Regionalni komitet za Evropu Svetske zdravstvene organizacije (SZO) ove godine će svoje redovno septembarsko zasedanje održati u Beogradu. To znači da u prestonicu dolaze delegacije iz 53 evropske zemlje predvođene ministrima zdravlja zemalja članica, kao i specijalni gosti, na primer, generalna direktorka SZO-a Margaret Čen iz Kine, ali i francuska pevačica Silvi Vartan
Prvi put u svojih 60 godina postojanja Svetska zdravstvena organizacija zaseda u Srbiji. Redovna godišnja 57. konferencija Regionalnog komiteta za Evropu biće održana u Beogradu, od 17. do 20. septembra.
Događaj je dobio rang „državnog značaja“ zbog diplomatskog nivoa skupa, važnosti gostiju, zbog osećanja prestiža zemlje koja je izabrana za domaćina. Na konferenciji u zgradi bivše savezne skupštine učestvovaće 53 ministra zdravlja iz evropskih zemalja članica SZO-a, zajedno sa svojim delegacijama, i nekoliko stotina inostranih učesnika. Među uvaženim gostima biće i generalna direktorka SZO-a Margaret Čen iz Kine, zatim generalni direktor Komiteta za Evropu Mark Danzon iz Francuske, predstavnici Saveta Evrope. Obično, sastancima prisustvuju i nevladine organizacije, predstavnici Svetske banke, međunarodnih finansijskih udruženja, prisustvuju i drugi. Kao specijalni gost, na konferenciji će biti i Silvi Vartan, francuska pevačica bugarskog porekla, koja se angažovala na oslobađanju bugarskih medicinskih sestara iz libijskog zatvora.
OSNIVAČI: Gledano kroz istoriju, u državi Jugoslaviji nikada nije održan neki od sastanaka SZO-a, iako je ona bila jedna od zemalja osnivača ove organizacije 1948. godine. Takođe, dr Andrija Štampar, lekar iz Hrvatske, utemeljivač službe javnog zdravlja u predratnoj Jugoslaviji i međunarodni stručnjak za socijalnu medicinu (nažalost, zbog njegovih socijaldemokratskih ideja kralj Aleksandar I Karađorđević prisilno ga je penzionisao 1931. godine), izradio je ustav Svetske zdravstvene organizacije i predsedavao Prvoj svetskoj zdravstvenoj skupštini 1948. u Ženevi. Mnogo godina kasnije, posle skoro decenijskog isključenja Srbije iz svih međunarodnih organizacija, u novembru 2001. SR Jugoslavija ponovo je postala član UN-a i automatski njegovih specijalizovanih agencija, znači i Svetske zdravstvene organizacije.
Sedište SZO-a, od samog osnivanja, nalazi se u Ženevi i godišnja skupština održava se uvek u Ženevi i uvek u maju. Da bi se lakše bavila očuvanjem i unapređenjem zdravlja ljudi na celoj planeti, kako njena definicija nalaže, ova organizacija obuhvata šest regionalnih komiteta. Svake godine, već duže od 50 godina, ovi komiteti zasedaju od avgusta do oktobra u nekoj od zemalja članica. Tako, na primer, svake godine u avgustu zaseda komitet za Afriku (ove godine u Kongu), krajem avgusta za Jugoistočnu Aziju, pa je upravo završena konferencija u Butanu. Uskoro se regionalna zasedanja nastavljaju u Zapadnom Pacifiku, u Evropi u Srbiji, u Americi u Vašingtonu, i na kraju za oblast Istočnog Mediterana u Sudanu.
Sedište Evropskog regionalnog komiteta nalazi se u Kopenhagenu i godišnja konferencija održava se uvek u septembru. Utvrđeni red nalaže i to da se regionalni evropski sastanci održavaju jedne godine u svom sedištu, u Kopenhagenu, a druge godine u jednoj od zemalja članica. Tako će u Beogradu delegati odlučiti gde će biti sastanak 2009, možda u Moskvi ili Tbilisiju.
MISIJA: Misija regionalnih konferencija Svetske zdravstvene organizacije jeste u tome da se podrže zemlje članice u razvoju njihovih zdravstvenih politika, zdravstvenih sistema i javno zdravstvenih programa. Pažnja se naročito posvećuje značaju šireg koncepta javnog zdravlja, u kome odgovornost ne leži samo u zdravstvenom sistemu čiji je uticaj na zdravlje svega 15 odsto već u kome je odgovornost na celom društvu jer na zdravlje 85 odsto utiču ekonomski status, način ishrane, uopšte stil života ljudi.
Teme regionalnih konferencija bave se opštim, zajedničkim pitanjima za celu planetu, ali i posebnim regionalnim problemima. Na primer, na opštem nivou ovogodišnji regionalni sastanci bave se preventivom i sprečavanjem masovnih nezaraznih bolesti (u koje spadaju bolesti srca i krvnih sudova, maligne bolesti), zatim bave se javnim zdravljem, kvalitetom vode i hrane. Međutim, na regionalnom nivou, dok su na tek završenoj konferenciji u Butanu razmatrani sprečavanje i prevencija tuberkuloze i malarije, na beogradskom, odnosno evropskom sastanku biće priče o smanjenju gojaznosti.
Glavne teme o kojima će evropski diplomatski kor zdravstva raspravljati u Beogradu odnose se na politiku radne snage u zdravstvu u evropskom regionu, na pripreme za Ministarsku konferenciju za smanjenje gojaznosti, na analizu postizanja Milenijumskih ciljeva u Evropi. Konkretno, Srbija će sa SZO-om potpisati novi dvogodišnji sporazum koji će predviđati, na primer, prevenciju masovnih i hroničnih nezaraznih bolesti, razvoj planiranja ljudskih resursa za zdravlje, razvoj zdravstvenog sistema usmeren na nejednakosti, stalno unapređenje kvaliteta zdravstvene zaštite, razvoj zdravstvenih informacionih sistema i uvođenje novih načina finansiranja. Diplomatski rečeno, radiće se na otklanjanju raznih opasnosti za zdravlje stanovnika.
Zašto je Vučić, poput Miloševića i Tadića, najavio podnošenje ostavke prije isteka mandata? Kada će i kako Đuri Macutu otkazati podstanarski ugovor u Nemanjinoj 11? Može li pocijepati pobunjeno društvo igrajući na dio opozicije i “moralne narcise”? I zašto ne treba uspoređivati skupove u Beogradu i Kraljevu
Nepreglednu i depresivnu listu posledica globalnog zagrevanja u Srbiji u hladnijoj polovini godine možemo da guramo pod tepih, ali već u junu, kada se ponovo vrati osećaj da nešto debelo nije u redu, vreme je da se suočimo sa činjenicama i zapitamo koliko je stanje loše, radimo li išta na umanjenju štete i dokle možemo ovako
Medenica se vlastima Crne Gore i Srbije, koje su glavna meta njegovih sadržaja, ne obraća kao da zna nešto što oni ne znaju, nego kao da zna ono što oni žele da sakriju. Kako je moguće da u Srbiji 2026. godine deo javnosti smatra prvostepeno osuđenog begunca pouzdanijim izvorom informacija od bilo koje institucije, pa i predsednika države
Biljana Nikolić, novinarka “Vijesti”, kaže za “Vreme” kako je jasno da Miloš Medenica ne deluje samostalno. “Te strukture očito imaju interes, a i hrane ga obavještajnim podacima. Fenomen ‘Medeni’ postaje neka vrsta gerilskog formata, u kojem se plasiraju informacije na osnovu kojih se može pretpostaviti ko bi sve mogao da ima korist, kao i šta su motivi takvog djelovanja”
Sva istraživanja koja smo do sada videli ukazuju na to da prvi put postoji mogućnost da vladajuća koalicija ne osvoji većinu u parlamentu, a odluka će verovatno biti doneta u narednim mesecima, u zavisnosti od stalnog merenja rejtinga i pozicioniranja protivničke strane
U pohodu na vlast moraćemo manje obrazovanim građanima da kažemo ponešto od onoga što žele da čuju. Da li je to demagogija? Svakako. Da li je to isto što radi i Vučić? Nesumnjivo. Dakle, isti smo kao Vučić? E, u tome je kvaka. Nismo
Ljudi iz autobusa plaše se svega, a naročito da ne razljute glavu porodice. On im onoliko ponavlja da jedino zahvaljujući njemu imaju posao, zarade i penzije. Njihovo je samo da stoje, aplaudiraju i ostanu poslušni
Zašto je Aleksandra Radića, najistaknutijeg vojno-političkog komentatora u Srbiji, režim pretvorio u pokretnu metu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
