Doktor za sve prilike

Bljutava kafanska uzrečica: „Burazeru, Srbija je ovo, sve je moguće!“ kao da je moto sadašnje vladajuće grupe čiji je simbol svemoćnosti, doduše samo jedan od mnogih, ministar zdravlja Zlatibor Lončar. Iz nekog razloga je veoma bitan šraf u političkoj mašineriji Aleksandra Vučića, pa je ministar već u dve njegove vlade. Uspešno preživljava sve afere, što one iz mlađih dana kada ga je zlobna čaršija zvala „Doktor smrt“, što nove koje stvara pokušavajući nespretno da kopira svog šefa.

foto: tanja valič

BIOGRAFIJA, STRUČNI DEO: Zlatibor Lončar, od oca Milana, rođen je u Beogradu 1971. godine. Prema biografiji objavljenoj prilikom njegovog izbora na mesto kliničkog asistenta za užu naučnu oblast hirurgija sa anesteziologijom na sajtu Medicinskog fakulteta, osnovno i srednje obrazovanje u Beogradu završio je sa odličnim uspehom. Diplomirao je na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1997. godine, sa prosečnom ocenom 8,05. Pripravnički staž, kao volonter, obavio je u Kliničkom centru Srbije (KCS) tokom 1997/98. godine i položio stručni ispit sa odličnom ocenom. Specijalistički ispit iz Opšte hirurgije na Medicinskom fakultetu položio je 2003. godine.

Školske 2008/09. godine upisao je doktorske studije iz Medicinske epidemiologije na Medicinskom fakultetu, a doktorirao je sredinom 2015. Na fakultetu se priča da je odbrana bila zakazana u neuobičajenom terminu, rano ujutru, a da su vrata svečane sale dekanata čuvali Lončarevi telohranitelji propuštajući samo odabrane slušaoce.

Usavršavao se u Londonu, navodi se u biografiji, u oblasti hepatobilijarne hirurgije i transplantacione hirurgije jetre. U pomenutoj biografiji još piše: „Dr Z. Lončar poseduje aktivno znanje engleskog jezika i služi se italijanskim jezikom. Poseduje znanje i veštinu korišćenja PC računara.“ Po mračnim ćoškovima interneta se, sa druge strane, tvrdi da doktor Lončar ne govori engleski baš najbolje i pita kakvo li je bilo navedeno usavršavanje u Londonu.

Bio je načelnik intenzivne nege na Odeljenju hirurgije I, Klinike za hirurgiju Urgentnog centra KCS od 2010. godine. Dve godine kasnije postao je direktor Urgentnog centra KCS i pomoćnik direktora KCS za medicinska pitanja. Za načelnika Odeljenja za transplantaciju imenovan je 2013. godine. U biografiji sa sajta Vlade Republike Srbije njegovo iskustvo dopunjeno je i informacijom da je tokom obavljanja funkcije direktora Urgentnog centra formirao Odeljenje za transplantaciju jetre, i da je „predvodio tim koji je uradio prvu transplantaciju jetre u Urgentnom centru“.

U januaru 2014. godine izabran je za člana Predsedništva Srpske napredne stranke (SNS). Ministar zdravlja postao je aprila 2014. godine, a isti portfelj vodi i nakon prevremenih parlamentarnih izbora 2016. godine.

„ZEMUNCI“ I LEKARI: Zlatibor Lončar je široj javnosti postao poznat kada je za vreme akcije „Sablja“ 2003. godine priveden, jer je navodno sarađivao sa Zemunskim klanom tako što je imao zadatak da dokrajči osobe koje su prethodno preživele pokušaje likvidacija tada najveće kriminalne grupe u Srbiji. Priveden je zajedno sa anesteziologom Miroslavom Risovićem, optuženim za ista nedela, ali su obojica pušteni jer je policija saopštila da nije našla nikakve dokaze koji bi potkrepili optužbe; Risoviću se nakon 2003. godine gubi svaki trag, neki kažu da živi u Kanadi.

O „overavanjima“ u Urgentnom centru su 2006. godine svedočili Dejan Milenković Bagzi i Miladin Suvajdžić, svedoci saradnici u suđenja za ubistvo premijera Zorana Đinđića koji su na sudu pričali o ubistvu Veselina Veska Božovića, kriminalca iz Crne Gore, na koga su pripadnici rakovačke kriminalne grupe pucali u beogradskom naselju Žarkovo. Inače, njih dvojica su u javnost prvi put izneli nadimak „Doktor smrt“, kako su, po njima, Lončara i Risovića nazivali u Zemunskom klanu.

„Spasojević (Dušan, vođa „zemunaca“, prim. nov.) je hteo da bude ubijen Božović. Na njega nije pucao Zemunski klan, već neko drugi. Pitao je Risovića i on nešto nije mogao, ali je Lončar rekao da hoće“, ispričao je Milenković i dodao da je Lončar kasnije potvrdio Spasojeviću da je injekcijom ubio Božovića.

Za tu uslugu Lončar je navodno nagrađen stanom na Novom Beogradu i automobilom audi A6. Nakon svedočenja zaštićenih svedoka, Lončar je odgovorio: „Priča je totalno neozbiljna. Božovića niti sam video niti sam operisao. Injekcije ne dajem ja.“ Pre nego što će ući u politiku, Lončar je 2012. godine ponovo demantovao veze sa ovim ubistvom: „Apsolutna je neistina da sam preduzeo bilo kakvu raniju radnju u vezi sa smrti Veska Božovića. Ovakva gnusna laž je svojevremeno proistekla iz bolesnih umova pojedinih kolega. Nekada je profesionalna zavist bila motiv da se lansiraju ovakve laži, zbog čega sam na moj zahtev u vreme ‘Sablje’ išao tri puta na poligraf kako bih i na taj način dokazao istinu. Osim toga, zahtevao sam detaljnu proveru svih takvih i sličnih navoda i rezultat toga je da je istina na mojoj strani, a da su navedene informacije laž. Bez obzira na to, takve informacije su izazvale brojne neprijatnosti ne samo meni nego i mojoj porodici i prijateljima. Sada iz tih glava, a koristeći partijske kontakte, lansiraju se i danas laži, samo što se to danas radi iz straha da će promene ugroziti njihove pozicije. Smatram da ne može partijska pripadnost biti zamena za stručnost.“

AFERA „STAN„: Pomenuti stan bio je trag kojim su krenuli novinari istraživačke mreže KRIK i otkrili ugovor o kupovini stana koji je Lončar potpisao sa suprugom Sretka Kalinića, svirepog ubice i pripadnika Zemunskog klana, deset dana nakon Božovićeve smrti.

Reagujući na ove navode, Lončar se branio poznatom tehnikom koju često i spretno koristi i njegov sadašnji šef, premijer Aleksandar Vučić. „Postoje državni organi koji o tome vode računa“, rekao je Lončar dodavši da se „ovakvim napadima pokušava sprečiti napredovanje Srbije“. Na dodatna pitanja novinara o Kaliniću od čije žene je, kako u ugovoru piše, kupio stan, odgovorio je: „Da li sam ja vidovit i da li sam ja dve hiljade i neke znao ko su Jelena i Sretko Kalinić?“ Na ovo otkriće KRIK-a odgovorio je i Vučić rekavši da mu je to „najteže palo“ od svih njihovih tekstova i obećao je da će smeniti Lončara ako bude dokazano da je imao veze sa kriminalcima.

Novi zaplet je stigao krajem januara ove godine, kada je Velimir Ilić, predsednik Nove Srbije, razočaran što od SNS-a nije dobio obećano mesto direktora javnog preduzeća „Koridori Srbije“, rešio da uzvrati udarac sa komentarima da „nije mutav“, da „nije ničija podguzna muva“, da se „sve zna ko šta u Srbiji radi“; pominjao je i premijerovog brata Andreja rekavši da „neće više“ da mu on vodi stranku… Ipak, najjači udar sa Ilićeve strane na bivše koalicione partnere bilo je to što je pokazao fotografiju na kojoj je Zlatibor Lončar u prijateljskom zagrljaju sa Dušanom Spasojevićem, vođom Zemunskog klana. „Kada sam dobio slike iz policije, bio sam šokiran“, rekao je tada Ilić, pa se još zapitao: „Kako je moguće da u današnjoj vladi sedi ministar koji je u tom društvu bio aktivan?“

Stvar je pokušao da reši premijer Vučić, koji je medijima preneo da je pitao Lončara za tu fotografiju, da je ovaj rekao da je nastala nakon operacije oca „tog čoveka“ (Dušana Spasojevića) koju je izveo upravo Lončar, pa je zahvalni sin pozvao doktora u obližnji kafić na piće i pritom se fotografisao s njim. Još jednom, premijer je poručio da će Lončar biti odmah smenjen ako se dokaže da je učestvovao u kriminalnim radnjama. To isto je ponovio i sam Lončar, neubedljivo govoreći u Drugom dnevniku Radio-televizije Srbije.

Koji dan kasnije, Velimir Ilić je u javnost pustio novu fotografiju koja deluje kao da je snimljena ne u kafiću, već na Spasojevićevom imanju u Šilerovoj ulici u Zemunu. Na fotografiji su Lončar, bivši fudbaleri Partizana Danko Lazović i Dragoljub Jeremić i, kako se sumnja, Lončarev kolega anesteziolog Miroslav Risović.

O vezama Lončara sa Zemunskim klanom govorio je i Žarko Korać, bivši predsednik komisije koja je istraživala propuste u obezbeđenju ubijenog premijera Zorana Đinđića. „Lončar je bio čest posetilac Šilerove, nikakvog kafića u blizini, i to su svedočili zaštićeni svedoci na suđenju za ubistvo premijera Zorana Đinđića. Policija je za vreme ‘Sablje’ rekla da nema dokaza da bi podigla optužnicu iako je bio saslušavan“, rekao je on za NIN. Još je podsetio da se ranije pričalo kako je u danu ubistva Đinđića Lončar bio prisutan u Urgentnom centru, iako nije bio dežuran, kao i da je Vojislav Šešelj, po povratku iz Haga, održao konferenciju na kojoj je Lončara označio kao ubicu Zemunskog klana. Osim Lončarevog prepucavanja sa Velimirom Ilićem, adekvatnog epiloga nastavka priče o „zemuncima“ nije bilo.

SPASAVANJE MINISTARA: Nije bilo epiloga ni u vezi sa drugim aferama u kojima se pominjalo ime Zlatibora Lončara, od kojih je najznačajnija svakako ona u kojoj je poginulo sedam osoba tokom helikopterske akcije spasavanja bolesne bebe u noći 13. marta 2015. godine. Lončara i tadašnjeg ministra odbrane Bratislava Gašića su mediji koji nisu pod kontrolom SNS-a optuživali da su preusmerili sletanje spasilačkog helikoptera sa vojnog Aerodroma „Batajnica“ na civilni Aerodrom „Nikola Tesla“, iako je ovaj prvi bio adekvatniji u tom slučaju. Lončar je na te optužbe odgovorio: „Moja uloga u ovoj priči bila je da obezbedim transport životno ugrožene bebe od helikoptera do bolnice. Napravio sam kombinovanu ekipu od dva saniteta – hitne pomoći i lekara iz Instituta za zaštitu majke i deteta, gde je beba trebalo da bude prevezena, i čekao sam da mi jave gde će helikopter sleteti. Kada su me obavestili da je odredište VMA, tamo sam odmah uputio ekipe. Ekipe su čekale na VMA da prihvate bebu, kada je javljeno da će zbog pogoršanih meteoroloških uslova biti promenjeno mesto sletanja i da će se helikopter spustiti na Aerodrom ‘Nikola Tesla’. Morao sam da prebacim oba saniteta na drugo odredište i pozvao sam Bandića da proverim lokaciju. Rekao sam mu doslovce: ‘Ako treba, doći ću i ja, gde treba.’ Kada sam završio razgovor, u meni se rodio crv sumnje, da li je sve dobro organizovano, jer ja sam pre svega lekar, u timu sam spasavanja Urgentnog centra. Zato sam seo u svoj automobil i sam krenuo put surčinskog aerodroma. Kad sam stigao na aerodrom, već su bile stigle ekipe hitne pomoći i lekara iz Instituta. I nije bila nijedna novinarska ekipa. Pa zar zaista verujete da niko od novinara, da su ekipe čekale na aerodromu, ne bi odmah objavio fotografije ili snimak? U objavljenim izveštajima, baš kao što se najavljuje dolazak saniteta i ministra zdravlja, bio bi najavljen i dolazak novinara, da ih je bilo.“

U odbranu je stao i premijer lično, mnogo pre nego što su objavljeni izveštaji o razlozima udesa: „Vidim da se vodi hajka protiv ministara Gašića i Lončara, koji su hteli da spasu jedno dete… Evo, ja preuzimam odgovornost, da su me pitali, a nisu, i ja bih rekao: ‘Idite, spasite to dete.’ Gašića i Lončara neću da dam“, rekao je Vučić nakon nesreće.

Najmanji deo ovog portreta sadrži stručne rezultate Lončarevog vođenja osetljivog sektora kao što je Ministarstvo zdravlja, možda zato što je od rezultata više afera, koje u ozbiljnim zemljama nisu uobičajena stavka biografija najvažnijih ljudi državnog aparata. Ruku na srce, ima tu mnogo planova, obećanja i poneki rezultat: učlanjenje Srbije u Eurotransplant (nevladina organizacija koja posreduje u transplantaciji organa u desetak evropskih zemalja), najava kupovine gama laserskog noža, novih zdravstvenih centara „savremenijih od američkih“, kontrola grupe beogradskih lekara zdravstvenih centara po Srbiji, smene rukovodilaca kojima su navodno otkrivene manjkavosti u radu, nefunkcionalni novouvedeni informacioni sistem podataka o pacijentima, „plastične“ zdravstvene knjižice za koje se satima čeka u redu, najave povišica plata zdravstvenim radnicima, bakterijske infekcije u bolnicama, kubanske vakcine protiv raka, katastrofalno infrastrukturno stanje u bolnicama, konstantan odliv lekara u strane zemlje, naročito izražen od kada su u zdravstvu smanjene plate…

Iz svega navedenog deluje da stručni integritet i profesionalne sposobnosti nisu prva asocijacija kada se pomene Zlatibor Lončar. Međutim, kada se pomisli na njegove kolege iz Vlade, ispada da skoro svi liče jedan na drugoga: imaju neobične i uvredljive nadimke, mračnu ili kontroverznu prošlost, beskrupolozni su, bolesno ambiciozni i slepi su poslušnici najvećeg među njima.