Kada čujem da dojučerašnja predsednica Upravnog odbora Politike AD Sonja Liht tvrdi kako „o prodaji udela VAC u Politici zna koliko i drugi građani Srbije“, setim se i drugih njenih neistina o Politici.
Kada me 2008. godine smenjivala sa dužnosti urednice „Politike“, tvrdila je da to ne radi na zahtev Borisa Tadića već – Srđana Janićijevića.
(Čitalac će se setiti da je reč o zlosrećnom generalnom direktoru Politike, koji je odmah demantovao gospođu Liht, da bi zbog te neposlušnosti i sam uskoro bio smenjen.)
Kada joj je taj izgovor propao, navodila je druge: mali tiraž, nisku vrednost deonica, pritiske sindikata. Izricala je neiskrene komplimente mom profesionalizmu radije nego da prizna da se kralju ne sviđa gluma, odnosno moja uređivačka politika.
Naravno da u Srbiji nije vest da se po političkom vrhu mota neko neiskren i neistinoljubiv, dok su nekompetentni ljudi na važnim položajima pre pravilo nego izuzetak. Gospođa Liht se, međutim, razlikovala po tome što je u očima sveta tobož bila nezavisna intelektualka, i što je sa francuskom Legijom časti na reveru za vlast revnosno obavljala neprijatne političke zadatke kojim drugi (poput režisera Gorana Markovića) nisu hteli da prljaju ruke.
U srpskom političkom mulju je radila isto što i mnogi drugi operativci režima, ali je nju krasio „legitimitet“ za koji sada od nje čujem da meni, eto, nedostaje. Kažem da je dragulj u kruni srpskog štampanog novinarstva krišom i preko noći prodat nepoznatom kupcu jer je Sonja Liht kao zastupnik državnog kapitala propustila da iskoristi pravo preče kupovine, a ona na to odgovara da „nemaju legitimitet oni koji su Politiku doveli na ivicu ambisa“.
Stvarno? Kada me gospođa Liht pre četiri godine pod lažnim izgovorima smenjivala, prosečan dnevni tiraž „Politike“ bio je 75.000 primeraka. Kada je gospođa Liht proletos ostavljala „Politiku“, tiraž se već bio srozao na pedesetak hiljada. A ljudi koji prate vrednost deonica na tržištu vele da je vrednost kompanije Politika AD sada deset puta manja nego kada je gospođa Liht pre četiri godine započela svoju nestručnu akciju „spasavanja“ najstarijeg lista na Balkanu.
Sonja Liht priznaje da je za njenog mandata bilo „teških rezova i otpuštanja“, ali dodaje da su bar ljudi odlazili „uz određeni socijalni program“.
Stvarno? „Politika“ je posle mog odlaska brutalno očišćena od novinara koji su mogli smetati novom konceptu, novinara od kojih su neki napravili najbolji antikorupcijski sajt u ovom delu sveta, Pištaljku. Kada je „Politika“ prodata, u njoj nije bilo novinara koji su umeli da otkriju kome je prodata. Sumnjam da je socijalni program gospođe Liht uteha čitaocima koji su gladni nezavisnih informacija i izvora.
Sada bi da me kompromituje aluzijama o velikoj plati, ali ne iznosi konkretne sume. Moja je plata, kada sam postala glavni urednik Politike, bila 160.000 dinara, što je bila dinarska protivrednost 2000 evra. Kada je gospođa Liht stigla u „ambis“ „Politike“, plata glavnog urednika koji je došao posle mene je višestruko uvećana. Može li „kredibilna“ gospođa da objasni tu činjenicu? Ili da je demantuje, ako može?
Sonja Liht je za vlast radila sve ono što nezavisni intelektualac ni za koga, nigde i nikada ne bi smeo da radi. Sada joj se, na njenu i našu sramotu, povodom tajne prodaje „Politike“ mora postaviti ono klasično novinarsko pitanje: šta ste znali, i kada ste to znali?
Sonja Liht (na slici), predsednica Fonda za političku izuzetnost i bivša predsednica Upravnog odbora Politika A.D. je na pitanje, kako reaguje na navode prvog potpredsednika vlade Aleksandra Vučića o prodaji lista kao „političkom kriminalu uz ekonomske zloupotrebe“, kazala da o tome zna koliko i svaki građanin iz medija.
Ona je reagujući na izjavu predsednice UNS-a Ljiljane Smajlović da su ona i bivši premijer Mirko Cvetković bili zaduženi za zaštitu državne imovine – „Politike“, rekla da su rukovodioci u Politici imali visoke plate i bonuse, a da je dug rastao „iz dana u dan“.
„Nemaju legitimitet oni koji su ‘Politiku’ doveli na ivicu ambisa. Mi smo se bavili time kako da spasimo kuću od propadanja. UO je imenovan jula 2008. godine i tada smo zatekli katastrofalnu situaciju u ‘Politici’ i Politici A.D. Zatekli smo milionske dugove“, rekla je Liht.
Ona je dodala da su rukovodstvo firme, „pa i Ljiljana Smajlović dobijali ogromne plate i bonuse, a dug je rastao iz dana u dan“.
„Cela ‘Politika’ je bila pred ambisom. Kada je došlo do promene došlo se do toga da danas ‘Politika’ posluje u pozitivi. To je značilo teške rezove i otpuštanja, ali su bar ljudi otišli uz određeni socijalni program“, istakla je Liht.
„S kim i kako su vođeni pregovori UO i ja nismo znali. Znali smo da je u jednom trenutku VAC ponudio Politici A.D. da otkupi njihov deo, ali je 4,7 miliona evra za nas bila previsoka cifra. Čak smo pokušali da prikupimo sredstva iz kredita Evropske banke namenjena za medije, ali smo saznali da taj kredit ne može da se koristi u te svrhe“, rekla je Liht.
Nepreglednu i depresivnu listu posledica globalnog zagrevanja u Srbiji u hladnijoj polovini godine možemo da guramo pod tepih, ali već u junu, kada se ponovo vrati osećaj da nešto debelo nije u redu, vreme je da se suočimo sa činjenicama i zapitamo koliko je stanje loše, radimo li išta na umanjenju štete i dokle možemo ovako
Medenica se vlastima Crne Gore i Srbije, koje su glavna meta njegovih sadržaja, ne obraća kao da zna nešto što oni ne znaju, nego kao da zna ono što oni žele da sakriju. Kako je moguće da u Srbiji 2026. godine deo javnosti smatra prvostepeno osuđenog begunca pouzdanijim izvorom informacija od bilo koje institucije, pa i predsednika države
Biljana Nikolić, novinarka “Vijesti”, kaže za “Vreme” kako je jasno da Miloš Medenica ne deluje samostalno. “Te strukture očito imaju interes, a i hrane ga obavještajnim podacima. Fenomen ‘Medeni’ postaje neka vrsta gerilskog formata, u kojem se plasiraju informacije na osnovu kojih se može pretpostaviti ko bi sve mogao da ima korist, kao i šta su motivi takvog djelovanja”
Sva istraživanja koja smo do sada videli ukazuju na to da prvi put postoji mogućnost da vladajuća koalicija ne osvoji većinu u parlamentu, a odluka će verovatno biti doneta u narednim mesecima, u zavisnosti od stalnog merenja rejtinga i pozicioniranja protivničke strane
Vladajuća Srpska napredna stranka gubi podršku birača, ali se još uvek ne zna kada će, i pored brojnih najava predsednika, biti raspisani izbori, ko će biti na studentskoj listi, te kakva može da bude uloga opozicionih stranaka koje (ne)će podržati studentsku listu? Pitanja je mnoštvo: da li se studentska strategija može nazvati keč-ol? Po čemu se onda, u svojoj suštini, razlikuje od keč-ol pristupa SNS-a? Koje su prednosti i mane toga? Koliko je jedan front nužan u okolnostima borbe protiv režima poput ovog? I ako njega nema, šta onda
Kako je informativni razgovor sa Zdravkom Ponošem probio dno beščašća? Imaju li opskurni likovi iz Informera policijske značke, a policajci legitimacije Informera ili to dođe na isto? I zbog čega kmeči Visoko javno tužilaštvo
U pohodu na vlast moraćemo manje obrazovanim građanima da kažemo ponešto od onoga što žele da čuju. Da li je to demagogija? Svakako. Da li je to isto što radi i Vučić? Nesumnjivo. Dakle, isti smo kao Vučić? E, u tome je kvaka. Nismo
Ljudi iz autobusa plaše se svega, a naročito da ne razljute glavu porodice. On im onoliko ponavlja da jedino zahvaljujući njemu imaju posao, zarade i penzije. Njihovo je samo da stoje, aplaudiraju i ostanu poslušni
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
