Finale Kupa kao druga Đenova

Na pitanje „Vremena“ kako danas, nedelju dana od finalne utakmice Kupa Srbije ocenjuje ono što se dogodilo, Dragan Đurić, predsednik FK Partizan odgovara: „Mislim da je svima nama jasno da je to režirano. Ne izađeš na teren 25 minuta i napuštaš teren. Te priče su jasne, da li izaći ili ne izaći, da li pobeći, to je jasno kao dan. Po meni to je bila režija i, nažalost, nije dobra režija.“

VREME: Mislite da je Vojvodina imala neki plan da to uradi?

DRAGAN ĐURIĆ: Ne znam ko je imao plan. Po Pravilniku UEFA i po Pravilniku Fudbalskog saveza, zna se kako se postupa: čekate 15 minuta i posle svirate kraj. To su morali da urade. Da li je režija FK „Vojvodina“ ili Fudbalskog saveza Srbije, ne želim da se upuštam u to.

U „Vojvodini“ kažu da navijači nisu tražili odlaganje, već da su odluku doneli „odgovorni“ iz Saveza. Da li vi imate saznanja o tome?

Naši igrači su došli. Njihovi navijači su kasnili pola sata. To nema veze sa organizacijom utakmice. Njihovi igrači nisu hteli da izađu ili im neko iz uprave nije dozvolio da izađu.

Javnost zanima ono što se dešavalo posle toga i što pripada oblasti neprimerene komunikacije. Da li se mora razgovarati samo razmenom uvreda?

Nije baš tako. Prvo, ja volim „Vojvodinu“. Živeo sam u Vojvodini. Ja više volim „Vojvodinu“ nego Zvezdu. Uvek su imali svoj stil rada i života. Ali, samo to ponašanje i prebacivanje krivice na Partizan, a Partizan nema veze s tim, to nema smisla. Dakle, ako je problem sudija, to nije problem Partizana, nego je problem Fudbalskog saveza. Pa nije to Partizanov sudija. Imali smo pre godinu dana utakmicu između Partizana i „Vojvodine“ i izgubili sa 2:0. Sudija nas uništio. Rekao sam u klubu: tišina, vi ste krivi, trebalo je da date tri gola, bolji ste od njih. Dva puta smo oštećeni prošle godine i nismo pisali nijednu prijavu. Naravno da to nije lepo i da ne treba tako da se ponašaju ni jedni ni drugi, ali na Partizan su pokušali da svale nešto što nema veze s Partizanom.

Šta mislite da je potrebno uraditi da bi se ovakve stvari izbegle u budućnosti?

Treba poštovati pravila i treba da se urade neke stvari. Ako je to pravilo da se svira, nek se svira. I treba malo tolerancije. Ne može ništa na silu. Nažalost, ove godine su svi skočili na Partizan. Mi znamo zašto. Ne može na silu. Morate da imate rad na terenu. Zašto je Partizan prvi četiri godine? Pa ima 15 miliona evra od FIFA, a oni imaju milion i po, dva ili tri. To ne može svako. Tako da nije čudo što je Partizan prvi. U neke stvari meša se politika. To je problem čitavog društva.

Dobro, na primer, vi ste pomenuli politiku. U upravi „Vojvodine“ nema političara, a kod vas sede u upravi…

Da, tu je Branko Ružić, ali to je nebitno. Igrali smo Ligu šampiona pa nas niko nije primio, a nismo ni tražili.

Aludirate na odlazak igrača „Vojvodine“ kod Bojana Pajtića….

Tako je, i tu nema ničega spornog. Mogao je Pajtić da ih primi i pre utakmice ako je to bilo važno, ali on ne treba da komentariše suđenje. To nije u redu.

Izgleda da su incidenti mogli da budu sprečeni da je organizacija bila bolja, da je Savez pre utakmice organizovao neku vrstu sastanka?

Sastanaka je bilo jer je jasan protokol u takvim situacijama. Zna se kako se organizuje finalna utakmica Kupa Srbije. Sa tim su problem imali u „Vojvodini“, a ne mi.

Pored ovoga, u javnosti se stalno vodi neka vrsta rata između Partizana i FK Crvena zvezda. Recite nam nešto više o tome.

U FK Crvena zvezda više investiraju u marketinške akcije nego u igrače. Neka ulože to u tim i imaće neki rezultat. Mi se time ne bavimo.

Šta po vama radi Zvezda?

Izdaju razna saopštenja kojima proizvode lošu atmosferu.

Ali, vi ste pomenuli u vašem saopštenju da je Zvezda pripremala incident na finalnoj utakmici Kupa.

Ne znam da li je pripremala, nego moj kolega iz Zvezde je dao jedan intervju koji je bio ružan. Pričao je o nekoj akciji koja bi prvo njih pogodila. To ja znam. Svi to znamo. Razlog tome je što znaju da nemaju kvalitet, pa hajde da pokušamo ovako. Plate štampu, vrše pritisak…

Kako je moguće da je Zvezda i pored nedostatka rezultata toliko moćnija od Partizana koji je u poslednjih dvadesetak godina daleko uspešniji klub?

Partizan je daleko ispred njih po svim merilima. Partizan, pa dve stepenice, pa drugi. Znate šta, Partizanu ne treba marketing. Partizanu je marketing kad igra u Evropi, kad pozitivno posluje, kad ima najbolji tim, kad ima tri tima, kad ima sve što drugi nemaju. Niko nije pogledao šta Partizan ima, šta ima Zvezda, šta ima „Vojvodina“. To što ima Partizan, to imaju veliki klubovi – Real, Arsenal, Milano i još neki veliki klubovi. I istu organizaciju, možda čak i bolju od nekih među njima. Dakle, ovi drugi nemaju. Ali, mi ne preziremo te druge. Uzmite, radite, gospodo, dajte decu neka idu u fudbal.

Postoji osećanje da kada je Tomislav Karadžić preuzeo Savez, a on je preuzeo Savez tako što je otišao iz Partizana, da je počela ova Partizanova dominacija.

Uspeh Partizana traje četiri godine.

Vi znate šta je bilo pre nego što je Karadžić postao predsednik.

Znam. Partizan je bio u minusu.

Ne što je bio u minusu, nego šta se inače dešavalo. Navijači su bili na ulici, nisu bili na tribinama, dve godine je trajao bojkot. Upravo čovek koji je napravio sve to o čemu vi sad govorite, dakle taj centar je podigao klub u poslednjih 25 godina, otišao iz kluba iz nekih razloga, došao je Tomislav Karadžić. Sa njim u prvoj sezoni Partizan osvaja duplu krunu. Posle toga on postaje predsednik Saveza i nekako sve kreće bolje po Partizan.

Prvo, slučaj Karadžića. Karadžić je došao u Partizan kada je Partizan imao odličnog trenera i odličan tim i uzeo je duplu krunu. To je svima jasno. Zvezda je ulazila polako u probleme… Ja sam sa nepunih 16 miliona evra preuzeo klub kad je Karadžić otišao iz Partizana. Dakle, Partizan je počeo čišćenje od onog momenta kada je Karadžić otišao. Karadžić je došao i Karadžićev dolazak je bio da se ugasi požar i da se pokuša stabilizovati nešto i uraditi. Eto, to je bio Karadžićev posao i on je to sasvim korektno uradio. On je bio godinu dana. Karadžić je došao, rešio probleme. Problemi koji su bili, to su ljudi koji su došli sa Karadžićem rešili. I imali smo igrački kadar i uzeli smo nekih par igrača… Karadžić je napravio taj jedan tampon smirivanja problema u Partizanu.

Kao Lukić u Zvezdi?

Lukić jeste dosta uradio. Tu nema dileme. Poštujem Lukićev rad. Sa Karadžićem na čelu cilj je bio da se rezultatski i kadrovski na terenu koliko toliko pojačamo. Zvezda je u to vreme prodala igrače i u tom periodu je Partizan imao prednost. Ja ne mogu da kažem da Savez nije dobar. Vidite ovu Kuću fudbala. To samo ljudi koji nemaju obraza, koji su nekorektni mogu da kažu – ništa ne valja. Ne, nije tačno… Savez je posle niz godina isto pozitivno poslovao. Ne možemo da kažemo da Savez ništa nije uradio. Naravno da može bolje i treba bolje.

Predsednik Saveza često, kada govori o takmičenju, kaže da je ono najmanje neregularno do sada. Kako vi to razumete? Da li u srpskom fudbalu postoje nameštaljke?

Ne, ja ne znam za to. Partizan se nikad nije bavio time, to odgovorno tvrdim. Partizan se nikad nije bavio niti ima potrebe da se bavi time.

Šta je to što može da se uradi u tri neka poteza koje bi Partizan, na primer, predložio i da onda mi izađemo iz ove sfere rasprave o tome ko je lopov, ko je kriminalac, ko se čime bavi itd., i da se prosto bavimo igrom?

Ima tu rešenja koja treba ugraditi. Prvi Savez nije poštovao kad je u pitanju ovo finale. Čim imate takav jedan detalj, imate i problem. Svi drugi problemi onda dolaze jedan po jedan. Imate probleme koje država nije rešila. Zašto država nije rešila? Problem Đenove još nije rešen. Papir je došao. Država to nije rešila. Dakle, to su sve stvari koje se nadovezuju i prolaze i samo se proizvode još veći i veći problemi. Dakle, moraju se problemi rešavati. Mislim da tu i Savez treba da učini neke stvari.

Kako država da pomogne? Da li država treba da izabere članove Saveza? Da li država treba da izabere članove i predsednike klubova?

Prvo treba urediti ko može biti predsednik kluba, ko može biti predsednik Saveza itd. Dakle, moraju da budu ljudi koji nisu krivično gonjeni i ljudi koji nemaju iza sebe lošu negativnu istoriju, ljudi koji su poznati po svojim uspesima u svojoj delatnosti. Dakle, treba to da se pročisti. Ne može svako da bude predsednik kluba i predsednik Saveza.

Da li sada aludirate na nekoga?

Nema razloga da aludiram. To se sve zna. Zna se ko je predsednik Saveza, ko su predsednici klubova. To znamo svi. Kad imate jednu Đenovu, vi kažete kako da pomogne država. Država nije rešila Đenovu. Nek reši Đenovu, pomoći će nam svima. Otvaraju se mnoge stvari. Ne znamo ko je iza te Đenove, ko je nalogodavac.

Da li imate neka saznanja o tome?

Ne, nemam.

Ali pričate o tome kao da je to mnogo važno.

To je jedna važna stvar.

Zbog čega?

Ovo je bila druga Đenova. Đenova broj dva – finale Kupa. Hvala bogu što nije bilo nereda. Ali to je Đenova broj dva. A biće i tri ako ostaje tako nerešeno. To svi znamo.

Kod nas svi znaju sve, a niko ne govori.

Ja govorim. Gospodo iz države, rešite Đenovu. Ako kažete – ne možemo rešiti, dajte neka reši Interpol.

Dakle, vi mislite da bi većinu problema u Srbiji mogla da reši srpska policija?

Pa naravno. Ovaj posao Đenove treba da rade državni organi. Da li policija, da li BIA, da li UBPOK, ja ne znam, ali to mora da se reši.

Ali šta vi, ljudi iz fudbala, možete da uradite da se stvar poboljša?

Svi mi treba da shvatimo da poraz nije tragedija. U poslednje vreme ljudi gledaju – ili pobeda ili strepi za život. Dakle, to su stvari koje treba da shvate moje kolege i ljudi koji vode klubove i članovi upravnih odbora. U poslednje vreme je došlo do jako lošeg ponašanja.

Kako vidite Partizan za pet godina, u smislu vlasništva, kako vidite u smislu razvoja, ko će biti vlasnik Partizana, da li ćete uspeti da napravite novi stadion ili ćete čekati da država napravi stadion?

Prvo, ko će biti vlasnik, to ne znam. To ne zna ni država. Zavisi kako bude regulisano za sve…

Koji je vaš predlog?

Ja mislim da i država treba da ima deo akcija. U kom procentu, to je sad stvar dogovora.

Da li mislite da ćete vi biti vlasnik? Da li imate takvu ambiciju?

Ne, nemam, ali sigurno ću podržati ljude koji bi to želeli da budu.

Imate velike planove da idete u Evropu. Stadion na kome igra Partizan i stadion na kome igra Crvena zvezda ne zadovoljavaju kriterijume koje propisuju UEFA i FIFA. Dakle, kako to dovesti u red? Kako ćete vi to da dovedete u red?

Država će zbog toga morati da prihvati neke zahteve klubova i da dâ dozvole za izgradnju stadiona. Mi nemamo probleme sa državnim organima u tom smislu.

Sedimo kod vas u vašoj kompaniji, gde je sve sređeno i sve izgleda kako treba. Ne možete reći da je stadion Partizana sređen na taj način. Da li imate procenu koliko vam treba novca za to i kako ćete doći do tog novca? Da li mislite da je to realno, ako vidimo na primer cenu izgradnje tih objekata u Evropi? Mislim da nigde nije ispod 150 do 200 miliona evra. Dakle, na koji način vi mislite da to obezbedite?

Sigurno treba da neko uđe u gradnju, država da dâ zemljište. Ako je država vlasnik zemljišta, imate firme poznate u Evropi, na Balkanu. I to mora da se plati. To je tako svuda u svetu. Dakle, to je razlog što država mora biti jednim delom vlasnik. Pitanje je samo koliko će trajati kriza, ti ljudi će doći, ti fondovi koji se bave ulaganjem imaju novca, napretek.

Zbog čega ljudima ovde koji imaju dobar biznis, a sve govori da vi imate dobar biznis ovde, nije u interesu da budu kupci i akcionari, da oni ulažu, da kažu – evo, nas pet privrednika imamo toliki deo vlasništva. Dakle, zbog čega se to ne dešava, zbog čega svi vi govorite kao da ste se dogovorili? Koga god čovek pita, on kaže – pa, tu je država. Zašto niste došli ovde i rekli – ja bih da ulažem, da kupim deo Veterinarskog zavoda, ali da država zadrži 49 ili 51 odsto? Zbog čega je bolje uložiti u Veterinarski zavod, a ne u FK Partizan?

Nemamo zakon o sportu.

Mi sad imamo Zakon o sportu.

Kad sam ja kupio, kupio sam 51 odsto, akcionari su bili 15 odsto, zaposleni, a razlika – sve država. Ja sam malo-pomalo kupovao i kupio sam državni udeo. I kažem, ako država napravi formulu, isto tako tih pet ili šest ljudi će kupiti deo, većinski deo, i polako će otkupljivati od države, grada ili od bilo koje institucije. To ne može raditi jedan čovek. To je moj predlog predsedniku Tadiću, da pet velikih firmi uzme Partizan, da pet velikih firmi uzme Zvezdu i da država omogući da se u roku od četiri, pet godina oporave klubovi Partizan, Crvena zvezda i „Vojvodina“ i da posle toga naprave generalni model.