foto: marko dragoslavić / fonet
Udeo biračkog tela koji čine mladi u Srbiji nije zanemarljiv. Prema rezultatima popisa stanovništva iz 2022. godine, procenjuje se da oni čine oko petnaest odsto glasačkog tela. Koliko su zainteresovani za učešće u izbornom procesu? Zašto postoji narativ o njihovoj apolitičnosti i inertnosti? Šta kažu istraživanja
Kao i na prethodnim izborima, i uoči budućih će se govoriti o tome koliko mlade (ne) zanima politika. Kada se govori o tome, neophodno je za početak napraviti razliku između (a)političnosti i građanskog aktivizma, odnosno drugih aktivnosti u službi očuvanja zajednice. Jer o aktivizmu mladih na društvenom i političkom planu svedoče mnogobrojne nevladine organizacije, kao i manji pokreti, neafirmisana udruženja i studentski parlamenti. Odbojnost prema izborima i aktivnom učestvovanju u politici kod njih proizlazi mahom iz nepoverenja u političke institucije, kao i iz straha od političke konfrontacije; obeshrabrenost i nedostatak vere u jačinu i valjanost sopstvenog glasa stvaraju političku apstinenciju. Konačno, činjenica da se ne izlazi u susret njihovim potrebama kod mladih rađa nezadovoljstvo i osećaj da ne interesuju državu.
Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih u Republici Srbiji za 2023. godinu, sedmi po redu Alternativni izveštaj Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS), u fokus istraživanja, između ostalog, stavlja političku participaciju mladih, kao i njihov stav o politici i izborima. Kao jedan od faktora podozrivosti prema politici ističe se manjak uticaja mladih na donošenje političkih odluka, što je odgovor više od polovine ispitanika. Naime, tek nešto manje od jednog procenta ispitanika smatra da politički sistem u Srbiji u potpunosti pruža mladima prostor za donošenje odluka koje se tiču političke i društvene agende. Zatim, 76,4 odsto mladih je navelo da izbori u Srbiji nisu fer i pošteni. Osim nepoverenja u izborni sistem, još jedan od razloga što mladi nisu optimistični kada je politički život u pitanju jeste nepoverenje u političke partije i institucije. Zabeležena je manja zainteresovanost za politiku nego prošle godine, ali s obzirom na to da je prošlogodišnje istraživanje sprovedeno uoči i tokom izborne kampanje, ovakva statistika može da zavara. Takođe, istraživanje govori da gotovo polovina ispitanika planira selidbu u inostranstvo.
Rezultati Alternativnog izveštaja za 2023. godinu govore i da je prisutna najmanja podrška demokratiji otkako se u izveštaju postavlja pitanje o odnosu mladih prema istoj. Čak 60 odsto mladih je istaklo da državu mora da vodi jak lider, odnosno vođa, koga bi narod sledio. Ovakvi stavovi kontradiktorni su željama mladih da više učestvuju u političkim i društvenim odlukama i da se njihov glas jače čuje. Ono što se može uzeti kao važan faktor u formiranju postojećih stavova prema demokratiji jeste činjenica da tinejdžeri u Srbiji i nisu doživeli demokratiju u iole pravom obliku, već žive pod jednim hibridnim režimom, gde su snažne autoritarne tendencije horizont normalnosti.
Politika je za određen broj mladih postala stvar za izbegavanje, jer je u njihovim očima ona poligon za ostvarivanje ličnih interesa bez viših ciljeva i brige za opšte dobro. Kada se na politiku gleda kroz ovakvu prizmu, nije iznenađujuće što mnogo njih nema ambicije da bude politički aktivno. Sa druge strane, čestu kritiku o apatičnosti mladih poriče činjenica da je značajan procenat njih društveno aktivan. Izostanak odgovarajuće političke figure za koju bi glasali i nepoverenje u izborni proces, u prethodnim godinama uticali su na neke od mladih da na dan izbora ipak ostanu kod kuće. Mnogi i dalje smatraju da nisu adekvatno informisani ili dovoljno kvalifikovani za politički život. Diskurs koji nalaže da u ovoj zemlji stvari mogu biti samo gore i da je jedino ispravno rešenje odseliti se odavde, svakako nije idealna osnova za učestvovanje i delanje u korist društvenih i političkih promena. Ohrabrujuće je ipak što i dalje postoji ogroman broj mladih koji veruju u promene i deluju kroz studentske grupe, parlamente i nevladine organizacije.
Tako je, recimo, na protestnim skupovima “Srbija protiv nasilja” zapažen značajan broj mladih ljudi. Govornici na protestima bili su i studenti koji su u svojim javnim obraćanjima uputili osudu vladajućem režimu. Neformalna grupa “Studenti protiv nasilja” okuplja mlade ljude koji su nezadovoljni trenutnim stanjem u državi. Na pojedinim fakultetima Univerziteta u Beogradu osnovane su grupe studenata, a na protestnim šetnjama bi se sastali i nastupali zajedno. Ovo nije prvi slučaj da studenti tako izlaze na ulicu. Slično je bilo i na ekološkim protestima 2021, gde su bili prisutni mladi aktivisti sa porukama “Studenti čuvaju reke Srbije”.
Takođe, kampanja “Ide glas” realizovana je uoči opštih izbora u Srbiji 2022. godine. Glavni cilj je bio motivisanje građana da izađu na izbore i slanje poruke koja govori o jednakosti svakog glasa, bez obzira koju političku opciju podržavali. Karakteristika ove kampanje ogleda se u tome da su aktivisti isključivo mladi ljudi. Kroz stranačku neutralnost, studenti brojnih fakulteta podsticali su sugrađane na što veću izlaznost. Osim direktnim terenskim radom, mladi su kroz onlajn prostor promovisali političku participaciju i stvarali obrazovni sadržaj na temu izbornog procesa.
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Sprski đaci su infinicirani očajem svojih roditelja, nezadovoljstvom nastavnika i bahatošću države. Sistem je truo, pa teško da će pare rešiti problem
Ne znamo i ne možemo da znamo da li je do prekida programa RTV-a došlo zbog akcije 14 minuta tišine ili slučajno. Ali to ne menja suštinu
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Sva prethodna glasanja i istraživanja kazuju da građanska opozicija dobija u centralnim beogradskim, a gubi u prigradskim opštinama. Da li je ogroman disbalans u korist vlasti u pojedinim lokalnim sredinama moguće bar donekle preraditi? Šta je opozicija po tom pitanju do sada činila i da li ima plan šta da uradi u kampanji? Zapravo, koliko se ona za beogradske izbore do sada uopšte pripremala, a koliko je vremena protraćila baveći se eshatološkim pitanjima
“Nije važno samo da građani podrže zahtev za nove beogradske izbore, već i da se u što većem broju uključe u kontrolu tih izbora, a ako bude potrebno, i u odbranu izbornih rezultata”
Pažljivo sa Šapićem. Možda ne zna gde je Nambija i kako režira Hičok ili Kjubik, koga god da je već pominjao, ali on je takmičar, zna da primi i istrpi udarce i da potom da gol u poslednjoj sekundi
