foto: m. milenković
Na zbirnoj izbornoj listi se nalazi 19 stranaka i koalicija, od kojih sedam manjinskih. Statističari su izbrojali da je na svim listama ukupno 3020 kandidata od kojih je 1087 žena, 36 odsto predloženih. Dakle, za jedno mesto u skupštini konkuriše 12 kandidata
Kompletne izborne liste se mogu videti na sajtu nedeljnika „Vreme“ – na adresi
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1174287
SVM: Savez vojvođanskih Mađara je jedina manjinska stranka koja na svojoj listi ima 250 kandidata.
Prvi na listi je nosilac Balint Pastor, 1979, Subotica. Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2002. U političke vode je ušao 2000, kao sin Ištvana Pastora lidera SVM. Verovatno zbog toga ne propušta da podseti da je poslanik postao pre nego što je njegov otac zauzeo funkciju predsednika stranke. Poznanici ka opisuju kao staloženog i strpljivog, ali i izuzetno upornog i odlučnog, principijelnog i odanog čoveka.
Za poslanika je biran 2007, 2008. i 2012. kada je bio šef Poslaničke grupe SVM. Ako SVM osvoji pet mandata, kako planiraju, tada će poslanici biti: Laslo Varga rođen 1976. Subotica. Diplomirani je pravnik. Za narodnog poslanika biran je 2007, 2008. i 2012; Elvira Kovač 1982. Zrenjanin. Diplomirani je ekonomista. Bila je poslanik u dosadašnjem sazivu skupštine Srbije; Arpad Fremond 1981. Bačka Topola. U Somboru je diplomirao na Učiteljskom fakultetu. Postao je narodni poslanik 2008. i 2012; Zoltan Pek 1962. Senta. Diplomirani je ekonomista.
DS: Listu Demokratske stranke „Sa DS za demokratsku Srbiju“ predvodi Dragan Đilas. DS na ove izbore ide u koaliciji sa Novom strankom Zorana Živkovića, Bogatom Srbijom Zaharija Trnavčevića, Demokratskom zajednicom Hrvata u Vojvodini i sindikatom „Sloga“. Prvobitno je proglašena lista na kojoj je bilo 249 kandidata za poslanike. Međutim, nakon predaje liste kandidaturu su povukli Radoslav Milovanović, Tamara Tripić i Mirjana Jevremović. Tako sada lista DS ima 246 kandidata.
Prvi na listi je lider DS Dragan Đilas, 1967,
Beograd. Diplomirao je na Mašinskom fakultetu u Beogradu. Od 2004. godine član je DS-a, a novembra 2012. godine izabran je za predsednika DS-a.
U drugoj vladi Vojislava Koštunice (2007–2008) bio je ministar bez portfelja zadužen za sprovođenje NIP-a. Posle izbora 2008. pa do uvođenja Privremenog organa u septembru 2013. bio je gradonačelnik Beograda.
Drugi na listi je Bojan Pajtić, 1970, Senta. Diplomirao je pravo, a zvanje doktora je stekao 2008. Saradnici svedoče da voli da ga oslovljavaju sa „doktor Pajtić“. Član je DS-a od 1996. Tri puta je biran za predsednika Izvršnog veća AP Vojvodina, 2004, 2008. i 2012. godine.
Nataša Vučković, 1967, Zagreb, treća je na listi. Diplomirala je na Pravnom fakultetu u Beogradu. Diplomu specijaliste za evropsko pravo stekla je na Evropskom univerzitetu u Nansiju 2006. godine. Posle raskola i povlačenja Mićunovića sa mesta predsednika DS bila je (1996) jedan od osnivača Demokratskog centra. Poslanica je u Narodnoj skupštini od 2007.
Sledi Dragoljub Mićunović, 1930, Merdare. Kao osamnaestogodišnji gimnazijalac uhapšen je i bez suđenja proveo je 20 meseci u zatvoru i logoru na Golom otoku. Diplomirao i doktorirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Zajedno sa još sedam profesora 1975. udaljen je sa Filozofskog fakulteta zbog „moralno-političke nepodobnosti“.
Jedan je od 13 obnovitelja rada Demokratske stranke. Bio je predsednik DS-a od 1990. do 1994. kada je podneo ostavku. Te godine je formirao nevladinu organizaciju Fond „Centar za demokratiju“, koji 1996. godine prerasta u „Demokratski centar“. U DS se i formalno „vratio“ posle izbora 2003. godine. Sada je predsednik Političkog saveta DS-a.
Tu je i Miodrag Stojković, 1964, Lesko-
vac. Diplomirao na Veterinarskom fakultetu 1990. Doktor nauka je iz oblasti embriologije i biotehnologije. Jedan je od prvih naučnika u Evropi koji počinje (od 1977) intenzivno da se bavi kloniranjem domaćih životinja. Šef je Katedre za humanu genetiku na Univerzitetu u Kragujevcu. Osnivač je Specijalne bolnice za lečenje steriliteta u Leskovcu.
Dragan Šutanovac, 1968, Beograd, je sledeći. Diplomirao je na Mašinskom fakultetu Beogradu. Bio je potpredsednik DS-a. Prilikom sukoba Đilas-Tadić neko vreme se pasivizirao. Pet godina je bio ministar odbrane.
Osmi na listi DS-a je Zoran Živković, 1960, Niš. Završio je Višu ekonomsku školu u Beogradu. Bio je gradonačelnik Niša, savezni ministar unutrašnjih poslova, zamenik predsednika DS-a, premijer (od marta 2003 do marta 2004). Iz DS-a je zvanično izašao 2012, a prošle godine je formirao Novu stranku. Kada je Dragan Đilas postao predsednik DS-a, ocenio je: „Nema razlike između Đilasa i Tadića.“
Na listi DS-a je i Aida Ćorović, 1961, Novi Pazar. Bivša novinarka i likovni kritičar. Godine 1997. je u Novom Pazaru osnovala nevladinu organizaciju „Urbanin“, čija je direktorka bila doskora. Bespoštedno je kritikovala politički angažman Muamera Zukorlića. Zbog fizičkih napada i pretnji ima policijsko obezbeđenje.
Deseti na listi DS-a je Borislav Stefanović, 1974, Novi Sad, pravnik. Od 2001. je radio u MIP-u. Kao treći sekretar odlazi 2003. u Ambasadu Srbije u Vašingtonu. Četiri godine kasnije stigao je do mesta političkog direktora Ministarstva spoljnih poslova i šefa Kabineta ministra (Vuka Jeremića). Bio je šef državnog time Srbije za dijalog sa Prištinom. U pank bendu Generacija bez budućnosti svirao je bas gitaru. Član je DS-a od 2003. godine.
Poslednja na ovoj listi kandidata za poslanike je Vesna Rakić Vodinelić, koja je na prošlim izborima bila jedna od zagovornica „belih listića“.
DVERI: „Lista Dveri – Boško Obradović“ je deveta na zbirnoj listi. Prvi na listi, Boško Obradović, 1976, rođen u Vranićima kod Čačka, profesor je književnosti. Završio je Filološki fakultet. Jedan je od osnivača časopisa „Dveri srpske“ i „Udruženja građana Srpski sabor Dveri“. Član Starešinstva i predsednik odborničke grupe Dveri u SO Čačak.
Na drugom mestu je Slavko Stevanović, 1954, ekonomista iz Leposavića. Aktuelni predsednik Skupštine AP KiM. Član SPS-a od osnivanja, tvrdi da „nije napustio niti izdao SPS, već je SPS napustio njega i izdao KiM“.
Iza njih je Vladan Glišić, 1970, pravnik iz Aranđelovca. Nosilac liste za Beograd, rođen je u Prištini. Bio je kandidat Dveri za predsednika Srbije 2012, kada je kao osmoplasirani dobio 2,77 odsto glasova.
Dveri su na svoju izbornu listu na 15. mestu stavili predstavnika Ravnogorskog pokreta, Vesnu Kalabić, unuku Nikole Kalabića i predsednicu Ravnogorskog pokreta. Ona je penzionisani korektor u valjevskoj štampariji sa penzijom od 8000 dinara.
SDA SANDŽAKA: Stranka Ugljanina će samostalno učestvovati na izborima sa listom „SDA Sandžaka – dr Sulejman Ugljanin“.
Prvi na listi je Sulejman Ugljanin, 1953, iz Kosovske Mitrovice. Diplomirao na Stomatološkom fakultetu u Sarajevu. Poziv da formira SDA u Sandžaku dobio je od Rasima Ljajića 1990. Na prvim predsedničkim izborima (1990) osvojio je četvrto mesto. Pošto je 1993. izdat nalog za njegovo hapšenje pobegao je iz Srbije i tri godine proveo u egzilu, u Turskoj. Vratio se pred izbore 1996. kada je izabran je za narodnog poslanika u Veću građana Skupštine SRJ sa liste koalicije „Lista za Sandžak“. Od 2004. do 2008. bio je gradonačelnik Novog Pazara. Kao nosilac „Liste za Sandžak“ izabran je 2007. za poslanika u Skupštini Srbije. U vladi Mirka Cvetkovića imenovan je za ministra bez portfelja, vodio je Kancelariju za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja. I u vladi Ivice Dačića bio je ministar bez portfelja zadužen za isti posao.
Drugi na listi je Enis Imamović, 1984, Novi Pazar, potpredsednik je SDA, apsolvent biohemije. Bio je poslanik u raspuštenom sazivu Narodne skupštine.
LISTE MANJINA: Emir Elfić, predsednik BDZ-a i dosadašnji poslanik, biće nosilac „Liste nacionalnih zajednica“ na osnovu sporazuma potpisanog s Demokratskom zajednicom Hrvata u Vojvodini i tri manje stranke koje okupljaju Mađare.
Nosilac liste „Crnogorska partija – Josip Broz“ je „predsjednik“ Crnogorske partije Nenad Stevović. Na listi je 50 kandidata. „Osim što zastupamo interese našeg naroda, mi se borimo za običnog čoveka. Borba za običnog čoveka vezala nas je sa Komunističkom partijom“, kaže Nenad Stevović, ekonomista i politikolog, publicista i istraživač crnogorske dijaspore, autor dela „Kolonizacija Crnogoraca u Vojvodini 1945–1948“.
Josip Joška Broz, predsednik Komunističke partije, objasnio je otkud to da unuk Josipa Broza Tita, maršala Jugoslavije bude na crnogorskoj listi: „Zato jer KP nije imala sredstava da sama izađe na izbore.“
„Koalicija građana svih naroda i narodnosti (RDS-SDS)“, lista je rusinske manjine i predvodi je Miroslav Besermenji (1962), doktor veterinarske medicine iz Sremske Mitrovice. Dobitnik je međunarodnog priznanja za inovaciju u kategoriji „ekologija vode“, prečišćavanje vode bez upotrebe hemijskih sredstava.
Kao 18. prijavljena je lista Rusa pod imenom „Ruska stranka – Slobodan Nikolić“, a predvodi je nosilac Nikolić, 1957, ekonomista iz Šapca.
Albanska lista „Partija za demokratsko delovanje – Riza Halimi“ je 19. na mestu zbirne liste. Riza Halimi, 1947, po obrazovanju fizičar, predavao je fiziku u srednjoj školi. Bio je predsednik skupštine opštine Preševa. Tri puta je biran za poslanika Narodne skupštine.
On je prihvatio preporuku vlada Srbije i Albanije za učešće na izborima. „Naša dosadašnja praksa, u 23 godine političkog delovanja, pokazuje da je bolje biti aktivan učesnik, koristiti sve nivoe izbora i participacije u državnim organima“, rekao je Halimi.
NDS: Jedan deo bivših demokrata sada je na listi koalicije koju je formirao Boris Tadić, bivši predsednik Republike i bivši počasni predsednik DS-a, a sada lider Nove demokratske stranke. Na istoj listi sa njim su još i Zajedno za Srbiju, čiji je predsednik Dušan Petrović, bivši potpredsednik DS-a, Liga socijaldemokrata Vojvodine Nenada Čanka, Zajedno za Vojvodinu, Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara (DZVM), „Bošnjački blok“, Zelena ekološka stranka, Zeleni Srbije, Demokratska levica Roma, Hrvatska nezavisna lista i Slovačka stranka.
Boris Tadić je nosilac liste, ali nije kandidat za poslanika. Najviše poslaničkih kandidata Tadićeve koalicije je iz njegove organizacije, koja je zvanično registrovana kao NDS-Zeleni. Prvi na spisku kandidata je Miodrag Rakić, bivši šef Tadićevog predsedničkog kabineta i nekadašnji potpredsednik DS-a, a u prvih 30 nalazi se čak devetoro ljudi koji su bili poslanici DS-a u prethodnom sazivu parlamenta (Janko Veselinović, Aleksandar Senić, Biljana Hasanović Korać, Goran Bogdanović, Slobodan Homen, Konstantin Samofalov, Branka Karavidić, Ivan Karić i Nenad Konstantinović).
Na drugoj poziciji na listiću je lider LSV Nenad Čanak, a treće mesto zauzima Olena Papuga, takođe iz ove stranke. „Veoma smo zadovoljni izbornom listom. Šestoro naših poslanika će sigurno proći u republički parlament“, prognozirao je Bojan Kostreš, zamenik predsednika LSV-a, koji je 11. na listi.
Dušan Petrović, lider ZZS-a, sedmi je na izbornoj listi, a u prvih dvadeset je iz ZZS još samo Blagoje Bradić, stomatolog iz Niša.
Doskorašnji član DS-a i akademik Ninoslav Stojadinović je četvrti na listi, osmi Marko Đurišić, a odmah posle njega je Snežana Malović.
Na 50. mestu se nalazi Jovan Damjanović, predsednik Demokratske levice Roma, koja je takođe u koaliciji okupljenoj oko Tadića.
TREĆA SRBIJA: Na listi „Treća Srbija – za sve vredne ljude“ prvi je Aleksandar Protić, 1978, audio-vizuelni umetnik iz Beograda.
Predsednik Treće Srbije Protić kaže da ta organizacija ide samostalno pred birače jer hoće da pokaže kako je „čak i u ovakvoj Srbiji moguće biti drugačiji“.
Zamenik predsednika „Treće Srbije“ je Miroslav Parović, 1984, master elektrotehnike iz Sremske Kamenice, drugi je na listi. On je uveren da politikom mogu da se bave drugačiji ljudi „kojima je osnovni motiv zalaganje za sve vredne ljude koji do sada nisu imali adekvatne zastupnike na političkoj sceni“.
„DOSTA JE BILO – SAŠA RADULOVIĆ“
Bivši ministar privrede Saša Radulović učestvovaće na predstojećim izborima sa svojom listom.
Iz izbornog štaba najavljivano je da će „Radulović sastaviti listu grupe građana sa interesantnim i iznenađujućim imenima“. Neki od njih su deo tima koji je radio u Ministarstvu privrede, između ostalih, tu su Dušan Pavlović, drugi na listi, profesor Fakulteta političkih nauka, i Aleksandar Stevanović, obojica bivši Radulovićevi savetnici u Ministarstvu. Stevanović je predsednik Srpske asocijacije malih i srednjih preduzeća i ekonomski konsultant poslednjih devet godina. „Mi nemamo glasače, nego fanove, i to nam je drago.“
Saša Radulović se „obavezao“ da će jednoj tviterašici koja mu je poručila da će glasati za njega ako joj obezbedi muža, obezbediti ne jednog, nego dva – „lepa, pametna, dobra, partijski obezbeđena“.
GRUPA GRAĐANA „PATRIOTSKI FRONT – DR BORISLAV PELEVIĆ„: Borislav Pelević, 1956, Bublje kod Peći. Nosilac je liste, ali je na petom mestu. Prva na listi je Milica Đurđević, 1990, apsolvent političkih nauka iz Beograda. Pelević je diplomirao i magistrirao na Ekonomskom fakultetu, a na Fakultetu za sport i turizam u Novom Sadu postao doktor nauka. Profesor je na Visokoj sportskoj i zdravstvenoj školi u Beogradu.
Zajedno sa Željkom Ražnatovićem Arkanom osnovao je 1993. Stranku srpskog jedinstva, a posle njegova ubistva (2000) postaje predsednik SSJ. Bio je dobrovoljac i jedan od oficira Srpske dobrovoljačke garde. SSJ je kolektivno priključio stranci Tomislava Nikolića (2008), a on postaje član Predsedništva SNS-a. Zbog prihvatanja sporazuma između Beograda i Prištine u Briselu, podnosi ostavku na sve funkcije u stranci, postaje samostalni poslanik i reaktivira svoju staru stranku pod imenom Sabor srpskog jedinstva.
Četiri puta je biran za narodnog poslanika Skupštine Srbije.
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
