Gde su najveće šanse za promenu vlasti

Da li će lokalni izbori u deset lokalnih samouprava, koji se održavaju 29. marta, biti svojevrsna politička prekretnica za Srbiju i početak ubrzanog kraja Srpske napredne stranke? Teško je dati jasan odgovor.

Svakako će pobeda antirežimskih snaga bar u nekom od ovih mesta imati snažan simbolički značaj, koji će dati vetar u leđa protivnicima vlasti i prilično uznemiriti i obeshrabriti ekipice iz vučićevske piramide moći, od vrha pa naniže, koje se ionako ne mogu priviknuti na novi odnos političkih snaga, stvoren posle pada novosadske nadstrešnice i dugomesečnih i višedimenzionalnih studentsko-građanskih protesta.

Sam režim je zapravo za tu simboliku najzaslužniji, jer je sve izbore proglasio za sudbinske, za rat u kojem protivnike treba pretvoriti u mleveno meso. I jer je oko sebe okupio ljude koji igraju na “siguricu”, učestvuju isključivo u trkama u kojima su sigurni da će pobediti, što bi značilo – figurativno rečeno – da počinju partiju šaha jedino ako imaju bar pet-šest figura viška, te pravo da s vremena na vreme zveknu protivnika močugom u glavu i otmu mu novčanik. Oni lako dezertiraju i lako bivaju svedoci-saradnici. A biće o čemu da se svedoči, od Beograda pa do Sevojna. Sam režim je svake izbore pretvorio i u glasanje “za i protiv Vučića”, pa eventualni poraz na lokalnim izborima jeste i poraz omnipotentnog i raskalašnog predsednika.

Treba biti optimista i gajiti nadu, pogotovo kada režimska propaganda celokupnom svojom artiljerijom pokušava da je ubije, ali ni u tome ne valja preterivati. Politička psihologija nam govori da nerealna očekivanja mogu da vuku u grupnu depresiju, a da posebno treba biti oprezan u interpretaciji događaja, pa i eventualnih poraza. Ako tako posmatramo stvari, onda se može reći da je antirežimski blok na predstojećim lokalnim izborima već ostvario pobedu, makar u svim izbornim mestima SNS ostao na vlasti. Zašto? Zato što nema nikakve sumnje da će u svim ovim samoupravama ovaj blok ostvariti znatno na bolje rezultate nego na prethodnim lokalnim izborima, pa i u odnosu parlamentarne izbore u decembru 2023. godine, koji su zapravo bili ne baš presnažan ali važan znak da se politička situacija u Srbiji menja. U tom smislu su i lokalni izbori prethodne godine, pogotovo oni u Kosjeriću, Zaječaru i Mionici predstavljali poraz režima.

U nekim od izbornih mesta po prvi put će postojati snažna opozicija i to sastavljena od uglednih i kvalitetnih ljudi od kojih su mnogi do sada bili u unutrašnjim egzilima. S njima režim ne zna baš šta će. Vrlo je moguće i da u nekim od opština SNS ode u opoziciju, uza sve zloupotrebe, krađe, lažne glasače, pretnje, ucene, muljanja, prevare i laži, koji su postali ključni, ako ne i jedini deo naprednjačkog identiteta.

JOŠ RAZLOGA ZA DOBRO RASPOLOŽENJE

Antirežimski blok ima još razloga za dobro raspoloženje. Političke čakre su se, zahvaljujući i studentskom pokretu ali i protoku vremena, otvorile i u sredinama u kojima vlada medijski mrak. Samo je malo svetlosti bilo potrebno da bi građani skontali da državom i njihovom sredinom vladaju, populistički rečeno, šalabajzeri i secikese. Teško je zamisliti taj nivo ljubomore kada naprednjački aktivista vidi neke, recimo, starije ljude koji su donedavno uplašeno klimali glavom – kako se grle sa studentima kao da su ovi oslobodioci. Naprednjaci se nisu konsolidovali, njihov pad i dalje traje.

Zapravo, možda je bolje rečeno, oni trule. To je proces koji zna da potraje, ali je ireverzibilan. Dobra je vest da sa njima nije istrulila i cela država. I da studentsko-građanski protest nije bio predsmrtni roptaj, već nešto što živi i što će živeti. To se vidi i po atmosferi pred ove izbore, pogotovo u sredinama koje su nekada bile neosvojive naprednjačke tvrđave.

Dobra vest je i to što je Vučić prilično šenuo. Njegovo aranđelovačko poređenje studenata sa talibanima i za njegove sužnje bilo je besmisleno. Kao da mu je neko u prolazu objasnio poreklo reči “talib”, pa je on odlučio da pokaže erudiciju, ne razmišljajući mnogo. Ovo je blesavo tim pre što njegovi glasači u priličnoj meri dele sistem vrednosti sa talibanima, poštujući sve ono što nosi pušku i uteruje strah u kosti.

LJUDI U CRNOM

Loša vest je, naravno, to što se izbori održavaju u samo deset mesta, pa će režim sve snage usmeriti ka njima. Poznat je to repertoar, sa svim onim naoružanim, ćelavim grubijanima koji dolaze skupim crnim vozilima i seju strah po ulicama. To je već tradicija, to su manje-više isti oni ljudi koji su se pojavljivali na prvim vanrednim lokalnim izborima od dolaska “ovoga” na vlast, 2013. godine. Zapravo i ranije, oni su bili ti koji su “upodobljavali” lokalne vlasti republičkoj, bukvalno hapsili ljude i odvodili ih u zatvore-karantine. Dobra je vest što sada ne stižu u uplašena i mrtva mesta nego među ljude od kojih su mnogi progutali sopstveni strah.

Dobra je vest i to što su u većini mesta studenti, građanski pokreti i opozicija našli zajednički jezik. To je znak da studentski pokret i građanske inicijative sazrevaju i da jačaju struje koje razumeju da u politici treba biti i pragmatičan da bi se ostvarili ciljevi. Negde nisu, čak je bilo i skandala i svađa, recimo u Smederevskoj Palanci, ali bože moj, dinamika je to političkog života, valja se učiti i na greškama.

Dobra je vest i to što su nacionalni mediji, ovi nezavisni, puni priča o lokalnim izborima. Takođe, i međunarodni faktori su zainteresovani. Ljudi na lokalu postaju svesni sopstvenog značaja, što je takođe znak političkog sazrevanja. Ima mnogo anegdota, ali i ozbiljnih analiza koje svedoče o tome: definitivno su mnogi na lokalnim izborima glasali za one koji mogu nešto da im “srede u Beogradu”. Što bi rekao jedan Vojvođanin: ako hoćeš da se ženiš iz Begeča, ne ideš u Bačku Palanku! To što se stvar menja može biti politički kapital za budućnost: jačanje svesti o važnosti lokalnih samouprava i potrebi da se zemlja decentralizuje, kako to razum nalaže.

Svakako se kao dobra vest može tumačiti i to što je na svim izborima vlast odlučila da izađe na izbore sa svim partnerima (jedino Stamatovićeva “Zdrava Srbija” izlazi zasebno na izbore u Sevojnu i Bajinoj Bašti), što je jasan znak slabosti. Nećemo sada o tome, dok Ivica Dačić skroz ne ozdravi, ali sve ovo nagoveštava da SPS može polako da zatvori birtiju. Znak je ovo da mu je stranku SNS potpuno progutao.

KAKO PROGUTATI ŠEŠELJA?

U višenacionalnoj Kuli naprednjaci su u koaliciju uvukli i radikale i Savez vojvođanskih Mađara. Vojvođanski Mađari su nekako uspeli da progutaju Vučića, pre svega zbog njegovih dobrih odnosa sa Orbanom, ali budi ti frajer pa progutaj Šešelja. Možda su tu naprednjaci napravili grešku. Važno im je međutim bilo da zbog Dontovog sistema budu prvi na izborima, što znači da njihova istraživanja govore u prilog tome da ih lista broj tri (Glas mladih opštine Kula) ozbiljno ugrožava. Napravili su oni i lažnu listu “mladih”. Ubacili u igru i Rusinsku stranku, ali će ova teško uspeti da odvuče značajan procenat rusinskih glasova, koji inkliniraju ka studentskoj listi.

KAKO I GDE KO STOJI?

Čak i veliko iznenađenje predizbora, zvano “Srpski liberali”, pojava koja će imati liste u čak osam od deset lokalnih samouprava – po nekima i nije baš toliko loša vest za protivrežimlije. Oni koji smatraju da je ova lista “naprednjačka podvala” kažu nam da je Vučić pao na niske grane kada mora da računa na Dejana Žujovića, lidera “liberala”. Tvrde da je Žujović za prikupljanje potpisa dobio punu podršku SNS, da mu je za izborne potrebe čak ustupljen i skupi automobil, da je viđan kako izlazi iz predsedništva i druži se sa visokopozicioniranim naprednjacima i slično. Pravimo ogradu, vrlo je moguće da su ovo samo abrovi koji su tako tipični za našu političku scenu. Ali odista jeste neobično da jedna mala, relativno nepoznata organizacija uspe da skupi potpise na toliko različitih mesta odjednom, tako brzo i efikasno, te da svuda ima ljude koje će turiti na svoju listu.

U razgovoru sa poznavaocima lokalnih prilika, političkim, studentskim i građanskim aktivistima, uspeli smo da zaključimo da su šanse antirežimskog bloka najveće u Sevojnu, Boru, Kuli, Bajinoj Bašti i Aranđelovcu. Nešto je slabiji u Smederevskoj Palanci, Kladovu, Majdanpeku, Knjaževcu i Lučanima. Manje zbog toga što se antirežimski blok nije baš najbolje organizovao, više usled visoke startne pozicije režima u pojedinim delovima zemlje – analitičari kažu da je SNS najmanje oslabio na jugu i istoku Srbije. U Lučanima tako važnu ulogu ima “čuvena” fabrika “ Milan Blagojević – Namenska” koja je, kako nam kažu lokalni novinari, “grotlo naprednjaka”, a u kojoj je zaposleno 1800 ljudi, koji su ucenjeni i uplašeni. Ili su jednostavno naprednjaci.

Sa našom procenom se donekle slažu i politički eksperti Dušan Vučićević i Dejan Bursać, koji su sa “Vremenom” podelili svoje projekcije izbornih dešavanja u deset samouparava, naslanjajući se na prethodne izborne cikluse, demografske kretnje, ali i ukupne političke procese u zemlji.

“Ako govorimo o padu SNS u apsolutnim brojkama, posmatrano isključivo kroz rezultat same stranke, taj pad nije dramatičan. Više istraživanja kaže da se on kreće u rasponu od oko tri do pet procentnih poena. Međutim, slika se menja kada se posmatra širi, tzv. režimski blok, koji ne čini samo SNS, već i druge partije koje nastupaju zajedno sa njim. U tom slučaju, pad je izraženiji. Deo birača SPS, na primer, prešao je u apstinenciju ili se okrenuo drugim političkim opcijama izvan režimskog okvira. Dodatno, očekivano povećanje izlaznosti može znatno uticati na ukupne procente. Za razliku od prethodnih parlamentarnih izbora, sada se u pojedinim sredinama očekuje veća mobilizacija birača, što može dovesti do pada režimskog bloka u rasponu od pet do osam procenata, a u nekim opštinama i do 10–15 procenata”, kaže Vučićević.

On kaže da se, kada je reč o regionalnim razlikama, najmanji pad režimskog bloka beleži u delovima južne i istočne Srbije. Stoga u opštinama poput Knjaževca, Kladova i Majdanpeka antirežimski blok teško može ostvariti pobedu. U tom kontekstu, rezultat od 30 do 35 procenata za opoziciju predstavljao bi solidan iskorak u odnosu na prethodne izbore.

“U suštini, najveće šanse za dobar rezultat opozicije postoje u opštinama u kojima je građanska opozicija na parlamentarnim izborima 2023. godine ostvarivala rezultat na nivou republičkog proseka. To su pre svega Sevojno i Bor, gde je opozicija imala oko 25–26 odsto glasova. Kada se posmatra ukupna opozicija, uključujući i nacionalnu, zbirni rezultat u tim sredinama dostizao je i 35–40 procenata, što predstavlja dobru startnu poziciju. Uz očekivani rast izlaznosti – negde veći, negde manji – kao i blagi prelazak dela birača ka antirežimskom bloku, upravo su to opštine u kojima se može očekivati konkurentna izborna trka i eventualna pobeda antirežiskog bloka”, kaže on.

Po njemu, Sevojno se posebno izdvaja jer tamo postoji gotovo referendumska atmosfera. Antirežimski blok nastupa jedinstveno kroz listu “Ujedinjeni za Sevojno”, dok režim izlazi u dve kolone — kroz široku koaliciju i kroz “Zdravu Srbiju”, koja nastupa samostalno. Ta stranka je 2022. godine osvojila preko 20 odsto glasova, ali se sada može očekivati znatno slabiji rezultat, verovatno na nivou cenzusa i jednog mandata. U takvom rasporedu, ključno je da opoziciona lista ostvari bolji rezultat od široke koalicione liste vlasti, jer bi tako mandat “Zdravoj Srbiji” bio oduzet od naprednjačke kvote.

foto: miloš andrejić

“Bor je takođe sredina sa dobrom početnom pozicijom za antirežimski blok, kako po demografiji, tako i po rezultatima prethodnih izbora. Međutim, za razliku od Sevojna, tamo ne postoji referendumska atmosfera. Pored glavne režimske i opozicione liste, učestvuje i Vlaška stranka Predraga Balaševića, koja može osvojiti jedan do dva mandata. Uz to, postoje još tri liste koje će podeliti deo glasova, zbog čega glavna opoziciona lista mora ostvariti ubedljiviji rezultat u odnosu na režimsku kako bi imala realnu šansu za pobedu. Ipak, Bor ostaje jedna od opština u kojoj se može očekivati neizvesna trka”, kaže Vučićević.

Među neizvesne opštine ubraja i Kulu i Aranđelovac, svaku sa svojim specifičnostima. U Kuli postoji referendumska atmosfera, a u Aranđelovcu, koji je prilično desno orijentisan, ključno je pitanje da li će antirežimski blok prikupiti glasove onih koji se nalaze desno, a nisu ljubitelji režima.

MOGUĆA LANČANA REAKCIJA

Dejan Bursać kaže da se na osnovu rezultata prethodnih izbora – kako lokalnih, tako i parlamentarnih iz 2023. godine – može zaključiti da bi Bor mogao predstavljati ozbiljan izazov za SNS. Ukoliko bi izgubili vlast u ovom gradu, to bi bio značajan politički udarac za režim, imajući u vidu njegov simbolički i politički značaj.

“Slična situacija može se naslutiti i u Aranđelovcu, gde je na prethodnim izborima zabeležen snažan otpor naprednjacima. Posebno je primetno da su taj otpor u velikoj meri nosile stranke desne opozicije, poput ‘Zavetnika’ i ‘Dveri’. Ipak, ostaje neizvesno kako će se birači tih opcija opredeliti u novim političkim okolnostima”, kaže on.

Bursać kaže da analiza prethodnih izbornih rezultata nije dovoljna za pouzdano predviđanje budućih ishoda, pošto se politička scena u Srbiji znatno promenila u poslednjih godinu i po dana, uz “novu mobilizaciju birača i drugačiju dinamiku na terenu”.

foto: miloš andrejić

“U pojedinim sredinama već se nazire potencijalni pad podrške Srpskoj naprednoj stranci. Sevojno se izdvaja kao mesto u kojem bi ta stranka mogla imati ozbiljne probleme, dok se u Kuli beleži visoka mobilizacija opozicionih birača, koja bi mogla da ugrozi postojeći odnos snaga. Ilustrativno je pogledati rezultate izbora u pojedinim opštinama i kojima je SNS ranije osvajao između 70 i 80 odsto glasova, dok je na nekim mestima ta podrška sada pala na 50 do 60 procenata. Pad od 20 do 30 procenata u manjim sredinama predstavlja ozbiljan politički signal”, kaže Bursać.

Po njemu, samo je pitanje vremena kada bi SNS mogao izgubiti vlast u nekoj od lokalnih samouprava.

“Takav scenario imao bi širi politički značaj, budući da SNS u gotovo svim izbornim kampanjama personalizuje izbore kroz Aleksandra Vučića. Zbog toga bi eventualni poraz na lokalnom nivou mogao biti percipiran i kao politički poraz samog Vučića. Ukoliko građani uoče da je promena vlasti moguća, to bi moglo pokrenuti širi politički efekat i dodatno oslabiti dominaciju SNS – potencijalno pokrećući lančanu reakciju širom zemlje”, kaže on.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!