OBIČNI LOPOVI, A NE GUSARI: Opljačkani hrvatski brod… / fotografije: reuters
Smederevo je najveća luka u Srbiji, ali nema odeljenje rečne policije, pristanišne takse se uredno naplaćuju, ali nema čuvarske službe, na baržama obično nema "gvardije", a kradljivci ko kradljivci – kad je već "na izvol’te", zašto da se ustežu
Na meti lopova je sve što može da se pretovari u čamac: vreće sa žitom, veštačkim đubrivom, koks u rinfuzi, otpadno gvožđe koje se Dunavom dovozi za potrebe železare… Takve krađe obično ostanu nezabeležene, jer je količina pokradene robe obično neznatna u odnosu na ukupan teret, a u slučaju otpadnog gvožđa i koksa i neprimetna.
Međutim, nedavna krađa sa barži koje je gurač „Sloga“ u vlasništvu sisačkog „Dunavskog Lojda“ ostavio na vezu u pristaništu železare i te kako je primećena. Naime, „braća“ su poskidala poklopce „balansnih bunara“ i počupala kablove brodske signalizacije. Zbog toga, brod tog jutra nije mogao da isplovi, a trebalo je da u novosadskoj luci preuzme novi tovar i krene put Crnog mora.
NIŠTA MANJE: Kapetan „Sloge“ Hašim Alagić je krađu prijavio lokalnoj policiji, direkciju obavestio da ne može da isplovi i da preuzme novi teret, a sledećeg dana u zagrebačkom „Jutarnjem listu“ objavljeno je da „Rečni gusari u Srbiji pljačkaju hrvatske brodove“. Vest su preneli domaći štampani mediji: „Srpski gusari pljačkaju Hrvate“, „Hrvatski brod – meta srpskih gusara“, „Srpski gusari orobili hrvatsku lađu“ i tome slično. Ništa manje nego gusari koji imaju poseban „pik“ na hrvatske brodove.
Kapetan Velibor Gacik, direktor „Dunavskog Lojda“, ovo poslednje je negirao: „Bitno je reći da ovi zločini nemaju neku nacionalnu konotaciju i da nisu samo hrvatski brodovi meta gusara. I drugi brodovi, mahom oni koji rade za ‘Ju-Es stil’, često su meta lopova.“
„Zasigurno nije reč o gusarenju, jer gusara na Dunavu i nema, već je reč o lopovluku“, kategorični su u smederevskoj Policijskoj upravi. „Ne, nije lopovluk, već organizovani kriminal“, kategoričan je i Davor Ivančan, rukovodilac transportno-tehničke službe „Dunavskog Lojda“. „Odneli su sve što je moglo da se odnese, ostao je samo sidreni lanac“, ogorčen je i insistira da su počinioci organizovana ekipa: „To nije mogao da učini mali broj ljudi.“
Lopovi su iskazali izuzetnu veštinu: po mraku su poskidali poklopce, za šta je obučenom mornaru potrebno deset minuta po komadu, po mraku su se kroz otvore ne veće od 40 centimetara u prečniku uvukli u „kesone“, po mraku isekli kablove i sve to, opet po mraku, pretovarili u čamac ili čamce i prevezli na obalu.
Sve u svemu, odneli su 56 što manjih što većih poklopaca i bezmalo 300 metara bakarnih električnih kablova, po proceni sisačkog brodara ukupne vrednosti oko 50.000 evra, dok u smederevskoj policiji kažu da je iznos „malo naduvan“ i da nije veća od 10.000 evra.
„Izrada jednog većeg poklopca košta 650, a manjeg 450 evra, ukradeni kablovi su četvorožilni preseka 3,5 ‘kvadrata’, pa računajte sami kolika je šteta“, kaže Ivančan. Na pitanje od čega su napravljeni ti poklopci da toliko koštaju, odgovara da su napravljeni od čelika, da su vijci mesingani, a da im je prethodni put, a ovo je treća pohara u poslednjih godinu dana, „jedna beogradska firma“ izradu novih poklopaca baš toliko naplatila.
NEMA SE, NE MOŽE SE: „Svaki slučaj pljačke stranih brodova je međunarodni incident, zbog kog moramo da pišemo izveštaje Dunavskoj komisiji u Budimpešti i Savetu Evrope“, vajka se šef smederevske Lučke kapetanije Hranislav Mirković i dodaje da je „problem krađa stalan, ali da smederevska policija nema čak ni čamce kojima bi patrolirala u luci“.
Da rečna policija nema dovoljno čamaca potvrđeno je u saopštenju Sindikata srpske policije, izdatog ovim povodom, u kome se ističe da je u nadležnosti beogradske policijske Ispostave za bezbednost na rekama 85 kilometara toka Dunava i 62 kilometara Save, kao i 226 kilometra njihovog priobalja.
„Postavlja se pitanje“, piše u saopštenju, „koliko je danas rečna policija sposobna da vrši svoj posao, da brine o bezbednosti ljudi i plovila i da sprečava kriminal i šverc na rekama, s obzirom da poseduje samo jedan mali gumeni čamac, kojim se najčešće spasavaju utopljenici.“
U stvari, nije da rečna policija nema čamce: ima ih, ali ne rade. Naime, „vukovi“ – veliki aluminijumski čamci s vanbrodskim motorom, lepi, lagani i brzi, nekada ponos rečne policije, kako piše u saopštenju, „uz pomoć kojih je zaplenjeno mnogo tona švercovanog goriva i akcizne robe i spaseno dosta samoubica koji su skakali s beogradskih mostova“, tri godine niko ne servisira, a reke se kontrolišu sa kopna, „pešice ili automobilom, i to samo kada komandir odobri“.
BRAVO: Dva dana kasnije smederevska policija je saopštila da je „posle intenzivnog operativnog rada na terenu“ uhapsila četvoricu osumnjičenih za ovu krađu i našla većinu ukradenih stvari: kablovi iseckani na kratko, spremni za spaljivanje izolacije radi dalje prodaje, pronađeni su na jednom od mnogobrojnih smederevskih otpada, a neoštećeni poklopci bili su zakopani u pesak nedaleko od luke.
Uhapšen je i vlasnik otpada koji je otkupio kablove zbog prikrivanja krivičnog dela. Naime, svi smederevski otpadi imaju dvostruke cene: jednu za legalno pribavljeno gvožđe, bakar, mesing i aluminijum, a drugu, za trećinu nižu od prve, za kradeni metal. Viša cena se postiže legitimisanjem donosioca robe i sačinjavanjem tačnog popisa donesenog. Dakle, znao je da su kablovi ukradeni.
Takođe, saopšteno je i da su „počinioci odranije poznati policiji“, da su se ranije bavili „nedozvoljenom trgovinom naftom“, kao i da su neki od njih i osuđivani za ta krivična dela. Bravo za policiju.
„To su oni isti ljudi koji na kopnu kradu šahtove, kablove, oluke i ostale metalne predmete i prodaju ih po otpadima, samo što na reci, naravno, ne voze tricikle, već čamce“, objašnjava kapetan Mirković. „Kad ih uhvate, roba im bude oduzeta, a čamci im se vraćaju. Eto, čamci koji su im vraćeni pre 20 dana korišćeni su u ovoj krađi.“
NA KRIVOGA BEDA: Gurač „Sloga“ bio je usidren u Staroj luci, dok su barže bile ukotvljene par kilometara niže. „Bez ikakvog nadzora“, kažu u Kapetaniji, a Saša Nikolić, PR smederevske policije, da ne može policija da bude odgovorna za čuvanje „njihove robe“: „Kad se ostavi barža bez nadzora tri dana i tri noći, ovako nešto se može očekivati.“
Prema članu 25. Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama, „plovilo na sidrištu mora da bude pod neprekidnim i neposrednim nadzorom od strane članova posade broda u čijem se sastavu plovilo nalazi“. Znači, za ovu krađu osim počinilaca odgovorna je i posada.
Međutim, u istom članu se kaže da „neprekidan i neposredan nadzor nad plovilom može da vrši Agencija za upravljanje lukama, lučki operater ili plovidbeni agent na osnovu ugovora sa brodarem“. Na ovo se poziva Ivančan i kaže da je taksa za sidrenje plaćena a time i nadzor, a kapetan „Sloge“ da su barže bile neobezbeđene samo u tih sedam sati te noći kad se krađa dogodila.
Inače, za nepoštovanje odredbe o „gvardiji“ zaprećeno je novčanom kaznom od 150.000 do 2.000.000 dinara za „privredno društvo ili drugo pravno lice“, a za kapetana od 30.000 do 150.000 dinara. Do sada ni protiv koga prekršajna prijava nije podnesena: ni protiv brodara, ni protiv kapetana, ni protiv Agencije za upravljanje lukama, lučkog operatera ili plovidbenog agenta.
Sva je prilika i da neće: poklopci su vraćeni tamo odakle su uzeti, vraćeni su i kablovi, mada neupotrebljivi. „Hteli smo da ih damo nekom ovdašnjem otpadu, ali nam policija nije dozvolila“, kaže mašinista Slavko Gomerčić. „To je vaše, rekoše: uzmite i nosite.“ I tako, „Sloga“ je otplovila. Slučaj zatvoren.
O „dunavskim gusarima“ pisao je 2008. godine bečki „Kronen cajtung“. Povod je bila pljačka nekog bugarskog broda u kojoj je, navodno, jedan mornar „zamalo izgubio život“: prema izjavi kapetana tog broda, pljačkaši su mornara koji je pružio otpor bacili sa palube u reku.
Prema tvrdnjama iznesenim u ovom listu, „rečni gusari postaju sve agresivniji“, „najaktivniji su oko luke Smederevo“, „obično napadaju s jednim ili dva čamca, na kojima se nalaze do četiri naoružane osobe“, najomiljeniji im je plen „metalni predmeti, šećer, ugalj, đubrivo, kao i kukuruz, pšenica i slično“, s tim da „ukoliko brod nema ništa od toga utovareno, ‘gusari’ se zadovoljavaju instrumentima ili elektronskim spravama“, te da se zbog toga sumnja da se „gusarenjem“ bave „mali trgovci iz srpskih podunavskih mesta“, ali i da su „prijave i žalbe podnesene vlastima ostale nedelotvorne“.
Zamalo pa tačno: brodovima u prolazu jesu prilazili čamci, u pokretu je pretovarana razna roba, najčešće nafta, ali ništa od toga nije bilo pod pretnjom oružjem, već je sve uredno preuzeto i plaćano, a posada je kasnije manjak pravdala napadom pirata. Taj „posao“ naročito je cvetao tokom devedesetih, da bi po ukidanju sankcija usahnuo, a poslednjih nekoliko godina je ponovo dobio na zamahu, kad su cene na pumpama poletele u nebesa, mada ne u nekadašnjem obimu, iz prostog razloga što brodski motori „troše“ običan D2 dizel, nepogodan za automobile, ali ipak dovoljno dobar za zastarelu poljoprivrednu mehanizaciju. Glavna baza za lagerovanje ovako nabavljenog goriva je na istom mestu gde je uvek i bila – na Gročanskoj adi.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
