Dug duguje dužnik

Preko 50 odsto domaćinstava koristi popust od pet odsto, što će reći da uredno izmiruje svoje obaveze, trećina potrošača duguje jednu do dve fakture što je, prevedeno u pare, reda 10.000 dinara po brojilu, dok četiri odsto potrošača duguje jako mnogo: čak 70 odsto ukupnog duga.

„Struju ne plaća onaj koji ne može da plati jer nema novca, ali i onaj koji je bezobrazan pa prosto neće“, kaže za „Vreme“ Radomir Stanić, pomoćnik direktora za distribuciju električne energije Elektroprivrede Srbije. U ove druge, po pisanju „Blica“, spada vladika Filaret. Navodno, još pre dve godine je sveštenstvu i monaštvu naredio da račune za struju ignorišu, a da će on to „srediti sa ministrom energetike“. Sve u svemu, dug Mileševske eparhije dostigao je 5.000.000 dinara.

MUKE SA NAPLATOM: „Nema tu mnogo mudrovanja“, nastavlja Stanić. „Svako ko ne plati račun prvo bude opomenut da dug izmiri, zatim mu se zapreti isključenjem i na kraju mu se isporuka električne energije obustavi, sve dok račun ne izmiri i ne plati troškove ponovnog priključenja.“

Teorijski je tako, ta teorija je zapisana u Zakonu o energetici, ali u praksi je drugačije: da nije tako, „Blic“ ne bi imao povoda da piše o dugovanju vladike Filareta, niti bi ukupan dug za utrošenu električnu energiju bio konstanta – po sadašnjem kursu reda 800 miliona evra, otprilike onoliko koliko bi vredela termoelektrana „Kolubara B“ da je završena.

„Imamo razumevanja za tešku materijalnu situaciju, za bolesnog u kući, znate za one neke ljudske stvari… Ali, dug se ne otpisuje: može da se ima razumevanje – da se ne isključi struja nekome ko je u tom trenutku u teškoj situaciji i uvek će biti razumevanja, ali to ne znači da ‘taj neko’ ne treba dug da plati, već da možemo da mu izađemo u susret, pa da dug namiri na rate. Niko nije amnestiran od plaćanja: struja mora da se plati, inače sledi utuženje“, kaže Stanić.

Ipak, nije ni to jednostavno: na primer, ekipa na terenu ima nalog za isključenje potrošača koji više meseci ne plaća račune, ne reaguje na opomene, a kad dođu tom potrošaču na vrata, niko ih ne otvara, a strujomer je u kući. Ili, strujomer je tamo gde propisi nalažu da bude, na prednjoj fasadi, ali kapija je zaključana. Može takav potrošač da bude „isključen“ i na banderi, ali samo ako postoji obaška vod za njega. U suprotnom, ništa od posla: ne može da se isključi uredni platiša jer njegov komšija račune ne plaća. „U tom slučaju idemo na utuženje za naplatu duga“, decidan je Stanić.

„Ne mogu da prihvatim“, dodaje, „da je neko rekao ‘neću da isključim struju Filaretu’, ili neću da isključim bilo kome. Mogu da razumem da kada je ekipa došla nije bio tu, da nije bilo pristupačno merno mesto, da jednostavno u datom trenutku nije bilo mogućnosti da se isključi, ali ne mogu da verujem da je neko rekao ‘ne, on ne mora da plaća struju’. Broj naloga za isključenje je relativno veliki: nije to pet slučajeva pa svaki slučaj može da se analizira do kraja. Verovatno u tom nekom kretanju ka naplati, neko promakne na ovaj ili onaj način. Ne želim da verujem da je namerno.“

ŠIFRA „ĐERDAP„: Od ukupne električne energije koja se isporuči u mrežu, 15 odsto „ishlapi“: polovina ili nešto više od polovine su tehnički gubici zbog otpora provodnika kao i gubici u transformatorima, dok drugi deo – polovina ili nešto manje od polovine biva ukradeno. U 2011. godini otkriveno je 10.500 slučajeva krađe električne energije, na 52 načina: od direktnog „kačenja na banderu“, preko „šlogiranja faze“, fizičke ili elektromagnetne blokade brojčanika, sve do „baj-pasova“, „caktalica“ i tako toga, ali nema najrasprostranjenijeg načina krađe struje poznatog pod kodnim imenom „Đerdap“.

U stvari, nije reč o bogzna kako inventivnom načinu: reč je o klasičnom „baj-pasu“, samo što nije izveden u „uradi sam“ aranžmanu, već ga postavlja „ovlašćeno lice“ – električar zaposlen kod lokalnog distributera električne energije, slično kao što se „na kvarno“ priključuje na kablovsku televiziju.

To je isto kao sa marihuanom: svako poznaje nekoga ko poznaje nekoga ko zna za nekoga ko ima pouzdan izvor. Analogno tome, nije teško „iz četvrtog klika“ doći do električara, inače zaposlenog u Elektroprivredi, koji će za par stotina evra da ugradi preklopnik kojim se „premošćava“ brojilo: na položaju „jedan“ potrošnja se meri, na položaju „dva“ brojilo se zaobilazi. Napredne verzije imaju i tajmere, tako da gazda-domaćin ne mora svakog dana da se saginje ili vere na merdevine i ručno da preklapa struju, jer preklopnik je obavezno negde nisko ili negde visoko, već to uradi sklopka po unapred utvrđenom programu. Napredna verzija je, razume se, skuplja.

„Problem je što krađa struje, odnosno ‘neovlašćeno korišćenje električne energije’ kako se to delo zvanično naziva, nije odgovarajuće sankcionisana“, vajka se Stanić. „Prema zakonu, za to ‘neovlašćeno korišćenje električne energije’ zaprećeno je kaznom zatvora od jedne do tri godine, a po našim statistikama u manje od dva odsto slučajeva presuda je bila vremenska kazna i to u prvostepenom postupku, koja „pod obavezno“ u drugom stepenu bude preinačena na uslovnu. Time se šalje poruka ‘slobodno kradite, nećemo vam ništa’.“

ASPIRIN: Sve će to prestati kad indukciona brojila budu zamenjena digitalnim, kada bude bilo moguće da se potrošnja na daljinu očita i da se potrošač na daljinu isključi. Praktično, biće premošćene sve do sada poznate otežavajuće okolnosti kad neplatiši treba da se isključi struja: centralni kompjuter ustanovi da je jedna faktura ostala da „visi“, da nije pokrivena, kaže štampaču „odštampaj opomenu“ na isti način kao što mu kaže da odštampa račun, ako i to bude bez reakcije, ili i sledeća faktura ostane nenaplaćena, a on kaže brojilu „isključuj“, a štampaču „štampaj tužbu“. Tako bi to, valjda, trebalo da radi.

„Automatika će raditi na nivou na kome se to i do sada radilo, samo što će biti mnogo brže, bez sekiranja, maltretiranja i igranja ‘mačke i miša’ tipa ‘nisam kod kuće, dođi drugi put da mi isključiš struju’. Recimo, hoću da isključim sve one koji nisu platili dva meseca, kompjuter ih izdvoji i isključi sve odjednom, ili hoću da isključim sve one koji duguju više od već koliko hiljada dinara, kompjuter to takođe obavi, brzo i efikasno. To je nivo automatizacije koji ćemo postići.“

Neko maliciozan bi primetio da vladika Filaret ni u tom slučaju neće morati da brine: dovoljno je samo da se u program ugradi „osim“ datoteka, a da procedura „isključi“ sadrži funkciju „osim“, pa da izvršna komanda „isključi sve koji duguju više od ‘toliko’ meseci ili ‘onoliko’ dinara“ dobije pod-komandu „osim Njegovog preosveštenstva, mog kuma i kumčeta pašenoga, sekretara lokalnog odbora te-i-te stranke bez koje lokalna vlast gubi većinu, podrazumeva se i sedište odbora te-i-te stranke…“. Na ovu opasku, Stanić odlučno odmahuje glavom: „Nema šanse da tako bude.“