Grad u gradu

Nekoliko važnih stvari našlo se u rečenici koja je preplavila sve medije. „U obnovljenoj zgradi Geozavoda otkrivena je maketa projekta ‘Beograd na vodi’ koji će, kako kažu vlasti, dati vetar u jedra lokalnoj privredi.“ Ako se po strani ostave nesumnjiv značaj renoviranja Geozavoda i obećanja o privrednom rastu, ostaje maketa – po kojoj će, moglo se i to čuti, Savski amfiteatar ličiti na moderni Singapur i najveće svetske metropole, sa bulevarima projektovanim po uzoru na pariska Jelisejska polja ili Las Ramblas u Barseloni. Umesto sadašnjih pruga, ruševina i starih oronulih magacina.

SJAJ I TAMA SAVAMALE: U produžetku a delom i na mestu nekad prelepe Savamale, a danas posivele, preko dana tranzitne sa večito krpljenim rupama po asfaltu, uveče oživele u polumračnim kafićima i kafanicama, nalaziće se Beograd na vodi u punom sjaju. U njemu, izdizaće se 180 metara visoka Kula Beograd, budući prepoznatljiv znak grada, a čiju će konačnu namenu odrediti „savremena stremljenja modernog kapitala“. Projekat podrazumeva oko 1,5 miliona kvadratnih metara poslovnog, komercijalnog i stambenog prostora na oko 90 hektara zemljišta. Biće izgrađen i tržni centar od 200.000 kvadrata, kao i zgrade opere, hotela i marine. Za zemlju u dugovima opterećenu siromaštvom i nezaposlenošću pre svega važno je to da je reč o sto odsto investiciji arapske kompanije „Igl hils“. Njen vlasnik, investitor Mohamed el Abar, čelni je čovek akcionarskog društva „Emaar Properties“, građevinskog giganta koji stoji iza izgradnje mnogih objekata i kompleksa kao što je na primer kula Burdž Kalifa u Dubaiju. Domaćoj javnosti takođe je predočeno da su obaveze Srbije, kada je reč o izgradnji, priprema terena i uvođenje infrastrukture. Premijer Aleksandar Vučić je rekao da priprema terena za izgradnju projekta i eksproprijacija zemljišta neće koštati više od 200 miliona evra, a možda i manje, dok će projekat „Beograd na vodi“ koštati između tri i četiri milijarde evra. Za dve i po godine, najavljeno je, biće završena prva faza, sa Kulom Beograd, četiri zgrade i velikim šoping molom u koje će biti uloženo milijardu evra, a radovi počinju na proleće sledeće godine. Uostalom, rečeno je, već su u toku obimni, veliki radovi koji se ne vide, ali koji predstavljaju najteži deo posla. El Abar je, po rečima premijera, „molio i pritiskao“ da Kula Beograd bude završena pre kraja 2016. godine, pa je tako i predviđeno, što će predstavljati rekord u brzini izgradnje ne samo kod nas nego i u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

O tome kakav će biti model partnerstva još se razmatra, ali premijer je istakao da zemljište na kojem će se graditi Beograd na vodi neće menjati vlasnika, već će investitoru biti dato u zakup. Ne zna se još na koliko godina, ali biće u skladu sa investicijom. „Beograd na vodi će zaposliti armiju ljudi. To će značiti i povećanje turizma i ugostiteljstva. Beograd će biti ubedljivo najvažniji grad jugoistočne Evrope“, rekao je premijer Vučić.

UKIDANJE TRADICIJE KONKURSA: Srpska napredna stranka predstavila je svoj projekat još u izbornoj kampanji 2012. godine. Od tada do danas, makete su se stalno menjale a finalni plan prvo je bio izložen u Dubaiju, pa u Kanu, nedavno i u Beogradu, u zgradi Geozavoda koju je investitor „Igl hils“ takođe rekonstruisao. Preskočena je na primer prezentacija na Salonu arhitekture pa su mnogi već u tome videli klicu razdora između sada već „projekta od nacionalnog značaja“ i domaće javnosti, stručnjaka, pre svega arhitekata. Pitanje svih pitanja koje se u javnosti postavlja moglo bi glasiti zašto struka i građani nisu uključeni u proces kreiranja Beograda na vodi, zašto su konkursi, tribine, javne diskusije, „kao što je praksa u modernoj Srbiji od 19. veka do danas“, ovog puta izostali? Među prvima iz struke povodom toga oglasio se predsednik Udruženja arhitekata Srbije dr Igor Marić, koji je najpre istakao da arhitekte Srbije, osim možda pojedinci, nisu uključeni u ovaj projekat, a ni građani: „Valjda u ovoj našoj ojađenoj Srbiji treba, kada su ovakvi planovi u pitanju, pitati široki krug građana, arhitekata, inženjera, ekonomista.“ Tako veliki projekti, ističe Marić, zahtevaju demokratskiji pristup, pa Udruženje arhitekata Srbije insistira na javnoj utakmici, urbanističko-arhitektonskim konkursima na republičkom ili međunarodnom nivou. Odgovor na pitanje zašto nije raspisan konkurs za „Beograd na vodi“, dao je tada vicepremijer Aleksandar Vučić rekavši da on nema ništa protiv, ali da bi voleo da predsednik udruženja arhitekata „pronađe tri milijarde i sto miliona dolara pa da raspiše neki konkurs“.

Dok se javnost pozivala na Generalni plan Beograda iz 2003, koji je predviđao da se do najboljih rešenja za uređenje desne i leve savske obale dođe javnim nadmetanjem urbanista i arhitekata, u junu je objavljen Nacrt izmena i dopuna GP Beograda koji je izložen na javni uvid do 9. jula. Prema njemu, međunarodni urbanistički konkurs za tako važnu teritoriju kao što je Savski amfiteatar se ukida. Ili, „Beograd na vodi“ je Vlada već proglasila projektom od nacionalnog značaja, čime se institut konkursa proglašava nepotrebnim.

Takva odluka za prof. dr Borislava Stojkova, rukovodioca tima za izradu prostornog plana Republike Srbije i koordinatora mreže naučnih institucija prostornog planiranja centralne i istočne Evrope, sasvim je neprihvatljiva. „Međunarodni ili bilo kakav konkurs je etička, a ne pravna norma koja kaže da za najosetljivije delove grada, pa čak i za najosetljivije objekte, treba izabrati najbolje rešenje“, rekao je za „Politiku“. U objekte i prostore od strateškog značaja za Srbiju, prema zakonu, ističe dr Stojkov, mogu spadati zaštićene prirodne ili kulturne celine, državna ili regionalna infrastruktura, energetski kompleksi i objekti, planine, reke, turistička područja. „Da li je maketa ‘Beograda na vodi’ nalik na to? Bože sačuvaj! Vlada je donoseći takvu odluku zaobišla struku, a to je učinila kako bi što pre progurala projekat. Podizanje 12.000 stanova u Savskom amfiteatru ili 1,5 miliona poslovnih kvadrata spada u privatni, a ne javni interes čak i kada je država suinvestitor.“

STRUKA I KRITIKA: Kroz analizu najavljene urbane strukture svoj stručni sud dao je i arhitekta Bojan Kovačević u tekstu „Ostrvo na obali hrome reke“ objavljenom u Kulturnom dodatku „Politike“ od 3. maja. Govoreći o Beogradu na vodi, on se pre svega kritički osvrće na „investitorski urbanizam“ gde se ne ulažu pare u skladu s onim što je gradska zajednica, nego prema onome što investitor želi. „U celom prostoru samo su dva objekta jasna po nameni i liku. Gigantski šoping mol koji je, uz Savu neprikladno, poput najveće morske raže zalegao na sav prostor od mosta Gazela do pred glavnu kulu na liniji produžetka Višegradske ulice, dužinom oko pola kilometra. Zdrav razum postavlja pitanje kome treba sva ta dvomilionska kvadratura konfekcijske arhitekture kutija za cipele.“ Arhitekta Kovačević govori o konceptu Beograda na vodi viđenog isključivo kao ekonomski projekat koji ne razume druge aspekte. On se pita šta u tom slučaju kazati o strategiji politike gradskog građevinskog zemljišta, o infrastrukturi, saobraćajnim, populacionim i ostalim parametrima jedne takve izgradnje.

Arhitekta Branko Bojović, urednik časopisa „Izgradnja“, negira i tehničku održivost ovog projekta. U svom tekstu „Diletantizam kao urbanizam – Beograd na vodi“ kaže da ono što političari ne razumeju, razumeju profesionalni urbanisti već na prvi pogled. Jedna od tema kojima se arhitekta Bojović bavi jeste reka: „Sava je međunarodni plovni put kome se mora obezbediti minimalna širina od 120 metara između stubova planiranih mostova i najmanje 12 metara visine mosta iznad nivoa velike vode. Neke od intervencija u okviru projekta ‘Beograd na vodi’ bitno menjaju karakter toka reke, što će imati značajan uticaj na njeno korišćenje.“ Zatim, mostovi: „Planirani pešački most postavljen je nisko iznad vode sa mnogo stubova, odnosno lukova malog raspona. Ovakva koncepcija mosta ukida Savu kao plovni put.“ Kula Beograd: „Planirana kula oko 50 metara ulazi u rečno korito Save iz potpuno nejasnih razloga. Ovakva pozicija kule izazvaće poremećaj protoka vode – uspor uzvodno od kule i ubrzanje protoka u profilu kule. Pozicija kule će otežati manevar brodova i barži. Pojaviće se veliki problemi fundiranja kule, odbrane od leda i drugo, jer Sava pod Beogradom nije potok u Provansi. Kula će apsolutno dominirati slikom i siluetom Beograda, odnosno osporiće dominaciju Hrama Svetog Save u slici i silueti grada.“ Šoping mol: „Oni velikog kapaciteta koji zahtevaju hiljade i desetine hiljada parking mesta najbolje je da se grade na periferijskim lokacijama uz pristupne auto-puteve a ne u centru grada na najskupljem gradskom građevinskom zemljištu.“

Narojila su se u javnosti još mnoga pitanja bez odgovora, a trenutno je najaktuelniji Nacrt izmena i dopuna GP Beograda kojim, smatra struka, država krši svoje zakone, menja odredbe i ne poštuje svoje urbanističke planove. Istovremeno, na sajtu Grada Beograda, tamo gde je i oglašen javni uvid u Nacrt, u vrhu strane stoji: „Dobro došli u grad budućnosti južne Evrope“.