Regionalni komitet za Evropu Svetske zdravstvene organizacije (SZO) ove godine će svoje redovno septembarsko zasedanje održati u Beogradu. To znači da u prestonicu dolaze delegacije iz 53 evropske zemlje predvođene ministrima zdravlja zemalja članica, kao i specijalni gosti, na primer, generalna direktorka SZO-a Margaret Čen iz Kine, ali i francuska pevačica Silvi Vartan
UGLEDNA GOŠĆA: Direktor SZO-a Margaret Čen
Prvi put u svojih 60 godina postojanja Svetska zdravstvena organizacija zaseda u Srbiji. Redovna godišnja 57. konferencija Regionalnog komiteta za Evropu biće održana u Beogradu, od 17. do 20. septembra.
Događaj je dobio rang „državnog značaja“ zbog diplomatskog nivoa skupa, važnosti gostiju, zbog osećanja prestiža zemlje koja je izabrana za domaćina. Na konferenciji u zgradi bivše savezne skupštine učestvovaće 53 ministra zdravlja iz evropskih zemalja članica SZO-a, zajedno sa svojim delegacijama, i nekoliko stotina inostranih učesnika. Među uvaženim gostima biće i generalna direktorka SZO-a Margaret Čen iz Kine, zatim generalni direktor Komiteta za Evropu Mark Danzon iz Francuske, predstavnici Saveta Evrope. Obično, sastancima prisustvuju i nevladine organizacije, predstavnici Svetske banke, međunarodnih finansijskih udruženja, prisustvuju i drugi. Kao specijalni gost, na konferenciji će biti i Silvi Vartan, francuska pevačica bugarskog porekla, koja se angažovala na oslobađanju bugarskih medicinskih sestara iz libijskog zatvora.
OSNIVAČI: Gledano kroz istoriju, u državi Jugoslaviji nikada nije održan neki od sastanaka SZO-a, iako je ona bila jedna od zemalja osnivača ove organizacije 1948. godine. Takođe, dr Andrija Štampar, lekar iz Hrvatske, utemeljivač službe javnog zdravlja u predratnoj Jugoslaviji i međunarodni stručnjak za socijalnu medicinu (nažalost, zbog njegovih socijaldemokratskih ideja kralj Aleksandar I Karađorđević prisilno ga je penzionisao 1931. godine), izradio je ustav Svetske zdravstvene organizacije i predsedavao Prvoj svetskoj zdravstvenoj skupštini 1948. u Ženevi. Mnogo godina kasnije, posle skoro decenijskog isključenja Srbije iz svih međunarodnih organizacija, u novembru 2001. SR Jugoslavija ponovo je postala član UN-a i automatski njegovih specijalizovanih agencija, znači i Svetske zdravstvene organizacije.
Sedište SZO-a, od samog osnivanja, nalazi se u Ženevi i godišnja skupština održava se uvek u Ženevi i uvek u maju. Da bi se lakše bavila očuvanjem i unapređenjem zdravlja ljudi na celoj planeti, kako njena definicija nalaže, ova organizacija obuhvata šest regionalnih komiteta. Svake godine, već duže od 50 godina, ovi komiteti zasedaju od avgusta do oktobra u nekoj od zemalja članica. Tako, na primer, svake godine u avgustu zaseda komitet za Afriku (ove godine u Kongu), krajem avgusta za Jugoistočnu Aziju, pa je upravo završena konferencija u Butanu. Uskoro se regionalna zasedanja nastavljaju u Zapadnom Pacifiku, u Evropi u Srbiji, u Americi u Vašingtonu, i na kraju za oblast Istočnog Mediterana u Sudanu.
Sedište Evropskog regionalnog komiteta nalazi se u Kopenhagenu i godišnja konferencija održava se uvek u septembru. Utvrđeni red nalaže i to da se regionalni evropski sastanci održavaju jedne godine u svom sedištu, u Kopenhagenu, a druge godine u jednoj od zemalja članica. Tako će u Beogradu delegati odlučiti gde će biti sastanak 2009, možda u Moskvi ili Tbilisiju.
AKCIJE: Kampanja protiv pušenja uspešno okončana,…
MISIJA: Misija regionalnih konferencija Svetske zdravstvene organizacije jeste u tome da se podrže zemlje članice u razvoju njihovih zdravstvenih politika, zdravstvenih sistema i javno zdravstvenih programa. Pažnja se naročito posvećuje značaju šireg koncepta javnog zdravlja, u kome odgovornost ne leži samo u zdravstvenom sistemu čiji je uticaj na zdravlje svega 15 odsto već u kome je odgovornost na celom društvu jer na zdravlje 85 odsto utiču ekonomski status, način ishrane, uopšte stil života ljudi.
Teme regionalnih konferencija bave se opštim, zajedničkim pitanjima za celu planetu, ali i posebnim regionalnim problemima. Na primer, na opštem nivou ovogodišnji regionalni sastanci bave se preventivom i sprečavanjem masovnih nezaraznih bolesti (u koje spadaju bolesti srca i krvnih sudova, maligne bolesti), zatim bave se javnim zdravljem, kvalitetom vode i hrane. Međutim, na regionalnom nivou, dok su na tek završenoj konferenciji u Butanu razmatrani sprečavanje i prevencija tuberkuloze i malarije, na beogradskom, odnosno evropskom sastanku biće priče o smanjenju gojaznosti.
…a borba protiv gojaznosti tek treba da počne
Glavne teme o kojima će evropski diplomatski kor zdravstva raspravljati u Beogradu odnose se na politiku radne snage u zdravstvu u evropskom regionu, na pripreme za Ministarsku konferenciju za smanjenje gojaznosti, na analizu postizanja Milenijumskih ciljeva u Evropi. Konkretno, Srbija će sa SZO-om potpisati novi dvogodišnji sporazum koji će predviđati, na primer, prevenciju masovnih i hroničnih nezaraznih bolesti, razvoj planiranja ljudskih resursa za zdravlje, razvoj zdravstvenog sistema usmeren na nejednakosti, stalno unapređenje kvaliteta zdravstvene zaštite, razvoj zdravstvenih informacionih sistema i uvođenje novih načina finansiranja. Diplomatski rečeno, radiće se na otklanjanju raznih opasnosti za zdravlje stanovnika.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Po Ugovoru koji su na Vidovdan ove godine potpisali partijarh Porfirije i Đuro Macut, Vlada je SPC odobrila 763.100.000 dinara. Crkvi je odmah uplaćeno 234.800.000 dinara, a ostatak bi trebalo da bude isplaćen do kraja novembra 2026. godine. Dokument do koga je došlo “Vreme” pokazuje da je ovaj novac – dakle oko 6,5 miliona evra – namenjen za izradu novog mozika veličine 2315,33 kvadratnih metara. Nije jasno o kom se mozaiku radi jer je uređenje enterijera završeno 2020. godine. Alarm javnosti uključile su dve činjenice: javni novac uplaćen je na jedan od računa koje SPC ima u “Alta banci”, a drugo je sumnja da je novac u gotovini iznet iz Srbije i predat izvesnim partnerima u Moskvi. Kao izvšilac se pominje Dejan Nakić, a prema brojnim izvorima “Vremena” iz SPC, on je od ranije pominjan po raznim kontroverzama povezanim sa poslovanjem Crkve
Šta nova vlast može da radi sa ljudima iz sistema bezbednosti koji su prihvatili da u ime jednog režima vode specijalni, hibridni rat protiv većine svojih građana? Šta da radimo sa ljudima koji su prihvatili takva pravila igre? Moramo da se oslobodimo tereta koji predstavljaju, jer oni nisu sposobni da rade svoj posao. Ne, to nije odmazda. Studentski pokret je od početka insistirao na tome da se uredi državni sistem, a to podrazumeva i vrlo radikalne mere u bezbednosnom sistemu, gde sede ljudi koji su godinama dobijali velike plate da bi pratili i šikanirali protivnike vlasti. Oni moraju da odu iz službe. Ako su svi takvi, svi moraju da odu
Pozivi na “prijateljske razgovore”, optužbe za špijunažu, pokušaji vrbovanja, pretnje i praćenje. Doroteja Đenisijević i Lazar Mišić, studenti Poljoprivrednog fakulteta, govore za “Vreme” kako je izgledao njihov susret sa Bezbednosno-informativnom agencijom i šta je usledilo kada su odbili saradnju
Skrivena oprema u fakultetskom amfiteatru, špijunski softver u studentskom telefonu, nadziranje tužilaca i privatni razgovori na televiziji. Posle političke promene ostaje pitanje ko upravlja tim sistemom. Sudija Milimir Lukić traži ukidanje Bije, nezavisnu istragu i otvaranje dosijea. Predrag Petrović upozorava da bi Služba mogla da preživi i ovu promenu – preko novih saveznika
Iz dokumentacije u koju je BIRN imao uvid jasno je kako su postojali razlozi da Narodna banka Srbije (NBS) mnogo ranije uđe u detaljnu kontrolu rada Alta banke, a neki od rizika koje je kontrola centralne banke našla krajem oktobra 2026. postojali su i duže od godinu dana. Pitanje je zašto NBS nije reagovala ranije
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
ALTA imperija Davora Macure je presađeno srce korumpiranog režima Aleksandra Vučića koji je poražen na izborima 25. oktobra. Iz ALTA banke putevi vode direktno ka vrhu naprednjačke vlasti.
Stvari se odigravaju zapanjujućom brzinom, jednako zapanjujućom kao i brzina kojom je Vučić priznao ubedljiv poraz. Nestrpljenje je razumljivo, ali nije na mestu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
