političku vlast, što ne znači da je to u zbiru sitna korupcija. Ona, kao i velika politička korupcija, razjeda društvo, i od nje na kraju društvo korodira i propada. Međutim, o političkoj korupciji najviše govorimo, ona je na naslovnim stranama i to je vezano za držanje položaja dugi niz godina. Naravno, moguće je da sve to neko isteruje ili veštački ili da procesuira bez dovoljno argumenata, da tu ima zavisti, zlobe, želje da se naškodi, ali to onda ne bi ni bila politika. Pri tome, sve se događa u vreme kada borba protiv korupcije i kriminala ima dva olovna tega. Jedan je pravosudni sistem koji je loš, čija je reforma počela na sva zvona, pa je napravljen novi dar-mar sa tom reformom i moja je sumnja da je sistem sad manje efikasan, brz i pravičan. Pravosudni sistem mora da se stabilizuje, ali to je pitanje nekoliko godina.

Drugi olovni teg jeste javni sektor, odnosno nepostojanje profesionalnog činovništva, prenaseljenost tog prostora i okolnost da su to u najbukvalnijem smislu reči partijski činovnici, i to različitih partija. U pitanju je ogromna armija od 740.000 ljudi, a ne od 550.000 kako se do pre nekoliko dana mislilo, od kojih mnogi ne samo da nemaju kvalifikacije nego imaju pogrešne kvalifikacije, pa još ako dodamo stotine, možda i hiljade ljudi sa falsifikovanim diplomama. Profesionalizacija javnog sektora je posao za tri, četiri mandata vrlo uspešne i vrlo vredne vlade, a uređivanje te oblasti biće herkulovski zadatak.