Foto: Miloš Milivojević/Tanjug
Srbija se nalazi na 16. mestu zemalja u kojima je u poslednjih 10 godina zabeležen dramatičan pad sloboda, pa se pozicionirala između Avganistana i Mjanmara, pokazuje izveštaj Fridom Hausa u posebnom izdanju "Obeležavanje 50 godina borbe za demokratiju". Uprkos tome, Srbija i dalje slovi za delimično slobodnu državu
Srbija je parlamentarna demokratija sa višestranačkim izborima, ali je Srpska napredna stranka konstantno erodirala politička prava i građanske slobode, pritiskala nezavisne medije, političku opoziciju i organizacije građanskog društva, ističe se u izveštaju Fridom Hausa u posebnom izdanju „Obeležavanje 50 godina borbe za demokratiju“.
Tokom 2022. došlo je do brojnih kršenja sloboda okupljanja, uključujući represiju na skupovima aktivista i protestima, koju su vršile privatne bezbednosne agencije i maskirane osobe navodno povezane sa Vladom.
Iz Fridom hausa podsećaju da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić zbog „pretnji desničarskih grupa“ otkazao održavanje Evroprajda u septembru u Beogradu, ali da su uprkos zabrani hiljade LGBT aktivista učestvovale na neformalnoj paradi.
Predizbornu kampanju pre opštih izbora 3. aprila 2022. su obeležila medijska pristrasnost i optužbe na račun zloupotrebe javnih resursa, konstatuje američka nevladina organizacija.
„SNS koristi brojne taktike da smanji šanse opozicije na izborima, kao što je biranje vremena izbora, pritisak na nezavisne državne institucije i mobilizacija javnih resursa u kampanje vlasti. SNS je proširio uticaj na medije kroz državna preduzeća i mnoštvo privatnih medija koja zavise od državnog finansiranja i koristi svoj uticaj da pojača svoj položaj i diskredituje rivale. Opozicioni političari su sve više predmet maltreriranja i nasilja prošlih godina“, piše tako u izveštaju.
Lokalni posmatrači prijavili su da su državna preduzeća bila pod pritiskom da podrže SNS, a „operativci SNS-a su takođe direktno zastrašivali glasače, dolazili im u kuće i vršili pritisak da se glasa za SNS. Sa druge strane, Rusija je optužena da pokušava da utiče na srpsku politiku kroz državne medije i deo proruskih stranaka, medija i nevladinih organizacija“.
Istraživačica Ejmi Slipovic je izjavila da su sloboda medija i izražavanja u celom regionu u poređenju sa drugim zemljama na relativno niskom nivou, prenosi Glas Amerike. Prema njenim rečima, Regulatnornom telu za elektronske medije (REM) nedostaje nezavisnost, pogotovo kada odlučuje o dodeli nacionalnih frekvencija.
„Još je veća stvar što država i vladajuća partija imaju uticaj preko privatnih medija i to preko reklamnih ugovora i drugih indirektnih subvencija“, kazala je ona i dodala da su mnogi privatni mediji u vlasništvu lica koja podržavaju Srpsku naprednu stranku.
M.N./FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
U petak, 1. avgusta, navršava se devet meseci od pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. Kako će, kada i gde stradalima biti odata pošta
Uključio sam radio, neku hrvatsku stanicu – Franjo Tuđman je upravo slao poruku Srbima da ostanu u svojim kućama, jer je počela akcija “Oluja”. U tom trenutku, a bilo je 5:02, 4. avgusta, započela je kanonada i nestalo struje, tako da Tuđmanovu poruku nisam saslušao do kraja. Jaka eksplozija odjeknula je u blizini – ležeći na podu, video sam kroz prozor da je pogođena zgrada u komšiluku poznata kao S-13, najviša u Kninu. Nigde u blizini nije bilo ni jednog jedinog vojnog objekta
Moji roditelji nikada nisu dozvolili da odlazak u Knin i Hrvatsku preraste u nedostižnu nostalgiju – na čemu sam im ja izrazito zahvalan – već se zadržavao u granicama posjete onima koji su se vratili. O ratu nikada nisu i ne pričaju mnogo, već su se uvijek vodili sjećanjima na predratni period života. Samo na moje veliko insistiranje počeo sam da kroz godine dobijam svjedočenja iz ratnih godina
Osim što su zaduženi da usmeravaju i legitimišu Vučićevu samovolju, to su ljudi kojima građani dolaze pod prozore da im zvižde. Po zemlji u kojoj se ministri kreću u tajnosti, poput razbojnika, sastaju sa lokalnim jatacima, pa brzo beže natrag. U Knjaževcu ih je čuvala Žandarmerija kada su obeležavali sto dana rada. Zato – poslednja Vučićeva vlada. Teško da će naći još voljnih da ih on ponižava, a građani preziru
U Srbiji su legalizovani lažni izbori, ona po tome nije izuzetak, ali ako je ikada postojala živa volja u narodu za promenom, taj moment se upravo događa. Ljudi kao da osećaju da ako to ne bude sada, predaja je potpisana i ostatku Srbije sledi ono što se dogodilo Srbima na KiM: sporo ali sigurno odumiranje zajednice koja nema nikakvu budućnost
Tužilaštvo je konačno počelo da prati trag novca i korupcije koja je možda dovela do pada nadstrešnice. Režimlije viču da je na delu “tužilački državni udar”, pokušaće da uzvrate udarac i biće, što reče Dragan J. Vučićević, „ili mi, ili oni“
Zbog čega Aleksandar Vučić organizuje nasilje ćacija i kapuljaša? Između ostalog i da bi tvrdio kako su „blokaderi“ izazvali revolt „tihe većine“. To bi mu predstavljalo povod za odvrtanje represije na maksimum sve tvrdeći da uspostavlja red i mir
Otići će i ova vlast, već im otkucava. Ali šta će ostati iza njih? Kakav će biti Beograd posle glavnog meštra rušiteljstva Aleksandra Vučića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Daleko od toga da je sjajno stanje u Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Makedoniji i na Kosovu, ali je sigurno da tamošnji parlamenti u odnosu na ovaj u Srbiji, bar u pogledu pluralizma, nivoa rasprave i estetskog utiska, izgledaju kao britanski Domovi lordova
Mada nema mnogo detalja o „velikom državotvornom pokretu“ u nastajanju, čitav ovaj politički projekat Aleksandra Vučić neodoljivo podseća na pokret koji je bio osnovao Vladimir Putin – Narodni front. Rusko iskustvo pokazalo je da je ovakav nacionalni pokret ojačao predsednika Rusije i konsolidovao njegovu moć
